Izvor: Blic, 17.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pare da ostaju regionima
Aleksandar Popov
U Ustavu Srbije stoji da se svi delovi naše zemlje moraju ravnomerno razvijati, a svi znamo da danas nije tako, da je ogromna razlika između Beograda i drugih delova. Usvajanje zakona o regionalnom razvoju je prvi korak ka decentralizaciji zemlje, koja mora biti apsolutna i u ekonomskom i u političkom smislu – kaže za „Blic nedelje" Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca.
Zakon o regionalnom razvoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji treba da bude uskoro usvojen predviđa podelu Srbije na sedam statističkih regiona (Beograd, Vojvodinu, Kosovo i Metohiju, centralnu, istočnu, zapadnu i južnu Srbiju). Preskočen je samo prvi stepen koji vodi ka uvođenju administrativnih regiona, za šta je potrebna promena Ustava.
Na putu dalje decentralizacije Stevanović kaže da je stvar dogovora na koliko će administrativnih regiona Srbija biti podeljena i da li će se oni poklapati s ovim statističkim regionima.
– Zašto o preraspodeli novca ne bi odlučivao region, zašto mora da odlučuje Beograd? Svi znamo kako se danas novac raspoređuje, što su bliži ministru, to znači da ćeš dobiti veći deo kolača. Zašto svaki region ne bi imao imovinu kojom može da raspolaže? – pita se Stevanović.
Na Srbiji je, smatra on, samo da se ugleda i da primeni ono što su davno uradile razvijene evropske zemlje poput Italije i Španije.
– Ovih dana predstavnica jedne italijanske regije potpisala je sporazum o saradnji sa predstavnicima naše vlade. Znači, regija ima toliki stepen autonomije da potpisuje sporazume sa vladama drugih zemalja – navodi Stevanović.
Riza Halimi, predstavnik Albanaca u parlamentu, kaže da je decentralizacija Srbije neophodna, ali ne očekuje da će to biti brz i lak posao.
– Specifične su potrebe svakog regiona i o njima ne može da se odlučuje iz jednog centra. Vlast mora biti bliže građanima, a to se jedino može postići regionalizacijom. Regionalne vlasti mogu bolje da prepoznaju probleme i da ih efikasnije rešavaju – kaže Halimi.
On smatra da neće biti velike koristi ako se samo administrativno obavi decentralizacija, već da je neophodno da uporedo s tim ide i fiskalna i poreska decentralizacija.
– Maksimum bi bio kada bi prihodi od naplate poreza ostajali u regionu, a ne kao što je to praksa danas da se slivaju u jedan centar, a zatim da se iz tog centra raspoređuju – kaže Halimi.
Zakon o regionalnom razvoju, koji najkasnije do septembra treba da stupi na snagu, omogićiće statističkim regionima da kroz razne projekte konkurišu za novčanu pomoć kod pretpristupnih fondova Evropske unije. Aleksandar Popov, direktor Centa za regionalizam, kaže da je ovo prvi korak koji vodi daljoj decentralizaciji.
– Zakonom o regionalnom razvoju biće samo statistički omeđeni regioni u Srbiji, koji kasnije mogu da prerastu u funkcionalne regione. Za funkcionalnu decentralizaciju je potrebna promena Ustava. Naravno, ovi statistički regioni nemaju subjektivitet i nemaju nijedan organ i to je pitanje za buduću decentralizaciju – kaže Popov, i nastavlja da je značaj donošenja ovog zakona u tome što će pomoći da se regioni brže razvijaju.
Decentralizacija ne vodi cepanju zemlje
– Mnogi decentralizaciju danas predstavljaju kao put ka rasparčavanju zemlje, što nije tačno. Reč je o demagogiji i izgovoru pojedinih političkih stranaka kojima odgovara centralizovana vlast – kaže Veroljub Stevanović.
.jpg)
