Izvor: Politika, 07.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet tačaka razdora
Među najvažnijim državnim pitanjima o kojima se najviše govori u ovoj predizbornoj kampanji ne postoji nijedno oko koga bi se složile sve stranke
Različiti stavovi i suprotstavljenost političkih stranaka, koja je dovela i do pada vlade i raspisivanja prevremenih izbora još više je zaoštrena u izbornoj kampanji. Ratifikacija potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, nastavak saradnje sa Haškim tribunalom i izručenje preostalih optuženih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srba, ratifikacija energetskog sporazuma sa Rusijom, realizacija Ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega i borba za očuvanje Kosova i Metohije u ustavnom poretku Srbije najvažnija su državna pitanja i glavne tačke sporenja partija u kampanji.
SSP, koji je prošle sedmice u Luksemburgu potpisao potpredsednik vlade Božidar Đelić, svrstao je na jednu stranu stranke sa liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, Liberalno-demokratsku partiju i Mađarsku koaliciju čiji bi poslanici glasali za njegovu ratifikaciju u skupštini, dok su na drugoj strani Srpska radikalna stranka i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije koje su za poništavanje ovog dokumenta. Premijer i lider DSS-a Vojislav Koštunica izjavio je, tako, da je potpisivanje SSP-a „za jednokratnu upotrebu” i da prvi korak skupštine i vlade treba da bude poništavanje „Tadić–Đelićevog Sporazuma sa EU”. Koštunica smatra da je ceo dokument falsifikovan i tvrdi da su „mnoge odredbe Sporazuma sa EU potpuno promenjene onog trenutka kada je 18 država EU priznalo postojanje lažne države na tlu Srbije”. I čelnici SRS-a najavljuju da će odmah posle konstituisanja novog parlamenta na dnevni red biti stavljena ratifikacija Sporazuma i da će pokrenuti postupak za smenu predsednika Srbije Borisa Tadića „zbog kršenja Ustava i izdaje Srbije”. Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić ocenio je SSP kao „u najmanju ruku sumnjiv” i rekao da nema nikakvu snagu, jer iza njega ne stoji ni tehnička vlada.
Kako za „Politiku” kaže Branko Ružić, šef izbornog štaba koalicije Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije, ratifikacija SSP-a zavisi od toga kako EU bude tretirao pitanje Kosova i Metohije. „Ukoliko Brisel, odnosno članice EU koje su priznale nezavisnost KiM, povuku tu odluku, onda može da se raspravlja o mogućnosti ratifikacije SSP-a”, navodi Ružić.
Na pitanje o daljoj saradnji s Haškim tribunalom, lider narodnjaka Vojislav Koštunica rekao je da slučaj Haradinaj mora da se razjasni i da se može sarađivati samo s nečim što je legitimni sud.
Energetski sporazum sa Rusijom o prodaji većinskog udela Naftne industrije Srbije i izgradnji gasovoda kroz našu zemlju ne bi ratifikovao jedino LDP, čiji predsednik Čedomir Jovanović smatra da bi u interesu Srbije najbolje bilo da se dogovor poništi. Jovanović naglašava da to nije sporazum nego pljačka, jer, kako je nedavno rekao u Prijepolju, „omogućava Rusima da kupuju kako nigde u svetu ne mogu da kupuju”.
Kada je reč o izgradnji autoputa čiji je početak, na predlog DS-a i G17 plus, odložen na tri meseca koliko je dato koncesionaru da obezbedi garancije za finansijska sredstva potrebna za gradnju, ove dve stranke prihvataju već sklopljen ugovor. Ipak, zbog odlaganja, narodnjačka koalicija, koja je pristala i na ustupke koncesionaru, samo da radovi počnu na vreme, optužila je ove dve stranke da sprečavaju investicije u Srbiju. S druge strane, treća članica Liste za evropsku Srbiju – Liga socijaldemokrata Vojvodine pre izbora je najoštrije kritikovala taj ugovor, smatrajući, baš kao i Mađarska koalicija, da on ne štiti interese građana Vojvodine.
Koalicija Albanaca preševske doline ocenjuje da o autoputu Horgoš-Subotica treba da odlučuju građani koji žive na području kroz koje prolazi ta saobraćajnica.
Protiv primene koncesionog ugovora nije se, međutim, izjasnila i najveća – Srpska radikalna stranka, dok SPS i LDP traže da i ugovor najpre bude u celini objavljen. Za LDP to je osnovni uslov da bi moglo da se govori za ili protiv njegove realizacije.
Najveće jedinstvo stranke i koalicije pokazuju kada je reč o Kosovu i Metohiji. Borba za očuvanje pokrajine u sastavu Srbije važna je tačka u izbornim programima narodnjaka, radikala, socijalista, ali i demokrata čiji lideri govore da nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Svojim stavom izdvaja se Liberalno-demokratska partija, koja je, kako kažu, za novu politiku prema Kosovu. Funkcioner ove stranke Zoran Ostojić kaže da je politika LDP-a prema Kosovu poznata i da KiM ne mogu vratiti oni koji su ga izgubili. „Mi smo za novu politiku o Kosovu i Metohiji i za istorijski dogovor sa Albancima”, pojašnjava Ostojić. Mađarska koalicija smatra da, kako je za naš list rekao Zoltan Devevari, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, srpska država i srpski političari treba sami da reše pitanje Kosova.
Riza Halimi smatra da je pitanje Kosova već rešeno priznanjem od najvećih i najznačajnijih država sveta, ali da preostaje još da se vlada u Beogradu bori za zaštitu prava kosovskih Srba.
A. Marinković
[objavljeno: 08/05/2008]
.jpg)
