Izvor: Blic, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pregovori u okviru Rezolucije 1244
Rusija i Zapad ni sinoć nisu uspeli da se dogovore na konsultacijama u Ujedinjenim nacijama o sadržaju rezolucije o Kosovu i Metohiji pošto su predstavnici Moskve ponovo izneli ozbiljne zamerke na peti američko-evropski predlog dokumenta, uključujući „zamaskirano" priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine.
- Šanse da ovakva rezolucija dobije podršku Saveta bezbednosti ravne su nuli", rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin posle konsultacija. On je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da status Kosova treba da bude utvrđen kroz „nepristrasne pregovore, sa nepristrasnim posrednikom".
Zalažući se za ostanak na snazi Rezolucije 1244, Čurkin je ponovio da status Kosova treba da bude utvrđen kroz pregovore koji ne treba da budu oročeni. „Što duže, to bolje", izjavio je Čurkin i upozorio na opasnosti po Balkan ako se stvari ostave dvosmislenim.
Ruski ambasador je, međutim, rekao da je ohrabren sinoćnim sastankom pošto su ambasadori u SB priznali da bi formulacije mogle da budu poboljšane i dodao da će članice Saveta bezbednosti nastaviti konsultacije.
Ambasador Kine pri UN Vang Guanđa rekao je kako je „očigledno potrebno još vremena da bi bio postignut dogovor... možda dva perioda pregovora" i istakao da „Kina teško može da podrži rešenje koje ne proističe iz dogovora dve strane (Srba i kosovskih Albanaca)".
Osim Rusije i Kine, rezerve prema novom predlogu rezolucije izneli su predstavnici Indonezije i Južne Afrike.
Glavna izmena poslednjeg u nizu predloga nove rezolucije zapadnih zemalja sadrži vremenski oročene pregovore, ali bez automatske primene predloga Martija Ahtisarija kojim Kosovo dobija nadgledanu nezavisnost u slučaju neuspešnih razgovora Beograda i Prištine. Moskva smatra da ovakva varijanta sadrži zamku jer se Srbiji oduzima teritorijalni suverenitet time što se ukida Rezolucija 1244, a sa druge strane ne određuje status već se samo obnavljaju pregovori. Time se stvara statusni vakuum u kome privremene institucije mogu proglasiti državnost.
Rusija će u narednom periodu insistirati više na tehničkim rešenjima za Kosmet - prvenstveno na činjenici da nisu ispunjeni standardi, ali ni Rezolucija 1244. Kada je reč o mogućim novim pregovorima, Moskva želi da vrati priču prvenstveno na decentralizaciju, ali i zaštitu kulturne baštine, povratak prognanih.
Po saznanjima „Blica", ukoliko do novih pregovora u roku od 120 dana i dođe, neće se krenuti od nule. Ahtisarijev papir, ali samo tehnički deo u kome su rešenja za unutrašnje uređenje Kosova, biće osnova. Međutim, sve se glasnije u međunarodnim krugovima navodi da će u eventualnoj novoj rundi Ahtisari biti žrtvovan i da će pregovore voditi novi specijalni izaslanik generalnog sekretara.
Međutim, za sada nema nagoveštaja kada bi mogli da otpočnu pregovori. Prvo, jer se čeka stav Rusije o izmenama u predlogu i kada će rezolucija biti stavljena na glasanje, ali i da li će na Kosovu biti izbora. U Prištini se spekuliše da bi izbori mogli da budu 24. i 25. novembra, a šef misije UN Joakim Riker trebalo bi do 1. avgusta da donese odluku, a potom i uredbu. Ukoliko bude izbora, albanski političari neće hteti da pregovaraju jer bi im to urušilo izborni rezultat, a i sama međunarodna zajednica, slično kao i kada su bili izbori u Srbiji, sačekala bi nove igrače sa mandatom i legitimitetom.
Kosovski zvaničnici juče su najavili mogućnost i drugačijih metoda u rešavanju statusa. Kosovski premijer Agim Čeku, kome se vlada već duže vreme klima zbog neispunjenih obećanja oko statusa, rekao je da bi Kosovo samo moglo da proglasi nezavisnost. Na sastanku pregovaračkog tima Prištine najavljeno je da bi 23. jula državnom sekretaru SAD Kondolizi Rajs mogao da se izloži i plan B. Međutim, Albanci neće povlačiti jednostrane poteze ukoliko za to nemaju podršku SAD i EU.
Portparol Unmika Aleksandar Ivanko nije juče direktno odgovorio na pitanje da li će Unmik blokirati samoproglašenje nezavisnosti Kosova u pokrajinskom parlamentu. „Ne mogu da odgovorim na to pitanje, jer trenutno radimo na planu A, a to je kroz Savet bezbednosti UN", rekao je Ivanko.
Stav EU je jasan - apsolutno protiv. To je juče potvrdila i Kristina Nađ, portparol evropskog komesara Olija Rena. Ona je ukazala na Renovu izjavu da je „od bitnog značaja da dođe do napretka u Savetu bezbednosti UN".
Janjić: Nastavak konsultacija u Kontakt grupi
Konsultacije u Savetu bezbednosti su značajan momenat, jer se predlog rezolucije dosta približio onome što bi mogao da bude stav Rusije, kaže za „Blic" Dušan Janjić, direktor Foruma za entičke odnose, procenjujući da bi moglo doći i do prestanka ratovanja teškim rečima. Janjić očekuje da će SB UN dati preporuku da se dalje konsultacije nastave u okviru Kontakt grupe.
- Beograd je previše rano zaigrao na kartu direktnih pregovora sa Prištinom. Do takvih pregovora će možda doći tek kad se bude prelazilo na odlučivanje o konačnom statusu, što će se desiti za nekih pet godina - predviđa Janjić, koji pored konsultacija u okviru Kontakt grupe i šatl diplomatije, za sada isključuje mogućnost direktnih pregovora Beograda i Prištine.
- Očekujem da se tokom leta u Kontakt grupi postigne dogovor i da se tehnički deo rezolucije u SB usvoji negde u oktobru. Tom rezolucijom bi Evropskoj uniji bile naložene pripreme za preuzimanje mandata na Kosovu. Do kraja godine očekujem rezoluciju kojom bi mandat EU na Kosovu bio i definisan - zaključuje Janjić, ističući da će u 2008. godini Kosovo biti pod upravom EU. M.Š.
