Izvor: Blic, 11.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od monarhije do izbora predsednika u parlamentu
Od monarhije do izbora predsednika u parlamentu
BEOGRAD - Najava srpskog ministra pravde Vladan Batića da bi Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije uskoro trebalo da formira komisiju za izradu novog ustava Srbije otvara i pitanje osnovnih principa novog ustava Srbije.
Trenutno, u opticaju je nekoliko predloga novog ustava koji predviđaju različite oblike vladavine - od parlamentarne monarhije do građanske države. Svoje predloge u javnosti su predstavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Forum 'Juris' iz Novog Sada, beogradski Centar za ljudska prava, Demokratska stranka Srbije, kao i stručnjak ustavnog prva Pavle Nikolić koji se zalaže za ponovno uspostavljanje monarhije kao oblika vladavine. Predlog Centra za ljudska prava podrazumeva novine u direktnim garancijama ljudskih prava i sloboda kao i njihovu sveobuhvatnu zaštitu. Ovaj predlog podrazumeva i teritorijalnu reorganizaciju Srbije, ali i neposredan izbor predsednika Srbije. Sa druge strane, DOS koji nije predstavio svoj predlog, insistira na posrednom izboru budućeg predsednika, kao i na asimetričnoj decentralizaciji koja podrazumeva da se određeni regionu mogu razlikovati kako po organizaciji i nadležnostima koje imaju, tako i po odnosu oprema centralnoj državnoj vlasti, a sve po ugledu na modele iz Italije i Španije. Takođe ne postoji jedinstven stav ni na koji će način novi ustav, koji bi trebalo da bude izrađen u narednih šest meseci, biti usvojen u srpskom parlamentu. Prema važećem Ustavu Srbije, donošenje novog ustava predviđa rigoroznu proceduru koja zahteva da ustav izglasa dvotrećinska većina u srpskom parlamentu, kao i da se ta odluka potvrdi na referendumu na kome bi za novi ustav moralo da glasa više od polovine ukupno upisanih birača u Srbiji.
Profesor ustavnog prava sa novosadskog Pravnog fakulteta Marijana Pajvančić ranije je isticala da ustav mogao da bude usvojen ili poštovanjem predviđene procedure ili organizovanjem okruglog stola 'svih relevantnih društvenih subjekata' na kome bi se usvojila neka vrsta ustavne deklaracije kojom bi bila ustanovljena nova procedura za usvajanje ustava. Sa druge strane, Nikolić predlaže raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu koja onda ne bi bila vezana postojećom procedurom prilikom usvajanja ustava.
U pogledu teritorijalne organizacije države, nejasan je status Kosova i Metohije, dok druga pokrajina, Vojvodina, zahteva veći stepen autonomije, što je i sadržaj osnovnog zakona koji bi trebalo da se nađe među predlozima koje će članovi Komisija razmatrati i koristiti u radu.
N. M. J.
