Izvor: Blic, 22.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plati pa klati
Plati pa klati
Dva teksta iz jučerašnjeg 'Blica' odnose se na priče čiji kraj je veoma teško i nazreti. Ako ikad i dođu do odgovarajućih sudova (a oba slučaja mogu jedino na taj način da se okončaju), tada to, po pravilu, traje predugo, biva zapetljavano i javnost postepeno izgubi svaki interes za njih.
Tvrdnja Kori Udovički da je dug EPS-a prema Češkoj mogao biti otkupljen za 36 miliona dolara (a ne za 48, kako je izjavio Zoran Drakulić), mogla bi da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << shvati kao politička poruka tipa 'posle nas potop', jer se različiti 'cenovnici' javljaju pre i posle smene vlasti u Srbiji krajem 2003. i početkom 2004. godine. S druge strane, priča da je Beograd, nekako u isto vreme, sa 90 odsto sume avansirao isporuku 12 solo niskopodnih trolejbusa (koji još nisu stigli) i da je na tome izgubio najmanje dvadesetak miliona dinara, ima istu adresu jer je i sada na vlasti u prestonici ekipa koja je sklopila taj 'posao'.
Ono što je zajedničko ovim pričama je neočekivana pojava nekakvih 'firmi, za koje niko nije čuo'. Građane, čiji je novac u oba slučaja potrošen, sad manje brine da li je mađarska firma preko koje obavljen otkup duga Češkoj 'osnovana na brzinu i to od strane poznatih srpskih biznismena' ili kako je beogradska firma 'Markos' koja je 'nosilac' neuspešnog posla sa ruskim trolejbusima stekla tu privilegiju da ih isključivo ona uvozi.
Pravo pitanje glasi: Koliko je još takvih 'plati pa klati' firmi osnovano, po pravilu za jedan jedini posao i, takođe ne baš slučajno, za poslove u tzv. prelaznim vremenima? A pravi problem je što to, jednostavno, nema ko da nam saopšti.
