Izvor: S media, 10.Okt.2012, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od strašne istine do doživotne tuge: Ko je kriv kad dete umre u bolnici? (FOTO)
Biljana i Darko Milojević letos su ostali bez sina jedinca. Trogodišnji Vukašin umro je od tumora na mozgu.
Lečen je u više navrata, operisan, pa opet hospitalizovan, zračen… Na kraju, preminuo je na Dečjem odeljenju Onkologije KCS.
Tuga, bol, bes, nemoć, samoća, praznina, muk, krivica, pitanja… Zašto se to nama desilo, zašto baš Vukašin, da li smo još nešto mogli da uradimo, ko je kriv?!
Zakletva >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sinu na samrti
Mesecima je trajala Biljanina i Darkova agonija. Vukašin je oboleo i lečenje je započeto. Od bolnice do bolnice, danima su čekali kakav je nalaz skenera, kakvi su rezultati krvi, šta je pokazala magnetna rezonanca…
- Ne dao Bog nikome ovo što se nama desilo – priča Biljana. – Pričam, da niko nikad više ne doživi ono što smo mi doživeli... Ni danas ne znam ko mi je lečio dete! Vukašin je kopnio pred mojim očima, a ja nisam mogla da dođem do lekara, jer oni vikendom komuniciraju telefonom sa sestrama. Na prijemu nas je dočekala dr Ilić, primila nas je i rekla da će sa nama ubrzo razgovarati lekari, da nas upoznaju bolje sa tokom bolesti i lečenja. O toku lečenja upoznavali smo se usputno; na hodniku mi se konkretno obratila načelnica Bokun, i u prolazu mi odgovarala na pitanja! Znam i da postoji rivalitet između dr Bokun, sadašnje načelnice i doktora Bekića, bivšeg načelnika Odeljenja. Ona je mog muža stalno pitala: ‘A šta je rekao dr Bekić?’ Zbog njihove loše komunikacije, kada je načelnica otišla na odmor, nisu znali kako da nastave lečenje.
U danima kada je boravila na Odeljenju, Biljana svoje viđenje situacije nije smela javno da iznese iz, kako kaže, straha da „ne prođe“ još gore:
- Meni nije cilj da nekoga uplašim, ili zastrašim. Želim da ukažem na probleme, jer to nije problem dece koja tamo leže, ni problem nas roditelja. Na samrti sam Vukašinu obećala da ću svima da kažem kako se ponašaju prema njemu i njegovim drugovima. Ništa drugo! Ja nisam lekar pa da kažem da su ga pogrešno lečili, ali toj deci samo neka je Bog u pomoći...
Onkologija – kako to poznato zvuči?!
Čak i oni koji, na sreću, nikada nisu morali da dođu na Onkologiju, od pre dve godine mogli su da čuju sve i svašta o ovoj klinici. Od afere „Citostatici“ svi sa klinike Onkologije KCS nose teško breme.
Osumnjičeni brzo postaju optuženi, a optuženi pre bilo koje presude - krivi.
Mnogi doktori, ali i ostali zaposleni na klinici koji predano rade svoj posao, u već popularnoj epiozodi „zdravstvo u Srbiji ne valja ni za suvu šljivu“, dodatno su „okaljani“ u medijima, u izjavama pojedinih političara, ali i u očima naroda. Narodu, kome i onako malo treba da, ljut na državu, uslove lečenja, skraćene liste lekova, upre prstom u lekare i kaže: „Ma, bre, svi ste vi isti!“
Pa ipak - nisu svi isti! A to zna svako ko je imao sreću, preporuku, a neretko i vezu da dođe do pravih doktora. Pravih doktora ima mnogo – ponekad su geniji za dijagnozu, za operaciju, ponekad nam spasu majku ili brata, otrgnu nam dete od bolesti, ponekad su jednostavno samo dobri slušaoci koji tačno znaju šta nas boli... To su oni doktori koji ne rade svoj posao, već ga žive!
- Nema tih para zbog kojih bi neki doktor radio na Dečjem odeljenju Onkologije! Jedini pokretač je ljubav i mi, koji to ne možemo, mislimo da ti doktori više vole decu koju leče nego svoju rođenu – rekao nam je jedan hirurg u KCS-u.
Otišli smo da potražimo tu ljubav…
Direktor klinike: Nismo mi dr Mengele!
Direktor Onkološke klinike dr Zoran Rakočević kaže za S media portal da je lečenje dece obolele od raka „specifično, ne samo zbog terapije, već zbog suživota koji mališani dele sa lekarima i ostalima sa Odeljenja“.
- Nikada nećemo ići protiv reči majke koja je izgubila dete – jasan je dr Rakočević. - Od tog bola nema većeg... Ali, odgovorno tvrdim da nijednog trenutka dete nije loše lečeno, niti je bilo deset sekundi potrebno da lekar bude kraj deteta a da on nije bio tu.
On ističe da je saznanje o Biljaninim zamerkama naročito bolno za njih na klinici i dodaje da pritužbi i nezadovoljnih pacijenata uvek ima, ali da se do sada „niko, nikada, ni zvanično, ni nezvanično, nije žalio na Dečje odeljenje“.
- Na celoj klinici nema psihologa, ali ga na ovom Odeljenju ima. Baš zbog dece, zbog roditelja i zbog cele situacije u kojoj su se našli. Pa zamislite kakvi bi mi doktori Mengele morali da budemo da nam dete propada, da ga gubimo, a da neko ne bude tu?! Uprkos svemu, to zaista nema veze sa realnošću – decidan je dr Rakočević.
Načelnica Bokun: Majka je najverovatnije za sve u pravu!
Načelnica Pedijatrijskog odeljenja dr Jelena Bokun je po specijalizaciji radiolog. Na Biljanine optužbe da, zbog njene loše komunikacije sa dr Bekićem, malom Vukašinu nije odmah posle zračenja produžena adekvatna terapija, načelnica, u suzama, odgovara:
- Sa dr Bekićem ne pijem kafu privatno, ali da li je to potrebno da bismo dobro radili?! Ma koliko se roditelju činilo da jedan lekar leči njegovo dete, to nikad nije tako. Uvek je u pitanju tim lekara: pedijatar, radiolog, anesteziolog, psiholog… Nikada ne donosimo odluku sami, uvek se konsultujemo, to nalaže protokol. Kada su tako postavljene stvari, onda nije ni bitno da li se sa nekim družite privatno ili ne.
S druge strane, načelnica Bokun kaže za S media portal, da „nije isključeno da je majka u optužbama o njenoj hladnoći i odsutnosti u odgovorima bila u pravu“:
- Jedino što je strašno u svemu ovom jeste što je Vukašin preminuo i što su njegovi roditelji ostali bez njega. Moguće je da sam bila ‘odsutna’, da sam im se učinila dalekom, nezainteresovanom… Uslovi u kojima radimo i napori koje ulažemo da lečimo ovu decu ponekad mogu da od nas naprave ljude koji drugima mogu da deluju nezainteresovano. Za dve decenije, koliko radim, nikada nisam izgubila saosećajnost prema deci i njihovim roditeljima. Svaki put iskreno saosećam sa njima. I u dobru i u zlu. Kada pobeđujemo bolest radujem se sa njima, radujem se životu i sreći dece i roditelja. Kada je, nažalost, loše, kada sam svesna da se neće dobro završiti, pa čak i pre roditelja, svaki put je traumatično, svaki put je bolno i poražavajuće...
Doktorka Bokun želela je da objasni i zašto pita roditelje šta su rekli drugi lekari:
- Uvek pitam šta je rekao dr Bekić, šta je rekla dr Paripović, šta kaže dr Ilić... Ja sam radiolog i vrlo mi je bitno da čujem mišljenje pedijatra. Zarad dobra deteta, naravno da se ne libim da pitam i roditelja šta je rekao neki drugi lekar.
Psiholog: Svi smo u psihološkoj zamci!
Psiholog Dečjeg odeljenja Tamara Klikovac kaže za S media portal da „njihovi pacijenti nisu ovde dan ili dva“, kao i da je „psihološko stanje dečice, ali i njihovih roditelja – opravdano - vrlo osetljivo“.
O slučaju porodice Milojević, psiholog Klikovac kaže da je u više navrata razgovarala sa majkom, ocem i članovima šire porodice:
- Komunicira se roditeljima, kaže im se sve... Najčešće kada saznaju loše vesti, kada čuju ono što niko nikada ne bi voleo da čuje, dožive šok. To dovodi do sledeće faze: kada im se nešto priča, oni, nažalost, ne čuju. Ali i to je normalna reakcija u situaciji u kojoj se nađu ljudi kojima dete umire...
Veoma oprezno, psiholog Klikovac navodi:
- Ljudima koji izgube dete se po ’difoltu’ veruje. Verujem da je glavni problem što u bolnicama nema više psihologa, psihijatara... Situacije kada vam saopšte da gubite dete su nezamislivo teške, ne znate kako će neko reagovati... Na zapadu je to normalno; ljudima se ne može umanjiti bol, ali im možete pomoći da to prihvate.
Jedan korak napred za malog Vukašina...
Biljanina i Darkova bol zbog gubitka deteta je nemerljiva.
Uslovi u kojima naši lekari, oni pošteni, vredni, marljivi i posvećeni poslu, rade su najčešće nemogući.
Entuzijazam pojedinca je vrlo često temelj na kome se gradi naše zdravstvo. I zato...
S media portalu je obećano da će u narednih nekoliko dana, u saradnji sa psihologom, na Pedijatrijskom odeljenju klinike „pokušati da organizuju vreme za svakog roditelja i malog pacijenta koji žele da razmene utiske, brigu, tugu ili radost“.
Zbog malog Vukašina...I njegovih roditelja...
Tanja Radunović
Foto: Nenad Gajić
.jpg)
