Izvor: Politika, 28.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet stranaka iznad cenzusa
Istraživanje „Strateškog marketinga” pokazuje da će u Zemunu i na Voždovcu najviše odbornika imati DS i SNS, koji u Zemunu potpuno dele podršku birača
Rezultati izbora u Zemunu i Voždovcu, koji bi trebalo da budu zakazani za 17. maj, neće moći da se tumače kao pokazatelj raspoloženja birača i na nivou Srbije, smatraju analitičari i predstavnici većine stranaka koje će imati svoje kandidate za odbornike. Oni veruju da ni lokalne koalicije koje bi mogle biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napravljene posle ovih izbora ne bi trebalo da se shvate kao najava mogućih saveza na republičkom nivou posle sledećih izbora. Iako izbore u Zemunu i Voždovcu neke stranke koriste za „štih" probu i na njih izlaze samostalno a ne sa svojim trenutnim koalicionim partnerima, oni će, kažu analitičari, biti pravi test pre svega za Srpsku naprednu stranku, koja se tek pozicionira u biračkom telu, kao i za Srpsku radikalnu stranku, koja je posle raskola stranke ostala bez dela dosadašnjih birača.
Prema istraživanju „Strateškog marketinga”, obavljenom u februaru, u koje je „Politika” imala uvid, građani ove dve opštine najviše glasova daće demokratama i naprednjacima. U Zemunu, kako pokazuje ovo istraživanje, Demokratska stranka i Srpska napredna stranka imaju potpuno jednak broj glasova. Za njih bi (u nedelji kada je istraživanje obavljeno što je od 9. do 11. februara) glasalo po 26,2 odsto ukupnog broja glasača ili po 34 odsto onih koji već sada znaju da će i za koga glasati. Treća po rejtingu je Srpska radikalna stranka sa 9,6 odsto ukupnog broja glasača odnosno 13 odsto opredeljenih.
Ostale stranke stranke nalaze se blizu cenzusa ili ispod njega, u zavisnosti od toga da li se gleda broj ukupnih birača ili opredeljenih. Demokratska stranka Srbije i Liberalno-demokratska partija prelaze cenzus ako se gleda broj opredeljenih glasača (imaju po pet odsto) dok u ukupnom broju birača imaju 4,1 odsto (DSS) i 3,6 (LDP). Socijalistička partija Srbije i Pokret za Zemun (lokalne partije građana) ni u jednoj varijanti ne dosežu cenzus.
Situacija na Voždovcu je nešto drugačija. U ovoj opštini ubedljivo vođstvo ima DS sa 27, odnosno 42 odsto (prvo je ukupan broj birača, drugo su opredeljeni). Za njima sledi SNS sa 15, odnosno 23 odsto, zatim LDP sa osam, odnosno 11 odsto. Radikali i DSS su izjednačeni sa šest, odnosno devet odsto. Ni na ovoj opštini SPS ne prelazi cenzus.
„Siguran sam da će partije koje budu dobro prošle na ovim izborima pokušati to da predstave kao pokazatelj šireg raspoloženja koje bi moglo da prejudicira rezultate na nekim sledećim izborima, ali to nije tako", kaže Marko Blagojević, programski direktor Cesida. „Ti rezultati nisu reprezentativni. Ovi izbori će biti indikativni i interesantni, ali ništa više od toga. Međutim, za naprednjake i radikale, koji će prvi put ukrstiti koplja i to u Zemunu, tradicionalnom uporištu nekadašnjih radikala, ovi izbori mogli bi da budu pokazatelj kuda je otišlo njihovo biračko telo posle raskola u stranci", analizira Blagojević.
On se slaže sa ocenom da su ovi izbori prerasli značaj lokalnih izbora, ali tvrdi da je to zbog stranaka koje potencijalne povoljne rezultate žele marketinški da eksploatišu.
Sličnog mišljenja je i Srećko Mihailović, istraživač Instituta društvenih nauka u Beogradu. I on smatra da rezultati na u Zemunu i Voždovcu ne mogu biti pokazatelj šireg raspoloženja i ne predstavljaju nikakav uzorak na osnovu koga bi se mogle praviti procene za republički nivo. „Ovi izbori mogu imati značaja za naprednjake i radikale, ali za ostale ne preterano", kaže Mihailović.
Spekulacije u medijima da bi demokrate i naprednjaci mogli da prave koalicije u ove dve opštine (navodno bi naprednjaci pristali da idu u koaliciju s demokratama u Zemunu a za uzvrat da dobiju deo vlasti u Voždovcu) ne treba smatrati najavom koalicije na republičkom nivou, kažu analitičari. „Koalicije na lokalu su drugačije od nacionalnih jer u velikom procentu zavise i od ličnih odnosa ljudi na toj opštini. Ti odnosi ne mogu da se preslikavaju na Republiku", upozorava Blagojević.
Uz podsećanje da su DS i DSS, stranke koje su trenutno programski vrlo udaljene, u koaliciji na tri beogradske opštine, ali ne i u gradu, Mihailović tvrdi da su savezi nespojivih na lokalu sasvim mogući i legitimni, ali i malo verovatni na centralnom nivou.
„Ne treba očekivati da stranke koje su u programskom neskladu, kao DS i SNS, prave koaliciju, iako to nije nemoguće", kaže on.
U strankama kažu da je rano govoriti o koalicijama, ali dodaju da su jedine dve, skoro nemoguće, varijante savez radikala i demokrata odnosno radikala i naprednjaka. Teoretski bi čak moglo da se dogodi da naprednjaci ponude koaliciju DSS-u i radikalima, ali što se radikala tiče, za sada, ni u teoriji nije moguće da prave kombinacije sa naprednjacima.
„Sa štakom Demokratske stranke ne možemo da sarađujemo", kategoričan je Nemanja Šarović, predsednik Gradskog odbora SRS-a.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, kaže da bi oni prvo ponudili koaliciju njima bliskim strankama, pre svega DSS-u.
„Ali ako bi se lokalni odbori dogovorili i s Demokratskom strankom, centrala SNS-a ne bi imala ništa protiv", dodaje Vučić objašnjavajući da lokalni odbori imaju autonomiju u odlučivanju oko lokalnih koalicija.
U Demokratskoj stranci ipak će konačnu reč dati Predsedništvo stranke. Zoran Alimpić, potpredsednik GO DS-a, kaže da bi lično voleo da u ovim opštinama bude preslikana koalicija s gradskog nivoa, koju čine DS, G17 plus, SPS i LDP. „Lično nisam bio nezadovoljan ni kako je funkcionisala koalicija s DSS-om. A ako bih morao da biram između SRS-a i SNS-a, izabrao bih naprednjake", zaključuje Alimpić.
M. R. Petrović – D. Matović
[objavljeno: 29/03/2009]
.jpg)
