Izvor: Akter, 06.Mar.2016, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička prava Hrvata - retorika ili matematika
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov optužio je pojedine državne funkcionere Srbije da unose strah među Hrvate
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) odgovorio je danas na izjave ministara u Vladi Srbije, da ta stranka radi protiv interesa Hrvata u Srbiji i da uživaju veća prava od Srba u Hrvatskoj, ocenom da je reč o "neprimerenoj i direktnoj pretnji", zastrašivanju i nedopuštenoj retorici
Ministri Nebojša Stefanović i >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << Ivica Dačić regovali su u subotu na tvrdnje hrvatskog ministra spoljnih poslova Mira Kovača da Srbija ne ispunjava obaveze o zastupljenosti hrvatske manjine u parlamentu.
Kovač je rekao da Srbi u Saboru imaju tri zastupnika, što, po njemu, pokazuje da Hrvatska taj sporazum poštuje.
Srpski ministri podsetili su hrvatskog kolegu da Srbija ispunjava sve međunarodne standarde kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, te da i njegova zemlja mora da obezbedi prava za nacionalne manjine kakve oni uživaju u svakoj državi u Evropi.
A kad je reč o političkim pravima Hrvata u Srbiji, ministri su ukazali da "adresa" za Kovačeve kritike u tom pogledu nije država Srbija, već DSHV. Zašto je to tako objasnio je za Tanjug Meho Omerović, kao predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava u prethodnom mandatu.
Iz njegovog objašnjenja proističe da suština ove polemike i nije retorika, već - matematika.
"Ako gledamo samo brojke, hipotetitčki u Srbiji ima 60.000 Hrvata koji bi, ako bi izašli na izbore samostalno, kao druge nacionalne manjine, mogli da dobiju do tri poslanička mandata. To je slučaj, na primer, sa Albancima", ukazao je Omerović u izjavi za Tanjug.
Loptica je, kaže, u dvorištu Hrvatskog nacionalnog veća I predstavnika Hrvata, koji su politički organizovani u Vojvodini, ali ne žele da koriste pravo kao nacionalna manjina da imaju prirodni prag, nego idu na listu Demokratske stranke, pa će njihov broj mandata u skupštini zavisiti od dogovora da li će im demokrate dati jedno ili dva mesta.
Omerović kaže da ne zna zašto oni to ne rade, ali "tražiti prostor da Srbija diskriminiše hrvatsku zajednicu je vrlo nepristojno".
Omerović podseća da se izborni zakoni dve države bitno razlikuju i da, prema srpskom zakonu, manjinske liste ne moraju na izborima da pređu cenzus od pet odsto, već im se priznaje "prirodni cenzus".
"Dakle, sa 15 hiljada glasova na izborima u Srbiji bilo koja manjina može imati bar jednog poslanika u Narodnoj skupštini", konstatuje Omerović.
"Srbija je ratifikovala sve međunarodne kovnencije I obaveze koje se tiču nacionalnih manjina I poštuje sva prava koja manjine uživaju", naveo je Omerović, uz konstataciju da se pitanje manjinskih prava, nažalost, u država bivše Jugoslavije postavlja samo u vreme izbora.
Govoreći o razlikama između izbornih zakona dveju država, Omerović ističe i da Hrvatska, na primer, ima 10 izbornih jedinica, a Srbija je jedna izborna jedinica.
U Hrvatskoj, napominje, nacionalne manjine imaju precizno predviđenu zastupljenost, a to znači da ih u Saboru ima osam - troje su Srbi, jedno mesto je predviđeno za Mađare, jedno za Italijane, a preostala tri se biraju dogovorom između svih ostalih pripadnika nacionalnih manjina u toj državi.
"S druge strane, kod nas je samo u ovom sazivu bilo preko 20 predstavnika nacionalnih manjina od ukupno 250 poslanika. I, gledajući te apsolutne brojke, mi u paramentu imamo sve predstavnike nacionalnih manjina, osim hrvatske, jer su oni okupljeni oko političke stranke Vojvođanskih Hrvata, koji po pravilu idu na političkoj listi DS. A zašto ih nije bilo na listi DS u prošlom mandatu, to je pitanje za njih", zaključio je Omerović.
