Izvor: Politika, 30.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obezbeđeno širenje EU
Srbija će, prema Lisabonskom sporazumu, svoju molbu za prijem u EU podneti Evropskom savetu ali će o tome morati da obavesti i Evropski parlament i sve parlamente država članica
Jedan od argumenata za usvajanje Lisabonskog sporazuma bilo je dalje proširenje Evropske unije, koje – tvrde političari – nije bilo moguće nastaviti sa sadašnjim pravnim okvirima. Pošto je, između ostalog, i naglo proširenje praćeno strahom „starosedelaca” od dolaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jeftine radne snage bilo zaslužno za potapanje predloga Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine, napravljen je Lisabonski sporazum za koji je uglavnom glasano u nacionalnim parlamentima, ali u koji su unete mnoge odredbe ustava.
Tako će, prema Lisabonskom sporazumu, Srbija svoju molbu za prijem u EU podneti Evropskom savetu – telu koje će ubuduće imati stalnog predsednika – ali će o tome morati da obavesti i Evropski parlament i sve parlamente država članica. Ova tela, međutim, neće imati nikakvu ulogu u procesu pridruživanja.
Evropski savet o prijemu novih članica odlučuje jednoglasno, a država kandidat mora pre svega da ispuni osnovne uslove: da poštuje političke vrednosti EU – ljudska prava, dostojanstvo, slobodu, demokratiju, jednakost, prava manjina i vladavinu prava. Među uslovima su i tržišna ekonomija i usklađivanje pravnog sistema sa sistemom EU. Sporazumom nije definisano koje sve države mogu tražiti prijem – u članu 49. navodi se da članica može postati „svaka evropska država koja poštuje” osnovna prava. Gde su granice Evrope, nije određeno.
Ipak, većina evropskih političara uzima zdravo za gotovo da je prijem preostalih balkanskih država samo pitanje vremena. „Kad zemlje zapadnog Balkana budu integrisane u EU, doći će vreme za geografsku, ekonomsku i političku konsolidaciju Evropske unije”, piše u „Fajnenšel tajmsu” bivši finski premijer Pavo Liponen. „Ne bi trebalo da kažemo da proširenja posle toga neće biti, ali građanima Evrope potrebno je vreme da se naviknu na udvostručavanje broja članica u svega deset godina. Svima nam treba još vremena da razvijemo pravi evropski identitet i da naše institucije rade kako bi demokratija bolje funkcionisala na evropskom nivou”, smatra Liponen, koji je bio i jedan od nezvaničnih kandidata za prvog predsednika Evropskog saveta, odnosno „predsednika EU”.
Ako novi Evropski savet odobri kandidaturu Srbije na osnovu preporuke nove Evropske komisije i ako u dogledno vreme započnu pregovore o pristupu, ovim procesom i dalje će rukovoditi komesar za proširenje. Trenutno se vode teški pregovori o tome koja će zemlja dobiti koji sektor u komisiji – u narednih pet godina u ovom izvršnom telu biće zastupljena svaka članica EU. Bugarska, koja je u početku tražila mesto komesara za energetiku, spremna je da se „zadovolji” i mestom komesara za proširenje, tvrde izvori koje citira sofijska štampa. Premijer Bojko Borisov za posao u Briselu – Oli Ren je nagovestio da ga zanima neka bitnija funkcija – kandiduje ministarku spoljnih poslova Rumjanu Želevu.
A i na drugoj strani Atlantika razmišlja se o posledicama proširenja. U prošlogodišnjem izveštaju o Evropskoj uniji koji je podnet Kongresu, navodi se da su neki američki zvaničnici „zabrinuti da bi negodovanje evropske javnosti zbog proširenja EU moglo da naškodi daljem proširenju, naročito na Tursku i možda na Balkan”.
„Drugi navode da bi proširenje EU moglo da ima neke negativne posledice po interese Sjedinjenih Država. Neki, na primer, smatraju da bi politička nestabilnost u srednjoevropskim ili istočnoevropskih državama mogla da dodatno pogorša sposobnost EU da bude jači faktor na svetskoj sceni time što bi u čestim promenama vlada bila menjana i politička pozicija tih zemalja. S druge strane, ima onih koji se brinu da bi veća EU, sa više samopouzdanja – i sa ekonomskom snagom otprilike jednakom snazi SAD i sa sve većim političkim uticajem – mogla sve više da se suprotstavlja jačini i prestižu SAD”, prenose se u zvaničnom dokumentu vašingtonska razmišljanja.
V. Radomirović
[objavljeno: 31/10/2009]
