Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova kolonijalna sila na Balkanu
Kako je Ljubljana odlučila da je južna srpska pokrajina područje najdubljeg slovenačkog geostrateškog interesa
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Šta radi Slovenačka vojska (SV) na Kosovu? Ako je suditi prema napisima u provladinom "Delu", onda "600 slovenačkih vojnika u sastavu Kfora aktivno učestvuje u rađanju nove evropske države". A ako naučenoj političkoj frazeologiji dodamo "biznismenski duh" slovenačkih komandanata, uz novac koji slovenačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća u državnom vlasništvu šakom i kapom ulažu na Kosovo, onda postaje jasno da Slovenija na Kosmetu demonstrira snagu nove kolonijalne sile na Balkanu. Stvaranje države Kosovo, međutim, nije jedini zadatak pripadnika SV. Pravi interes razotkriva pukovnik Dobran Božič, komandant SIKON 15 (svih jedinica slovenačke vojske na Kosovu). Zadovoljan je radom koji 10. bataljon SV obavlja na Kosovu, pa će krajem aprila Božič preuzeti i dužnost drugog po redu oficira-zapovednika snaga Kfora na zapadu Kosova. Već posle mesec dana boravka na Kosovu kazao je za domaće medije da će pripadnici slovenačke misije uskoro spoznati da su bili učesnici u istorijski važnim događajima, kao i da "Slovenija konačno spoznaje da vojska nije samo – vojska".
"Slovenačka vojska na Kosovu nije samo u vojnoj misiji. Ovde pored zadataka koje obavljamo za Kfor, posredno brinemo i za slovenački ekonomski interes. To se u svakoj solidno razvijenoj državi podrazumeva, a kod nas je takva uloga vojske do sad bila tabu. Da, Kosovo je važan deo slovenačkih geostrateških interesa. Dobro je da smo prisutni", poručio je iz Prištine, iz sedišta komande Kfora pukovnik Božič (42), bivši zapovednik 10. bataljona SV koji je, inače, prvi slovenački bataljon u istoriji koji je u punom sastavu prešao granicu matice da bi u tuđini garantovao njene privredne aspiracije.
Vrh SV-a na Kosmetu ne libi se da gotovo dnevno putem "Dela" poručuje kući da su slovenačke jedinice prešle preko sedam gora u "istorijskom trenutku za Kosovo, jer su slovenački vojnici krajem februara zvanično ušli u srpsku pokrajinu, a avgusta će se najverovatnije vraćati iz države Kosovo". To je stav s kojim su na Kosovo stigli slovenački vojnici, pa proizilazi da im prioritet nije očuvanje mira ni bezbednost stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost, već uverenje da će baš oni doneti i osigurati državnost Albancima s Kosova. U to ime su uoči polaska dobili, bondovskim rečnikom, "licencu za ubijanje", odnosno dozvolu za upotrebu oružja u cilju odbrane, koju nemaju u drugim misijama po svetu – Avganistanu, Iraku, na Kipru, Kongu, Pakistanu, Libanu ...
Simon Korez, zadužen za odnose s javnošću u Generalštabu SV, za "Politiku" kaže da takvo "nacionalno ograničenje" u upotrebi dugih cevi određuje slovenačka vlada (u ovom slučaju premijera Janeza Janše), pa je tako odlučeno da komanda ISAF-a u Avganistanu, recimo, ne može dati slovenačkim vojnicima zadatak u kome bi morali da upotrebe "vatreno oružje", dok je "u skladu s razvitkom SV odlučeno da se prvi put na Kosovu odustane od iste vrste ograničenja". Korez upozorava da to ne znači da slovenački vojnici mogu da pucaju uzduž i popreko na Kosovu, već samo ako su napadnuti, dok se "tačno zna kako smeju da reaguju, na primer, prilikom civilnih demonstracija, u skladu s humanitarnim, a ne ratnim pravom".
Što se tiče slovenačkih vojnih eksperata na Kosovu, pukovnik Božič priznaje da je očekivao više problema, jer je bilo "mnogo nesigurnosti i nervoze" obaška što su slovenački vojnici na Kosovo stigli "veoma napeti, i potpuno opremljeni", pa su morali brzo da se prilagode situaciji koja zahteva "drugačiji, relaksiraniji odnos", pri čemu je najviše muka bilo s komunikacijama. Komunikacioni šum prevaziđen je čim su šefovi SV-a na Kosovu shvatili da "ljudi od nas ne očekuju da pomažemo samo po pitanju bezbednosti, nego i u razvoju privrede, pa je naša misija na Kosovu svakako šira nego što izgleda na prvi pogled". Pukovnik SV-a razvija ovu teoriju tvrdnjom da se SV na Kosovu ubrzano razvija u intervencionističku silu koja svoje nacionalne, prevashodno ekonomske interese štiti na stranoj teritoriji, po ugledu na veće vojne sile u svetu.
"Vojska vodi brigu o nacionalnim interesima, a na Kosovu prevladavaju ekonomski, zato ovde nismo samo u vojnoj misiji, što je prirodno, iako je u Sloveniji takva upotreba vojske ranije bila nezamisliva. Dobro je da smo tu, jer naša uloga na Kosovu je izuzetno pozitivna, kako za Sloveniju tako i za Kosovo". Iz reči pukovnika Božiča jasan je poslovni redosled: prvo interes Slovenije, a onda Kosova, to je ono nad čime bdi slovenačka vojska na Kosovu. Pukovnik ne krije gde je naučen ovoj doktrini: "O ekonomskom značaju vojske za državu uče svi udžbenici. Slovenija će u 2007. biti najveći ulagač u kosovsku privredu. Tu je pored &Telekoma' još i bankarski posao (Nova ljubljanska banka preuzima Kasabanku – pri. aut.), pa će slovenačke investicije do kraja godine biti vredne čak 500 miliona evra. Ovde ljudima nudimo posao i naš ugled raste".
Na stranu preduzetništvo slovenačkih uniformi koje poput neke savremene pretorijanske garde na Kosovu štite državne investicije, glavnokomandujući Božič ipak ne spava dobro, strahuje od ruskog veta na Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN, pa je spreman i na najcrnji scenario. "Za to smo obučavani. Jedan od naših zadataka je i bojevo delovanje. Iako lično ne verujem da će doći do najgoreg, ali ako se to desi – odlučno ćemo odgovoriti", tvrdi Božič, ubeđen da nema boljeg treninga nego "kad je gusto".
Iako "mlada slovenačka vojska još nema ozbiljnih ratničkih iskustava", dodaje pukovnik SV, vojnici "najviše znanja stiču u istinskoj akciji, što su neprocenjive lekcije i veoma povećavaju vrednost vojske, kao i njen međunarodni ugled".
"Znaju da je to jedan od naših zadataka, čak su nam (Albanci) mnogo puta rekli da nek' im pomognemo da Srbe ubedimo da se uključe u kosovske institucije, jer je to u obostranom interesu. A s druge strane, dužni smo da kosovskim Albancima stanemo uz bok, jer ih podržavamo još od 1987. Oni nas vole. Vojnik u slovenačkoj uniformi je na Kosovu najbolji mogući &paket'."
Potpukovnik Miha Škerbinc Barbo, komandir 10. bataljona SV i bojeve jedinice &Soko', nikako ne bi da mu se u Peći ponovi fijasko sa generalke pred polazak na Kosovo (vežba u Mađarskoj), gde su se novembra prošle godine nizali incidenti – od razmene "prijateljske vatre" pri čemu je grupa vojnika SV-a manevarskom municijom pucala u leđa drugoj grupi vojnika SV, treći "ešalon" se malo izgubio na terenu, a četvrti je posle vojne vežbe šenlučio u lokalnoj kafani uništivši usput dva automobila, parkirana ispred.
U jednoj od reportaža "Delovog" specijalnog izveštača sa Kosova Boštjana Videmška, Kosovo je podignuto na nivo "bivše jugoslovenske republike". Jasno je koliko istorijskog pojma o ovoj eksjugoslovenskoj pokrajini, koja je sastavni deo Republike Srbije, imaju slovenački vojnici, ako o tome pojma nema novinar s terena koji više od mesec dana izveštava javnost o "istorijskosti" (nova kovanica) momenta u kome su se pripadnici SV obreli na Kosovu – "baš u vreme kada će ono postati nezavisna država".
Da se 10. bataljon SV na Kosmetu nije našao slučajno potvrđuje podatak da će slovenačke firme samo ove godine na Kosovo uložiti pola milijarde evra, što Sloveniju stavlja na prvo mesto među ulagačima. Nije čudo da Barbo zaključuje: "Tu nismo zato da branimo Srbe. Mi obezbeđujemo sigurnost i stabilnost".
A kad već nije uspeo da im obezbedi navodno preskupu "slovenačku kuću", klub u koji bi muški i ženski pripadnici SV-a na Kosovu mogli da se sklone od "kulturnog šoka" koji doživljavaju izvan kruga kasarne, njihov glavnokomandujući im je doneo utehu – lipu. Tako je ministar odbrane Slovenije Karel Erjavec, posle službenog susreta sa "predsednikom kosovske vlade" Agimom Čekuom u Prištini, na veselje svojih sunarodnjaka u bazi kod Peći zasadio mladicu lipe, drvo koje za Slovence ima simbolično značenje. Jer lipu je politička elita juna 1991. smestila i na centralni trg u Ljubljani, ispred slovenačkog parlamenta, obznanivši osamostaljenje države.
-------------------------------------------------------------------------
Slovenačka vojska poslala na Kosovo jedini bataljon koji ima
Slovenačka vojska poslala je na Kosovo jedini bataljon koji ima. Zvanično je angažovan u mirovnoj misiji UN. Ali prema rečima visokog vojnog zvaničnika SV, 10. bataljon štiti privredne interese Slovenije. Takve zadatke su imale kolonijalne vojske evropskih zemalja pre dva veka. Danas čak i američka vojska "štiti demokratiju" u zemljama koje okupira. Najčešća sintagma slovenačkih privrednika je da je "perspektiva slovenačke privrede na tržištima na jugu". Nije preporučljivo reći "na tržištima nekadašnje Jugoslavije". Daleko najveći interes slovenački biznismeni imaju za privredne subjekte u Srbiji, dok je za Kosovo manji, jer moraju da se takmiče sa velikim otimačima kosovske privrede sa Zapada. Analitičari upozoravaju na zamku slanja tolikih slovenačkih snaga na Kosovo, baš za slovenačku privredu; jer ako će slovenački vojnici zadatak obavljati savesno, tj. štititi Srbe, onda će doći u sukob sa albanskim ekstremistima i ništa od obećanih dobrih poslova. A ako zažmure i popuste pritiscima albanskih ekstremista prema Srbima, boje se da odoše poslovi na koje računaju u Srbiji. Ako je politika učinila glupost slanjem tolike vojske na Kosovo, onda bi barem nadrigenerali (niko od slovenačkih generala nema odgovarajuće vojno obrazovanje) trebalo da mašu maslinovim grančicama i puštaju bele golubove. A možda Slovenačka vojska na Kosovu štiti biznis direktora koparske"Interevrope" Lovšina (Janšinog najvernijeg pratioca) i kosovskog premijera Čekua, koji su "klasići" sa beogradske Vojne akademije.
(Milan Gorjanc, pukovnik JNA i penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske, nepristrasni vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi. U JNA je, između ostalog, bio i načelnik Štaba Užičkog korpusa.)
--------------------------------------------------------------------------
Koliko košta Slovence Kosovo
Misija Slovenačke vojske na Kosovu košta oko sedam miliona evra, od toga država tri miliona plaća samo za transport vojnika i opreme.Iako je ocenjeno da bi bilo jeftinije putovati preko Srbije ili iz Kopra za albansku luku Drač, SV se odlučila za transport naokolo, preko – Soluna. "Što se Srbije tiče, uzeli smo u obzir bezbednosne razloge. Preko Albanije bi bilo jeftinije, ali je postojao strah da naš konvoj na prelazu Morina upadne u snežni metež" pa je konvoj SV za Peć, umesto vozom preko Srbije ili putevima preko Albanije onako kako na Kosovo već godinama putuju Italijani, "zbog bezbednosti" obišao pola jugoistočne Evrope, objašnjava brigadir Alen Geder iz štaba SV.
Slovenačko ministarstvo odbrane saopštilo je ovim povodom da je SV u 2007. postigla rekord – 11 odsto ili 983 svih aktivnih pripadnika Slovenačke vojske nalazi se u vojnim misijama po svetu. Najbrojnija je "kosovska" (623), a slede ona u Bosni (53 vojnika) i Avganistanu (53).
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 12.04.2007.]
