Izvor: Politika, 27.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otimanje o penzionere
Ako je verovati obećanjima stranačkih predstavnika, penzioneri ne moraju da brinu – ko god da pobedi, njima će biti bolje
Kako se bliže izbori, stranke sve više fokusiraju svoje kampanje na određene grupe u biračkom telu. Penzioneri, kojih, prema nekim procenama, ima u Srbiji više od milion i po, svakako su jedna od najvažnijih. Zato ne čudi spremnost stranaka da "ponude", u predizbornom nadmetanju, bolje uslove života za penzionere. Položaj penzionera postao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedna od važnijih tema predizborne kampanje naročito otkako je svoju listu kandidata za poslanike predala i koalicija Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića, koja pretenduje prvenstveno na starije birače. Ako je verovati obećanjima stranačkih predstavnika koja su dali za naš list, penzioneri ne moraju mnogo da brinu – ko god da pobedi, njima će biti bolje nego danas.
Demokratska stranka proteklog vikenda najavila je da će formirati državni penzioni investicioni fond koji bi u narednom periodu trebalo da obezbedi veću sigurnost najstarijim građanima Srbije. Taj fond bi se, kako je rečeno na konferenciji za novinare DS-a, finansirao delom iz privatizacionih prihoda, a delom tako što će pod strogim uslovima moći da investira isključivo u sigurne projekte. Fond bi trebalo da bude pod strogom kontrolom države, a na međunarodnom tenderu biće izabrani ljudi koji će upravljati sredstvima fonda.
Gordana Matković, iz Demokratske stranke, bivša ministarka za socijalna pitanja u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, kaže da će DS ne samo održati sadašnju kupovnu moć penzionera, već će učiniti sve da je poveća:
– To znači da bi, jednim delom, penzije morale da se usklađuju i sa platama. Sadašnjim zakonom, podsećam, predviđeno je da se penzije usklađuju samo sa troškovima života i to znači da je to samo održavanje kupovne moći. Zalažemo se i za ukidanje participacije za lekove za sve one koji su stariji od 65 godina. Smatramo da treba obezbediti više veštačkih proteza za kukove i ukinuti participaciju za njih. Podsticaćemo razvoj kućne nege i pomoći, u meri u kojoj je to moguće, kako bi stari ljudi mogli što duže da ostanu u svojim domovima, a ne da odlaze u domove za stare.
I socijalisti pokušavaju da privuku najstariji deo biračkog tela, pa su na svoju listu uključili i predstavnike pojedinih penzionerskih udruženja i stranaka. Toma Bušetić, iz Socijalističke partije Srbije, zamenik predsednika u skupštinskim odborima za smanjenje siromaštva i za rad, boračka i socijalna pitanja, kaže da se koncept njegove stranke razlikuje od onoga što predlažu drugi:
– Prosečna penzija iznosi danas 60 odsto prosečne plate, samo zahvaljujući amandmanu SPS-a od prošle godine. Naravno da način usklađivanja, dvaput godišnje u skladu sa troškovima života, vodi ka tome da će kroz nekoliko godina prosečna penzija iznositi samo 30 odsto prosečne plate, kako je danas u većem broju zapadnih zemalja i u našem okruženju. Predlažemo da penzije moraju, po sistemu "mesec za mesec", da prate rast zarada i po tome se razlikujemo od svih drugih. To je moguće, tako je bilo i dok je SPS bio na vlasti i jedino je tako moguće održati sadašnji nivo penzija od 60 odsto plate. Sve ostalo je znatno nepovoljnije po penzionere, a posebno zato što su moguće razne manipulacije statističkim podacima. Tražimo i da se ne podiže starosna granica za odlazak u penziju. Predlažemo još i vraćanje, prilikom obračuna penzija, na sistem "deset najpovoljnijih godina".
Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, objašnjava da mora da se izvrši reforma penzionog sistema, "kako bismo ispunili zahteve penzionera i to uskladili sa mogućnostima države":
– Osnovni problem je što se država ne pojavljuje kao garant, već kao staratelj u oblasti penzionih prava, pa se postavlja pitanje sigurnosti isplata iz Fonda PIO. Mislimo da država mora da bude garant, uz postojanje privatnih fondova, ali da garanciju za njih treba povećati sa tri, na bar deset miliona evra. Smatramo da usklađivanje penzija treba zasnovati na modelu koji je sličan švajcarskom – 50 odsto u skladu sa kretanjem prosečne zarade, a 50 odsto u skladu sa indeksom troškova života. Mora da usledi i ravnomernije raspoređivanje opterećenja za penzijsko i socijalno osiguranje između poslodavaca i zaposlenih. Mi smatramo da se promene koje su sprovedene u domenu penzijskog osiguranja ne mogu nazvati reformom, već isključivo redukcijom prava iz tog osiguranja. Ako SRS bude formirao vladu posle 21. januara, penzioneri će u nama dobiti sigurnu zaštitu.
Dubravka Filipovski, potpredsednik Nove Srbije, prvenstveno ističe rezultate rada aktuelne vlade:
– Veliko je dostignuće što smo, s obzirom na to da smo zemlja u tranziciji, postigli da se penzije isplaćuju redovno, ali ne nameravamo tu da stanemo. Podsećam da je najniža penzija u decembru 2003. iznosila 3.357 dinara, a u oktobru 2006. godine – 7.313 dinara, što je povećanje od 117 odsto. Naravno, realan rast je nešto manji, kada se odbije inflacija, ali ovo su precizni podaci i pokazuju značajan napredak. Usvojili smo i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda, što je od posebne važnosti. U narednom periodu penzionerima nudimo stabilnost, sigurne fondove i redovne penzije. Za narednu godinu planiramo i poseban zakon o imovini Fonda PIO, koji će ga dodatno ojačati. Ako su penzije u protekle tri godine imale takav rast, mi očekujemo da će se to i nastaviti.
I Snežana Stojanović-Plavšić, zamenica šefa poslaničke grupe G17 plus i predsednica Odbora za smanjenje siromaštva Narodne skupštine, zadovoljna je onim što je njena stranka učinila za penzionere:
– Redovna isplata penzija je prvi rezultat našeg rada u toj oblasti. Omogućili smo realno poslovanje penzijskog fonda i time mnogo izvesniju budućnost za penzionere. G17 plus je to uradio i to će raditi i ubuduće. Druga stvar je isplata dugova penzionerima, zahvaljujući našem angažovanju. Država je preuzela na sebe isplatu starog duga, pa penzioneri sada, prvi put u poslednjih desetak godina, primaju penziju mesec za mesec. Treće, povećan je iznos najniže penzije. U našem programu sadržan je i plan za povećanje broja zaposlenih, a samo tako će penzijski fond biti održiv, a rast penzija realno moguć. Inače, zalažemo se za rast penzija u skladu sa povećanjem troškova života. Mislim da smo u ovom mandatu učinili dosta za penzionere, ali da nije bilo moguće više uraditi, jer je penzijski fond bio pred kolapsom.
B. Đ. Bilbija
[objavljeno: 27.12.2006.]
