Izvor: Politika, 09.Jun.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opada podrška EU i Severnoatlantskom savezu
Za članstvo u Severnoatlantski savez samo 15,6 odsto ispitanika, a 64,8 odsto smatra da je neutralnost dobra za nacionalnu bezbednost
Članstvo Srbije u EU podržava 59,3 odsto građana, što je do sada najniži zabeleženi procenat od kada se ovakva istraživanja sprovode. U odnosu na 2010. godinu podrška za članstvo Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u NATO je opala gotovo pet odsto i sada je protiv učlanjenja u taj vojni savez 66,3 odsto građana. A većina građana Srbije, oko 60 odsto, uživa u ličnoj bezbednosti, odnosno približno tri četvrtine građana se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno, ali ne smatra da su državni organi doprineli tom osećaju.
Ovo su neki od rezultata istraživanja „Šta građani misle o svojoj i o bezbednosti Srbije” Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Istraživanje je uradio Cesid u aprilu i maju 2011. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.200 građana Srbije (bez KiM). Kako je navedeno juče u Medija centru na predstavljanju preliminarnih rezultata istraživanja, niko do sada nije istraživao ceo sektor bezbednosti i vezu između lične, kolektivne i nacionalne bezbednosti.
Opadanje podrške članstvu u EU, kako navode autori istraživanja, može biti objašnjeno ekonomskim i socijalnim razočaranjima građana u Vladu Srbije čiji je poslednji uspeh na polju evropskih integracija bila liberalizacija viznog režima u decembru 2009. godine. Eventualno dobijanje statusa kandidata i datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu pre narednih izbora moglo bi ovaj pad da preokrene.
Kada je reč o podršci za ulazak u NATO, pretpostavlja se da je ona opala zbog aktuelne NATO operacije u Libiji koja je građanima osvežila sećanje na bombardovanje iz 1999. godine.
Za članstvo u NATO je samo 15,6 odsto ispitanika. Pripadnici srpskog naroda u ogromnoj većini suprotiv (69,4 odsto), dok su pripadnici nacionalnih manjina podeljeni (za 41,3 odsto, protiv 42,8 odsto). U skladu sa njihovom skeptičnošću prema članstvu u NATO, većina građana (64,8 odsto) smatra da je neutralnost dobra za nacionalnu bezbednost.
Kada je reč o osećanju lične bezbednosti, natprosečno bezbedno se osećaju poljoprivrednici, učenici i studenti. Među onima koji se osećaju „u potpunosti bezbedno” najveći je broj onih koji su bez škole ili su završili samo osnovnu školu. Obrazovaniji građani su se uglavnom opredeljivali za odgovor „uglavnom bezbedno”.
Na pitanje koja institucija doprinosi njihovom osećaju nebezbednosti, većina je rekla da nijedan državni organ ne vidi kao pretnju (80 odsto). Ipak, svaki deseti građanin je izabrao policiju kao pretnju, a kao izvor pretnje prepoznate su i druge dve vidljive ustanove: pravosuđe (5,1 odsto), vojska (1,2 odsto).
Građani pokazuju najviše zadovoljstva radom svoje verske grupe (crkve) i vojske, a najmanje su zadovoljni onima koji bi trebalo da upravljaju i kontrolišu ministarstva sile: skupštinom, vladom i političkim partijama. Zanimljivo je da građani najmanje znaju ili žele da se izjasne o radu bezbednosnih službi: u slučaju BIA (37 odsto), a u slučaju vojnih službi, VBA i VOA (41 odsto). Ovo ukazuje, ocenjuju autori istraživanja, na još uvek nedovoljnu javnost njihovog rada i nasleđenu mistifikaciju mogućih posledica izjašnjavanja o njihovom radu.
Više je građana zadovoljnih radom policije nego nezadovoljnih, što je napredak u odnosu na pre nekoliko godina. Približno isti procenat ispitanika veruje da policija radi isto kao i pre 2000. godine (37 odsto) ili bolje (36 odsto). Dve trećine građana (76 odsto) nije ničim posebno zadovoljna u radu policije, mada im nešto više od polovine građana (53 odsto) ništa posebno ni ne zamera. Ovo ukazuje na nedovoljnu informisanost o procesu reforme i razlikovanje različitih aspekata funkcionisanja policije.
Dve petine građana (42 odsto) veruje da je Vojska Srbije spremna da brani zemlju, dok približno jedna trećina građana (36 odsto) misli da nije. Većina građana veruje da je Vojska Srbije nedovoljno brojna i opremljena.
B. Baković
objavljeno: 10.06.2011.
