Izvor: Politika, 10.Jan.2010, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijski novac i dalje bez kontrole
Zakon o finansiranju političkih stranaka treba menjati, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. – Iz republičkog budžeta 21 partija će dobiti 663,48 miliona dinara
Srbija u ovoj godini mora da donese novi zakon o finansiranju stranaka, ali posao na njegovoj izradi još nije počeo. Prema nezvaničnim informacijama tek se razgovara o formiranju radne grupe za izradu ovog zakona koju bi, pored predstavnika ministarstava finansija i pravde, činili i predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nevladinog sektora.
Izrada novog zakone je nužna kako bi se zadovoljile preporuke atikorupcijskog tela Saveta Evrope (GREKO), koji se većim delom odnosi na finansiranje stranaka. U toku rada na zakonu se očekuju i konkretne preporuke Saveta Evrope .
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, kaže da i postojeća zakonska rešenja omogućavaju dobru kontrolu stranačkih finansija, ali da je „problem u tome što do sada nije bilo nikakve kontrole u pogledu utvrđivanja istinitosti izveštaja, koje su stranke podnosile”. Kontrola je prešla u nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije, koja je nezavisno telo, a Nenadić upravo u toj oblasti očekuje krupne izmene.
Kontrolisanje finansijskih izveštaja, koji se odnose na novac za redovan rad, ranije je bilo u nadležnosti Odbora za finansije Skupštine Srbije, dok je kontrola troškova za izborne kampanje bila u nadležnosti Republičke izborne komisije. Nijedno od ova dva tela nisu nikada otkrila veće nepravilnosti u podnetom troškovniku. Agencija za borbu protiv korupcije neće voditi računa o tome šta je zgodno, a šta nezgodno za neku stranku već o sadržaju izveštaja. Prvi test biće, kako kaže Zoran Stojiljković, član odbora ove agencije, kontrola troškova izborne kampanje za nekoliko ponovljenih lokalnih izbora. On, međutim, misli da će najveći izazov za agenciju biti stvaranje društvene klime, koja će voditi javnom finansiranju partija za šta je „neophodna podrška javnog mnjenja, kao i državnih i društvenih struktura”.
Stojiljković podseća da su u istraživanjima o korupciji građani na visoko mesto po korumpiranosti postavljali baš stranke. On smatra da bi stranke svoje delovanje morale učiniti javnim, da bi postale kredibilnije, a da bi na to pristale „treba im dati dovoljno prihvatljiv zakonski okvir, široke osnove za legalno finansiranje, s jedne strane, relativno obimne prihode iz budžeta, a s druge strane, treba da budu naterane da u mobilizaciji građana dođu do značajnijih sredstava”.
Kako su parlamentarne stranke u prošloj godini koristile 660,29 miliona dinara koje su dobile iz republičkog budžeta Agencija za borbu protiv korupcije tek treba da utvrdi. U budžetu za ovu godinu, strankama je namenjen približno isti iznos kao i 2009. godine (663,48 miliona dinara), a „podeliće” ga 21 partija u parlamentu od 23 koliko ih je zastupljeno. Pravo na budžetski novac nemaju naprednjaci, ali ni partija Jovana Damjanovića, bivšeg radikala, jer nisu učestvovali na izborima, a novac dobijaju samo partije koje su bile na izbornim listama. Zbog tog pravila će, na primer, DHSS Vladana Batića, koji je bio na listi LDP-a, i ove godine svakog meseca dobijati oko milion dinara za redovan rad, na osnovu jednog poslaničkog mesta u parlamentu.
M.Čekerevac - A. Marinković
--------------------------------------------------------------
Sretenović: Stranke nisu prioritet za DRI
Državna revizorska institucija nadležna je i za reviziju stranačkih finansijskih izveštaja, ali joj taj posao neće biti prioritet. „Zbog nedostatka kapaciteta i nedovoljnog broja revizora ne možemo da obuhvatimo svih 8.925 budžetskih korisnika. Prioritet nam je završni račun republičkog budžeta, fondovi socijalnog osiguranja, deo izveštaja NBS-a, kao i određeni broj lokalnih samouprava i javnih preduzeća”, kaže Radoslav Sretenović, predsednik DRI. On dodaje da se u ovom trenutku, ne može proceni kada bi političke stranke mogle doći na red, ali da će DRI „u okviru završnog računa budžeta pregledati i deo sredstava koji se odnosi na finansiranje stranaka”.
----------------------------------------------------------
Nenadić: Izmene su neophodne
Nemanja Nenadić kaže da su izmene Zakona o finansiranju stranaka neophodne kako bi se, između ostalog, utvrdio rok do kojeg stranke treba da podnesu finansijski izveštaj, kojeg nema u zakonima koji su sada na snazi. On smatra i da treba napraviti izmene u delu koji se odnosi na limitirane sume za troškove predizborne kampanje, koji su „izuzetno niski kad je reč o lokalnim izborima, pa iznose, na primer, sto hiljada dinara, što je nedovoljno za kampanju”. Takođe potrebno je napraviti i drugačiji model za raspodelu novca iz budžeta na stranke.
[objavljeno: 11/01/2010]
.jpg)
