Izvor: Politika, 31.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optimizam sa zadrškom
Evropska unija će eventualni gubitak Kosmeta, možda, Srbiji pokušati da kompenzuje ublažavanjem haške traume ili ekonomskom nemoći
Generalna politička prognoza za Srbiju u 2007. godini mogla bi da bude optimistička, slažu se poznavaoci ekonomskih i političkih prilika u Srbiji i njenih odnosa sa međunarodnom zajednicom, iako se pred njom nalazi nekoliko velikih nasleđenih problema, do čijeg rešavanja, koje je očekivano još tokom 2006, nije došlo.
Pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je maja 2006. izglasavanjem nezavisnosti Crne Gore rešeno pitanje državne zajednice, a potom u oktobru donet novi Ustav Srbije, u zamršenom klupku političkih problema ostali su status Kosova i Metohije, okončanje saradnje sa Haškim tribunalom i nastavak pregovora sa Evropskom unijom o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Rešavanje ovih problema međusobno je povezano, a ko će se u ime Srbije sa njima uhvatiti u koštac, biće poznato posle parlamentarnih izbora zakazanih za 21. januar 2007.
Prema prognozama sagovornika "Politike", najrealnija, a ujedno i najbolja, opcija za Srbiju jeste da šansu da formiraju novu vladu dobiju stranke takozvanog demokratskog bloka, čije bi jezgro činile Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije.
Uz te dve stranke, u vladu bi, prema ocenama Zorana Stojiljkovića, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, mogle da uđu i stranke nacionalnih manjina, što bi kabinetu novog premijera dodatno povećalo kredibilitet i legitimitet. U pomoć bi, ako bude nedostajao koji poslanik, kako procenjuje Stojiljković, mogao da pritrči i G17 plus, dok bi učešće Liberalno-demokratske partije u izvršnoj vlasti, sve i da osvoji neki poslanički mandat, bilo veoma neizvesno.
– Predstoji, doduše, još nešto manje od mesec dana nepredvidljive kampanje ispresecane verskim i državnim praznicima, tako da je sve moguće. Njihov otklon prema DSS-u je, međutim, veoma jak, tako da bi izvršna vlast sa eventualnim njihovim učešćem teško funkcionisala – kaže Stojiljković i dodaje da bi njihova moguća podrška vladi zavisila od slučaja do slučaja.
Izborni rezultat koji bi omogućio da novu srpsku vladu formira Srpska radikalna stranka, sama ili uz pomoć Socijalističke partije Srbije, slažu se sagovornici "Politike", malo je verovatan, ali bi, ukoliko do njega ipak dođe, on vratio Srbiju unazad.
– Imajući u vidu i Šešeljev testament, kao program SRS-a, to bi podgrejalo i strahove od mogućih konflikata, koliko god oni bili iracionalni – kaže Jelica Minić, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.
Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, dodaje i da je koalicija između Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke najmanje moguća varijanta koja bi predstavljala političko samoubistvo DSS-a.
– Oni radikalima ne mogu ništa da donesu, a od radikala se sami ne bi ni videli – objašnjava Nikolić.
Od toga ko bude na vlasti u Srbiji u dobroj meri zavisiće i odnos EU prema Srbiji u pogledu rešavanja haškog, ali pre svega kosovskog pitanja, koji Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, označava kao najveći i glavni problem pred kojim se Srbija nalazi.
– Rešavanje kosovskog pitanja će malo da se oduži. Ahtisari jeste najavljivao februar, ali će to očigledno biti protegnuto na mart, možda april ili maj, jer ubeđivanje Rusije i Kine da je nezavisnost najbolje rešenje ne ide tako brzo, a ni među članicama EU više nema tolike jednoglasnosti o tom pitanju. To se pre svega odnosi na zemlje koje i same imaju probleme sa manjinskim etničkim zajednicama, kao što su Španija, Italija, pa i Francuska. S druge strane, još se ne zna ni priroda ruskog otpora, da li je reč samo o njihovoj trgovini za veću slobodu manevrisanja u centralnoj Aziji, ili su principijelno protiv nezavisnosti Kosova – kaže Nikolić.
I Zoran Stojiljković slaže se da se, kada je reč o Kosmetu, neće ići na rešenje čija bi realizacija usledila odmah, već bi se išlo na fazno rešavanje problema, jer je pitanje koliko međunarodna zajednica ima mogućnosti da nametne rešenje.
– To je trusno pitanje i ne mislim da će biti konačne odluke u 2007. godini – dodaje Stojiljković.
Milan Nikolić je, međutim, uveren da će Kosmet u svakom slučaju obeležiti celu godinu, a iz toga kako u Srbiji bude prihvaćen predlog za rešavanje ovog pitanja proizaći će i odnos EU prema njoj kada su u pitanju druge sporne tačke.
– EU će tražiti način da, zbog gubitka Kosova, Srbiji ublaži hašku traumu, bilo putem određenih kompromisa u pregovorima o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, bilo ekonomskom pomoći. Dosadašnjim tvrdim stavom po pitanju Mladića oni su i sebi suzili manevarski prostor i gledaće da tako nešto ne ponove – dodaje Nikolić, ali naglašava da bi ta evropska obzirnost nestala ukoliko bi vlast formirale partije poput Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije.
Da će zbog rešavanja problema Kosova i Metohije EU biti fleksibilnija prema Srbiji, pogotovo ako bude formirana vlada stranaka demokratskog bloka, ocenjuje i Jelica Minić, naučni savetnik na Institutu ekonomskih nauka. Na prilagodljiviji stav međunarodne zajednice već ukazuju prijem Srbije u NATO-ov program Partnerstvo za mir, kao i potpisivanje sporazuma CEFTA, čime je Srbija prvi put stupila u tako institucionalizovane odnose koji su prvi važan korak ka zaključivanju SSP-a.
– To, međutim, implicira i obavezu nove vlade da okonča saradnju sa Hagom – naglašava ona, a na pitanje da li je moguće da Srbija ipak dođe do sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da "slučaj Mladić" ne bude rešen, odgovara: "Postoje granice do kojih je EU spremna da ugrožava svoj kredibilitet. Mislim da za zaključivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ta crvena linija koju predstavlja Mladić neće biti prekoračena."
Zoran Stojiljković pretpostavlja da će i problem sa najtraženijim haškim beguncem biti rešen, i to tako što će Mladić biti izručen.
– To već veoma dugo traje, a sve ostalo, sem izručenja, za Vladu Srbije predstavljalo bi veliku blamažu – kaže Stojiljković.
-------------------------------------------------------------------------
Šta donosi SSP
Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koje je Srbiji u 2006. izmaklo zbog neispunjavanja obaveza prema Hagu, bio bi prvi korak ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Njegovim potpisivanjem Srbija bi dobila podsticaj za nove investicije, potrošači bi imali veći izbor robe, usklađeno zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU... Najveći deo sporazuma odnosi se na uspostavljanje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, odnosno na otvaranje domaćeg tržišta za proizvode iz Evrope. Evropsko tržište već je, doduše, na osnovu odobrenih izuzetnih trgovinskih mera, u dobroj meri otvoreno za srpske proizvode, sa izuzetkom nekih kao što su riba, junetina, vino, ali Srbija, nažalost, ne uspeva da u punoj meri iskoristi ovu otvorenost, jer je za to potrebno da roba standardima i kvalitetom zadovolji evropsko tržište.
-------------------------------------------------------------------------
Daleko je Šengen
Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ne bi, nažalost, dovelo i do automatskog stavljanja Srbije na belu šengensku listu, jer je za to potrebno ispunjavanje drugih uslova, kao što su izrada pouzdanih putnih isprava, integrisano upravljanje granicama, potpuno prebacivanje kontrole granice sa vojske na policiju, harmonizacija viznog režima sa EU (kome oni uvode vize, tome i Srbija uvodi, i obrnuto), regulisanje imigracione politike i pitanja azila, odnos prema pasošima Unmika...
M. R. Petrović
[objavljeno: 31.12.2006.]
