Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi alibi NATO-a za bombardovanje SR Jugoslavije
Nakon Obamine izjave da je Kosovo dobilo nezavisnost posle međunarodnog referenduma, Anders Fog Rasmusen tvrdi da je NATO napao Jugoslaviju da bi „sprečio genocid”
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je juče da je vojna intervencija protiv Beograda bila u skladu sa Poveljom UN kao i da je imala za cilj sprečavanje genocida. Njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjava stigla je nedugo posle govora Baraka Obame u kojem smo čuli da je na Kosovu održan legalan referendum o nezavisnosti.
Kriza u Ukrajini i ruska aneksija Krima ponovo su pokrenule priče o razlozima i legalnosti bombardovanja SRJ i podsetile nas na to koliko se u ratu olako i mnogo preteruje, izmišlja ili grubo rečeno – laže.
Poručujući estonijskim studentima da se ruska akciji na Krimu i operacije NATO-a u Srbiji i Libiji nikako ne mogu porediti, Rasmusen je kazao:
„Pokušavajući da odbrane protivzakonitu aneksiju Krima, ruski lideri su napali legitimitet NATO operacija u Libiji i na Kosovu. Na Kosovu je cilj bio da se spreči genocid, što je u skladu sa Poveljom UN ”, poručio je Rasmusen.
Napad alijanse na Srbiju nije bio u skladu sa pomenutim aktom svetske organizacije jer on izričito nalaže da je za svaku vojnu intervenciju protiv jedne zemlja potrebna saglasnost Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što NATO nije imao. Nije tačno da je operacija iz 1999. imala za cilj sprečavanje genocida jer su masovna kršenja ljudskih prava i proterivanja Albanaca usledila tek posle prvih bombi koje su pale na Srbiju. NATO agresija pre je bila uzrok a ne posledica humanitarne katastrofe, kako je to želeo da predstavi Rasmusen. Slobodan Milošević u Hagu nije ni optuživan za genocid na Kosovu. Bilo bi strašno i da je samo jedan čovek poginuo tokom okršaja na Kosovu, ali se sa brojem žrtava manipulisalo kako u zapadnim vladama, tako i u zapadnim medijima. NATO, Stejt department i vlade zapadnih zemalja gotovo da su licitirali sa brojem mrtvih, često menjajući podatke o žrtvama: od toga da je na Kosovu nestalo pola miliona ljudi, ubijeno 250.000 Albanaca i usmrćeno 100.000 muškaraca. Novinari uglednih listova i TV mreža svakodnevno su otkrivali po jedan novi masakr i upoređivali situaciju na Kosovu sa holokaustom što je trebalo da zapadno javno mnjenje pridobije za akciju protiv Srbije. „Volstrit džornal” je pisanje zapadnih medija tokom sukoba na Kosovu kasnije nazvao „opsesijom masovnim grobnicama”. Danas je opšte prihvaćeno da se sa podacima o mrtvima i nestalima na Kosovu grubo preterivalo. U realnosti, nastradalo je nekoliko hiljada ljudi na svim stranama, nestalo je i ubijeno do deset hiljada ljudi, a sam NATO je tokom akcije usmrtio oko 600 civila, što albanskih, što srpskih.
Rasmusen nije jedini zapadni lider koji nastoji da agresiju predstavi kao humanitarnu intervenciju, ali ostaje činjenica da su tokom te operacije gađane bolnice, televizije, mostovi i ambasade i da su na civilne ciljeve padale bombe sa osiromašenim uranijumom. Da ne zaboravimo da je alijansa gađala albanski izbeglički konvoj kod Đakovice i tako usmrtila više desetina ljudi. Konačno, nije jasno kako je napad na Srbiju sprečio genocid kada je doveo do etničkog čišćenja: posle dolaska NATO-a na Kosovo, iz pokrajine je moralo da pobegne 200.000 Srba.
Pre i za vreme bombardovanja mnogo se u zapadnim medijima govorilo o albanskim izbeglicama što je u propagandnom ratu trebalo da opravda rat protiv Srbije, koja nije napala nijednu stranu zemlju. Novinari su posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo zaboravili da izveštavaju o srpskom egzodusu ili kasnijim žrtvama.
Pre deset godina došlo je do novog egzodusa, kada je tokom napada albanskih ekstremista ubijeno osam Srba, proterano njih 4.000 a pravoslavni hramovi spaljeni. Obamin izmišljeni referendum i Rasmusenovo „sprečavanje genocida” ne mogu da izbrišu da se napad na Srbiju dogodio protivno međunarodnom pravu, odnosno bez rezolucije SB UN. Oni, ipak, mogu da podsete koliko je propaganda u svakom, a posebno u „pravednom ratu” ili moralno čistom ratu iz doktrine Tonija Blera – prljava.
J. Stevanović
objavljeno: 09.05.2014.
.jpg)
