Izvor: B92, 11.Okt.2013, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O odnosu BG-PR od početka pregovora
Beograd -- Nemačko-britanski predlog predviđa da se pitanje odnosa Beograda i Prištine postavi od samog početka pregovora sa EU, kaže nemački ambasador Hajnc Vilhelm.
"Znate da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora (o članstvu) i to važi za svakog kandidata. Pitanje odnosa Srbije sa Prištinom biće u poglavlju 35, takođe od samog početka", rekao je ambasador Nemačke u Srbiji gostujući u vestima TV B92.
Pitanje odnosa Beograda i Prištine bilo je, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manje-više, najvažniji uslov za početak pregovora, kaže ambasador i dodaje da na kraju procesa pregovora mora da postoji obavezujući sporazum Beograda i Prištine o medjusobnim odnosima.
Na konstataciju da je gospodin Šokenhof izjavio da Berlin nije zadovoljan brzinom primene Briselskog sporazuma, i da postoji sumnja da Srbija neće uspeti da do kraja godine, ispuni sve uslove neophodne za početak otvaranja pregovaračkih poglavlja, ambasador je rekao da je Šokenhof samo ukazao na to da neke stvari nisu rešene, a treba da budu do 20. decembra kad će Evropski savet odlučivati o nastavku evrointegracija Srbije.
"Ja sam optimista", rekao je ambasador Vilhelm i dadao da su izgledi jako dobri.
"Mada je istina da neke stvari nisu još dogovorene, kao što je uključivanje srpskih policajaca u kosovske organe kao i pitanje funkcionisanja pravosuđa na severu Kosova. Ali o tome će se razgovarati, a imamo i lokalne izbore na Kosovu..."
Upitan da li bi srpskim zvaničnicima trebalo dozvoliti posete Kosovu u okviru kampanje, kaže:
"Kao što znate, bio je sastanak premijera Dačića i premijera Tačija u Briselu... Ono što sam čuo je da su se sporazumeli i veoma sam optimističan da će se obe strane složiti oko toga kako treba to učiniti... Srpska vlada treba na vreme da najavi te posete i gde žele da idu, i onda će kosovska vlada proceniti to".
Mogu da razumem vašeg premijera i njegovu reakciju na zabranu odlaska, dodao je Vilhelm.
"Sastanak u Briselu je zakazala gospođa Ešton. Verujem da su našli dogovor za rešenje. Nisam uznemiren oko toga i to se mene ne tiče, na kosovskoj vladi je da to odluči... Prema mojoj analizi, Vlada Kosova ima i svoj interes da ovi izbori prođu glatko, da odziv Srba bude veliki, jer to će izbore učiniti kredibilnim... Srpska zajednica mora da se uključi i da bude kredibilan učesnik", kaže nemački ambasador.
Na konstataciju da se Nemačka žali na sve veći broj azilanata iz Srbije, i na pitanje koliko je to ozbiljno i primičemo li se crvenoj liniji suspenzije vizne liberalizacije, ambasador je rekao:
"Ne žalimo se ali je tačno da je broj azilanata iz Srbije porastao ponovo. U septembru je bilo 1.600 prijava, to je najveći broj u odnosu na sve ostale zemlje.“
Ipak, ne bi trebalo da budemo suviše pesimistični, rekao je ambasador na pitanje da li su naredni koraci uvođenje viza.
"Svakako da to za srpsku vladu nije povoljna situacija, Dačić je više puta govorio o tome... Nemačka vlada ističe da u Srbiji nema političke nestabilnosti i da zato nema razloga da se traži politički azil, ali opet Srbi odlaze i traže azil, verovatno zbog ekonomske situacije... To se može rešiti dugoročno, ekonomska situacija mora da se popravi da se ljudi ne bi morali osećati primoranim da idu u Nemačku“.
Iako kaže da razloga za paniku nema, ambasador Vilhlem dodaje da bi reakcija Nemačke mogla da bude oštrija ukoliko bi se nastavio trend povećanja broja zahteva za azil.
Govoreći o mehanizmu eventualnog ponovnog uvođenja viza, Vilhelm je rekao da je to veoma složena struktura. "Želim da kažem da ne odlučuje zemlja članica da li će režim viza biti suspendovan za neku zemlju već Evropska komisija donosi tu odluku"
"Da, zemlja članica obaveštava Evropsku komisiju, daju se podaci i brojevi, ali ovaj pravni instrument je samo krajnje rešenje".
Ja sam optimista, ako se broj poveća na 10.000 možda ćemo razmisliti o tome, zaključio je.
