Izvor: Blic, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet svađa sa Zapadom
Prošlonedeljni demarš pet zapadnih zemalja upućen srpskoj vladi zbog "svađe" sa zvaničnicima BiH ponovo je otvorio pitanje retorike srpskih zvaničnika. Tim Džuda, britanski publicista i stručnjak za Balkan, smatra da je evidentno da ovakvi ispadi vlasti u Beogradu pogoršavaju odnose Srbije i međunarodne zajednice.
- Sigurno je da prepucavanje sa BiH neće doprineti približavanju Evropskoj uniji, ali je neizvesno kakav će to uticaj imati na sudbinu KiM. Moguće je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rezultat ovakvog stava Srbije kod zemalja koje su poslale demarš otkloni svaku sumnju u to da je nezavisnost Kosova jedino rešenje. Međutim, u igri su i zapadni odnosi s Rusijom, pa stvar uopšte nije tako jednostavna - kaže Džuda za naš list.
Ponašanjem dela srpskih političara nezadovoljan je i Milan Pajević iz Centra za međunarodne bezbednosne odnose, koji kaže da iako objektivi problemi u sporu sa BiH postoje, pogrešno je rešavati ih na "svađalački i arogantan" način. Kako kaže, time svetu jasno pokazujemo da je naša komunikacija s njima negativna, što nas automatski isključuje iz pitanja koja direktno utiču na našu budućnost.
Utisak je da sve aktuelne svađe i delovanja srpskih zvaničnika treba da imaju efekat samo na domaću javnost - za glas više na predstojećim izborima. Verbalne kampanje protiv pojedinih pojedinaca (Ahtisari, Polt, Cobel, Kacin...), pa i država, umnogome liče na vreme od pre petog oktobra.
- Lajčak i BiH su samo poslednji u nizu. Sada svi mi treba da strahujemo kada će taj destruktivni deo Vlade da se okrene i protiv "unutrašnjeg" neprijatelja i svojih građana, poput Miloševića - ističe Pajević.
Vesna Pešić kategorično tvrdi da se iza aktuelnih "svađa" sa zvaničnicima BiH krije pokušaj premijera Koštunice i njemu bliskih da kroz "rasturanje BiH svetu pokažu da Kosovo nikako neće ostati presedan".
- Čitava ova priča ima predistorijat, jer su još prošle godine Vašington i Brisel pokrenuli inicijativu da se, zbog neefikasnosti državnih organa, izvrše ustavne reforme u BiH. To su odbile obe strane - i Silajdžićeva i Dodikova. Erupcija je nastala kada je u junu počela svađa između ovih entiteta, a posebno pošto je RS, na nagovor zvaničnog Beograda, počela da preti otcepljenjem i referendumom. To je potpuno antisrpska politika, jer time što smo podbunili ljude u RS ponovo rušimo mirovnu strukturu regiona - priča Vesna Pešić, i dodaje da se u svemu tome jasno vide "prsti" Beograda, te da i Koštunica, i Samardžić, i Đurić pokušavaju da putem otcepljenja RS sačuvaju Kosovo u Srbiji i pokažu da će Kosovo postati primer za rasturanje drugih svetskih država.
Da se Srbija ponovo vraća u poziciju remetilačkog faktora stabilnosti u regionu, smatra i Aleksandra Joksimović, bivši zamenik šefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovića.
- Sada kada su pregovori o Kosovu u najosetljivijoj fazi, Srbija umesto da održava dobre odnose sa zemljama koje će odigrati ključnu ulogu u donošenju te odluke, od ambasada istih zemalja dobija demarš i prekor zbog loše retorike. Demarš zato treba shvatiti veoma ozbiljno, jer je međunarodna zajednica jasno pokazala da takvu vrstu retorike neće tolerisati. Posledice mogu da budu pogubne, ali još sve zavisi od naših sledećih poteza - rekla je Joksimovićeva.
Međunarodna zajednica ruši principe
Nakon šesnaest godina od kako je počeo, raspad SFRJ se tek ovih meseci to privodi kraju, smatra Miša Đurković, predsednik naučnog veća Instituta za evropske studije u Beogradu
-U igri su sada - situacija koja vodi uništavanju RS, opasnost od jednostranog proglašenja nezavisnosti na KiM, pa čak i "antisrpski" i diskriminatorski ustav koji je nedavno donet u Crnoj Gori. Suštinski problem našeg naroda je u tome što u sva tri otvorena spora Zapad opet reaguje različito i na štetu srpskog naroda. To je, jednom rečju, "politika gole sile". Insistiranjem na secesiji Kosova, Zapad ruši ono što su oni sami postavili 1991. godine Badinterovim principom prema kome se država raspada po granicama republika - objašnjava Đurković.
Kako kaže, svaki normalan čovek mora da se zapita zašto, ukoliko Zapad Albancima daje pravo na samoopredeljenje, Srbi u RS ne mogu to isto da dobiju. I da li je međunarodnoj zajednici devedesetih godina problem bila Miloševićeva nacionalistička politika ili je problem zapravo bilo ono što srpski narod traži kao priznanje svojih prava - ništa većih od prava drugih naroda?
