Izvor: Politika, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi tim DSS-a
Za razliku od dosadašnje petnaestogodišnje prakse Demokratske stranke Srbije, koja je rukovodstvo birala na period od dve godine, skupština te stranke je u nedelju izabrala Predsedništvo na četiri godine. Vojislavu Koštunici je potvrđen još jedan mandat na čelu stranke, na kome je od njenog osnivanja 1992. godine, a u "paketu" s njim ovog puta je išlo i šestoro potpredsednika. Na listi su bili "stari" potpredsednici – dvojica ministara Aleksandar Popović i Dragan Jočić, zatim tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narodna poslanika Miloš Aligrudić, Svetlana Stojanović i Borko Ilić, kao i Vuko Antonijević, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Prema izmenjenom Statutu stranke, skupštinari, njih oko 600, izjašnjavali su se za predsednika i potpredsednike stranke "u kompletu", dok su, recimo, na izbornoj skupštini 2005. godine glasanjem izabrali pet od ponuđenih sedam kandidata. Tada je Sanda Rašković-Ivić dobila najviše glasova i postala prva žena potpredsednik u DSS-u.
Malo iznenađenje ove skupštine je Koštuničina odluka da predloži šest potpredsednika budući da su poslednje izmene statuta stranke predvidele izbor do sedam potpredsednika. Prema nezvaničnim informacijama, Koštunica je želeo da u svom najužem stranačkom timu vidi i Zorana Lončara, ministra prosvete i predsednika vojvođanskog odbora DSS-a, koji je u medijima danima unazad slovio za "gotovo sigurnog" novog potpredsednika stranke.
Međutim, prema saznanjima našeg lista, Lončar nije mogao da prihvati tu ponudu šefa stranke budući da već ima previše obaveza. On je, naime, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ministar je prosvete u Vladi Srbije i najviši je funkcioner DSS-a za Vojvodinu, dakle, najodgovorniji za nastup te stranke na predstojećim pokrajinskim izborima. Ipak, Lončar je izabran za člana Glavnog odbora stranke i to, prema nezvaničnim informacijama, sa najviše glasova skupštinara u odnosu na sve ostale kandidate iz Vojvodine.
Pri odabiru najužeg kruga saradnika u stranci Koštunica se nije (u potpunosti) rukovodio principom teritorijalne zastupljenosti, kako se pretpostavljalo. Vuko Antonijević je s Kosova i Metohije, Borko Ilić iz Vojvodine (on je i predstavnik podmlatka stranke), ali nema nikoga iz centralne Srbije (ako ne računamo Beograd, odakle je ostalo četvoro potpredsednika), koju je u prethodnom potpredsedničkom sastavu predstavljao Aleksandar Pravdić, koji je sada član novog sastava Glavnog odbora.
Andreja Mladenović, portparol stranke, objašnjava da Statut DSS-a ne predviđa da se potpredsednici biraju po teritorijalnom principu ili po bilo kom drugom, odnosno da obavezno bude, recimo, predstavnik mladih, žena i slično. "Statut je omogućio predsedniku stranke da predloži kandidate za potpredsednike u skladu sa njegovim viđenjem ko će najbolje s njim sarađivati u periodu do sledeće skupštine. I Skupština je prihvatila predsednikov predlog za šest potpredsednika. Postoji mogućnost da Glavni odbor izabere naknadno sedmog potpredsednika ali to zavisi od procene predsednika stranke da li je neophodno da se izabere još jedan potpredsednik", objašnjava Mladenović.
U sastavu GO DSS-a, koji ima 170 članova, nije bilo spektakularnih promena. Od javnosti poznatijih imena u novi Glavni odbor nisu ušli Dejan Mikavica i Mika Vlaović, ali su zato izabrani i bivši potpredsednici stranke Vladeta Janković i Sanda Rašković-Ivić (koji, po svemu sudeći, odlaze za ambasadore u Vatikan i Rim), aktuelni ministri Lončar, Predrag Bubalo, Radomir Naumov, bivši ministri Ljiljana Čolić, Milan Parivodić, Milan Radulović, Zoran Stojković, Slobodan Lalović i Slobodan Vuksanović, narodni poslanici Jovan Palalić (predsednik Izvršnog odbora DSS-a, koji će najverovatnije ostati na toj stranačkoj funkciji), Đorđe Mamula, Dragan Šormaz, Marko Jakšić, Rade Obradović i Zoran Šami, kao i Nebojša Bakarec, Andreja Mladenović, Radoš Ljušić, Dušan Proroković i aktuelni direktor NIS-a Srđan Bošnjaković.
[objavljeno: ]
