Izvor: GradskeInfo.rs, 14.Sep.2026, 11:51
Сви понекад лажу, али патолошко лагање није што и обична лаж: Неки озбиљни лажови не препознају се одмах
Сви људи понекад лажу. Некада да би избегли непријатност, некада да би заштитили себе или другога, а некада због сасвим конкретне користи. Међутим, постоји облик лагања у којем корист није ни јасна ни очигледна, приче постају све сложеније, а једна неистина повлачи другу. У стручној >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << литератури овај феномен познат је као патолошко лагање или псеудологиа фантастица.
Фото: Pexels/Andrea Piacquadio
Када једна лаж почне да „рађа“ друге
Једна лаж сама по себи не чини некога патолошким лажовом. Управо је то једна од најважнијих ствари које треба разјаснити када говоримо о овом феномену.
Код уобичајеног лагања углавном постоји препознатљив циљ: особа жели да избегне казну, добије неку корист, остави бољи утисак или сакрије нешто што не жели да други сазнају. Код патолошког лагања слика може бити знатно компликованија. Измишљене приче могу да постану дуготрајне, разрађене и уткане у стварне догађаје, а непосредна корист од њих понекад уопште није очигледна.
Једно од занимљивијих истраживања патолошког лагања спровели су психолози Drew Curtis и Chrisian Hart. У истраживању у којем су 623 особе завршиле испитивање, 13 одсто учесника навело је да су себе сматрали патолошким лажовима или да су их тако описивали други, уз образац бројних лажи током дана који је трајао дуже од шест месеци. Аутори су уочили још нешто важно: код људи са овим обрасцем лагање је описивано као компулзивно, а почетна лаж често је водила ка новим лажима. Другим речима, човек више не изговара само једну неистину да би решио одређену ситуацију. Мора да измисли следећу како би одржао претходну, па затим још једну како се читава конструкција не би срушила.
Последице нису биле само непријатност када истина изађе на видело. У истој студији особе са обрасцем патолошког лагања пријављивале су више психолошке патње и више проблема у свакодневном функционисању. Нарочито су били погођени међуљудски односи, али су регистровани и проблеми на послу, са финансијама и у правним ситуацијама.
Како изгледају приче патолошког лажова
То не морају да буду потпуно невероватне приче. Напротив – једна од карактеристика псеудологиа фантастица јесте да измишљена прича може да буде изграђена око дела истине. Особа, на пример, јесте радила у одређеној компанији, али своју позицију и успехе драматично увеличава. Познаје неку особу, али однос представља као много приснији него што јесте. Имала је здравствени проблем, али његова тежина, ток или последице временом добијају сасвим другачије размере.
У класичном стручном опису овог феномена управо се наводи да приче често нису потпуно невероватне, већ имају „језгро“ стварности. Могу трајати годинама и често особу представљају као изузетно успешну, важну, пожртвовану или, са друге стране, као жртву необичних и драматичних околности. Због тога патолошко лагање понекад може дуго остати непрепознато.
Шта показују новија научна сазнања?
Недавни систематски преглед литературе анализирао је 34 објављена рада са укупно 55 описаних случајева псеудологиа фантастица. Иако је број случајева мали и зато резултате треба тумачити опрезно, налази дају занимљив увид у садржај ових неистина. У анализираним случајевима чак 67,3 одсто укључивало је лажи повезане са здрављем, док су измишљотине о образовању или професионалном животу забележене у 43,6 одсто случајева.
Међу описаним мотивима били су величање сопствене личности у 38,2 одсто случајева и потреба за пажњом у 36,4 одсто. У 29,1 одсто случајева појављивало се преузимање улоге болесника. Ови подаци, међутим, не значе да се на основу једне драматичне приче или неколико откривених лажи некоме може поставити психијатријска „дијагноза“.
Да ли патолошки лажов зна да лаже
Ово је можда и најинтригантније питање. Патолошко лагање не треба поистовећивати са делузијама, односно чврстим погрешним уверењима која се могу појавити код одређених психијатријских поремећаја. Код псеудологиа фантастица граница између свесног измишљања и доживљаја сопствене приче може да буде сложена. Особа може толико дуго понављати и надограђивати своју верзију догађаја да она постаје важан део слике коју има о себи.
Ипак, историјски клинички описи указују на важну разлику: када се суочи са недвосмисленим доказима, особа са псеудологиа фантастица може да призна да прича није истинита. Код делузије, насупрот томе, особа остаје чврсто уверена у своје веровање упркос доказима који му противрече.
Зато реченица „он толико лаже да је почео да верује у сопствене лажи“ може звучати познато из свакодневног живота, али са стручног становишта није довољна за закључак шта се са том особом заиста догађа.
Патолошко лагање није званична самостална дијагноза
Још једна важна чињеница често се изгуби у популарним текстовима о овој теми: патолошко лагање нема статус засебног психијатријског поремећаја у главним савременим дијагностичким системима. То не значи да феномен не постоји. Патолошко лагање описује се у психијатријској литератури дуже од једног века, а истраживачи и даље расправљају о томе да ли би требало да добије јасније дефинисане дијагностичке критеријуме.
Може да се појављује уз различита психичка стања и поремећаје, али није оправдано закључити да свака особа која често лаже има поремећај личности. У новијем систематском прегледу, међу 55 анализираних случајева најчешће су регистровани поремећаји личности из кластера Б, код 25,5 одсто случајева. Депресивни поремећаји и поремећаји повезани са траумом забележени су сваки код 16,4 одсто случајева.
То истовремено показује колико је погрешно аутоматски изједначити патолошко лагање са једном одређеном дијагнозом.
Шта се догађа када откријемо да нас блиска особа стално лаже
За партнера, пријатеља или члана породице можда је мање важно како се овај феномен стручно назива, а много важније шта сталне лажи раде односу. Најчешћа жртва таквог понашања је поверење. Када се једна велика неистина открије, човек често почиње да преиспитује и све оно што јој је претходило: Ако ово није било истина, шта још није? Да ли су догађаји којих се сећам заиста изгледали тако? Могу ли да верујем било чему што ми та особа каже?
Управо зато последице хроничног лагања могу бити озбиљне чак и када иза њега не постоји материјална превара. Однос постаје простор сталног проверавања, сумње и тражења доказа, а то временом може да га потпуно исцрпи. Разумевање да иза нечијег понашања можда постоји психолошки проблем не значи да други људи морају да прихвате његове последице.
Може ли патолошко лагање да се лечи
Не постоји једна терапија намењена искључиво „патолошком лагању“, између осталог зато што оно није дефинисано као засебан поремећај.
Први задатак стручњака јесте да утврди шта се налази иза таквог понашања и да ли постоје друга психичка стања која захтевају лечење. Психотерапијски приступи, укључујући когнитивно -бихејвиоралне технике могу да буду део третмана, док се лекови не користе да би „зауставили лагање“, већ могу да буду индиковани када постоје придружена стања попут депресије или анксиозности.
Посебан проблем је што промена тешко може почети уколико особа не види сопствено понашање као проблематично. А можда управо ту лежи најважнија разлика између повремене људске лажи и обрасца који постаје патолошки: није пресудно само колико пута је неко слагао, већ да ли је лагање постало начин живота који више не служи особи, већ почиње да управља њоме.
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Сви понекад лажу, али патолошко лагање није што и обична лаж: Неки озбиљни лажови не препознају се одмах се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
