Izvor: Politika, 30.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema izbora, nema rekonstrukcije...
... nema ni „mangupa” u redovima vlasti. – Nikolić i Vučić ne mogu da sruše vlast na ulici. – Povratak Šešelja odmaže „naprednjacima” ali ne pomaže radikalima. – Evropa nas neće gledati sa optimizmom kojim vlast posmatra sebe
Da se ne lažemo, kladio sam se da neće biti rekonstrukcije vlade. Rekonstrukcija vlade podrazumeva da u jednom danu, jednim potezom bude ukinuta barem trećina ministarskih mesta. Da bi se doživela kao „baš prava” valjalo bi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispuni još dva uslova: da u njoj više ne bude lidera koalicionih partija i da joj bude promenjen prvi čovek.
Već je izračunato i pokazano da svođenje vlade sa 26 ministara na 15 ne predstavlja veliku uštedu novca. Poslove ministara i dalje će neko da obavlja, ali taj se neće zvati ministar nego državni sekretar.
Ako rekonstrukcija ne znači drastično smanjivanje troška vlasti, onda mora da ima jako simbolično dejstvo na biračko telo. Ona mora da bude snažna poruka vladajuće elite koju će razumeti i najmanje obavešteni glasač u Srbiji i to glasač nesklon vlastima. Upravo on mora da bude uveren da je vlast rešila da okrene drugi list, da se načisto promeni.
A to ne biva ako u vladi ostanu i Mlađan Dinkić i Ivica Dačić i Jovan Krkobabić i Rasim Ljajić i ako je premijer Mirko Cvetković. Da bi poslali onu poruku opozicionom glasaču morate da sklonite sve nabrojane članove vlade bez obzira da li su radili dobro ili loše.
Ne vidim da će se Boris Tadić, Dinkić i Dačić dogovoriti da u vladi od kraja januara ili početka februara ne bude više Dinkića, Dačića, Krkobabića, Ljajića i Cvetkovića. Zato sam se kladio da neće biti rekonstrukcije vlade. Smena dvojice-trojice ministara neće biti rekonstrukcija. Ona će možda uzrokovati bolji rad nekog ministarstva, ali neće biti simbolična poruka upućena slabo obaveštenom opozicionom glasaču. On će na smenjivanje dvojice-trojice ministara samo odmahnuti rukom: „Od kada vam ja govorim da su oni štetočine”.
Pošto neće moći da učini hiruršku intervenciju na vladinoj Ahilovoj peti Boris Tadić će morati sa kabinetom Mirka Cvetkovića da uradi najmanje dve stvari. Prvo, da ga natera da prestane da emituje poruku o sebi kao slučajno okupljenoj grupi ljudi u kojoj svako vuče na svoju stranu. Dakle, Tadić će morati da natera vladu da zna leva šta radi desna i obratno. Drugo, Tadić će morati da se odmakne od vlade kako bi utišao uverenje da se on pita za sve. Taj šum je beskrajno štetan i za Tadića i za vladu. Na kraju te priče Tadić će biti kriv za sve, a nemoćan da uradi bilo šta jer se mehanizmi upravljanja ne nalaze u njegovim rukama nego u rukama ministara i premijera. Zato on njih treba da učini odgovornim i da ih natera da se ne sklanjaju i ne sakrivaju iza njega. Ako to ne uradi, može da mu se dogodi da 2012. ponovo bude u kohabitaciji. A samo Tadić zna koliko je kao predsednik bio nemoćan dok je Vojislav Koštunica bio premijer. Konačno, ako neko drugi, a ne njegovi, naprave vladu 2012. šanse da on ponovo bude izabran za predsednika biće znatno smanjene.
Da bi izbegao povratak kohabitacije u politički život Srbije Tadiću ostaje mogućnost da spoji parlamentarne i predsedničke izbore i održi ih, na primer, početkom septembra 2012. godine.
Početkom februara, Srpska napredna stranka organizovaće skup koji neće srušiti vladu. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić neće pred Domom skupštine Srbije da nađu ono što nisu uspeli da stvore u stranačkim prostorijama: partijski program i spisak poteza koje bi povukli ako bi bili u prilici da naprave vladu. Spisak im je potrebniji od programa. Ne treba objašnjavati Nikoliću i Vučiću zašto je to tako. Isuviše su oni dugo u politici i već ih je onoliko puta ujelo nepoverenje u njih da mogu da budu bolji od onih sa kojima mnogi nisu zadovoljni. Da, vlast nije dobra, razmišlja neopredeljeni birač, ali me Nikolić nije uverio da može da bude bolji. Ovo je stav na koji se Nikolić već dva puta sapleo. On zna da rast broja glasova koji Srpska napredna stranka dobija u istraživanjima raspoloženja javnog mnjenja nije posledica zadovoljstva naprednjacima nego je rezultat nezadovoljstva lošim potezima ili neradom vlasti.
Vreme da Nikolić i Vučić napišu svoje „Šta da se radi” brzo ističe i za njih je bolje da to urade pre nego što se u Srbiju vrati njihov politički otac – Vojislav Šešelj. Ne verujem da će povratak Šešelja izazvati tektonske poremećaje na srpskoj političkoj sceni. Mislim da on pre svega može da odmogne Nikoliću i Vučiću, a da ne pomogne mnogo Srpskoj radikalnoj stranci. Njima dvojici će svakako opasti popularnost pošto im se na glavu sruče šleperi istina i „istina” i uvreda vojvode koji zna da više neće igrati na pobedu već samo za publiku i osvetu.
Taj povratak Šešelja možda će da bude i najuzbudljiviji politički događaj u 2011. godini iako će mu razorna snaga biti tri na skali od jedan do deset.
Dok se naprednjaci budu bavili svojim „Šta da se radi”, Šešeljem (ako se vrati), ali i odnosima u dvojcu Nikolić–Vučić, vladajuća koalicija će pokušati da se pripremi za izbornu 2012. godinu.
Njen prvi zadatak će biti da koliko-toliko povrati srozani standard prosečnog birača. Mogući izvori „novog” novca su: prodaja Telekoma, isplata od 300 do 400 miliona evra dobavljačima posle prodaje dela „Maksija”, poljoprivredni krediti iz Evropske unije... Problem je što će te pare ugledati sunce verovatno tek krajem godine.
U paket „povećanje standarda” kao 13. plata može da bude ubačen tajkun ili političar optužen i osuđen zbog korupcije ili nezakonitog sticanja bogatstva.
Drugi zadatak vlasti je da primiri sve „mangupe u svojim redovima”, jer joj, po pravilu, samo oni i mogu doći glave. Na izvestan način taj posao je već obavljen pošto su i Vuk Jeremić i Mlađan Dinkić izgubili status kandidata za „mangupe u našim redovima”.
Od Jeremića se, bez dovoljno argumenata, očekivalo da ili ode kod Nikolića i Vučića ili napravi svoju stranku, posle neuspeha na izborima za potpredsednika demokrata. Ništa od toga se nije dogodilo i neće se dogoditi. Jeremić u naprednjacima je najbrži način stvaranja tri nove stranke. Jeremić kao šef nove stranke morao bi da postane Koštunica umesto Koštunice. Koliko je pogrešno procenio kakva će biti odluka suda o samoproglašenoj nezavisnosti Kosmeta, toliko je Jeremić tačno uvideo da neće imati političke budućnosti ako iskorači iz demokrata.
Budalasto je potcenjivati Mlađana Dinkića, nesumnjivog šampiona u političkom životu Srbije. Bez obzira na višak energije sa kojim ponekad ne zna šta da radi, on je pokazao da ume da obuzda svoj temperament i zato i jeste u vlasti i na vlasti od 5. oktobra 2000. Epizode ovdašnje „političke sapunice” Regionalizacija, Dačić premijer, Hiljadu evra i Crveni Kragujevac dali su sasvim precizne podatke ministru ekonomije koliko moći i uticaja ima. Njegovo pojavljivanje u Politikinom „Srbija razgovara” i „Kažiprstu” B92 pokazuju da je – shvatio. Uz to, ma koliko ne verovao istraživačima javnog mnjenja, on mora da ozbiljno primi njihov jednoglasni nalaz „Dačić je treći». Zato Dinkiću neće pasti na pamet da ruši vladu u kojoj sedi, iako razgovara sa naprednjacima i iako ruča sa istim preduzetnicima sa kojima ručaju i oni. Uostalom, Dinkić je rušio samo vladu u kojoj nije bio i koja je njega srušila sa mesta guvernera.
Dinkić i Jeremić jesu izgubili status kandidata za „mangupe”, a Srbija ne zna da li će u 2011. steći status kandidata za EU. Izvesno je samo da će nam iz Brisela stizati pisma koja vlast neće želeti da podeli sa javnošću. Jednostavno, niko nije prošao bez ožiljaka pošto je odgovorio na evropski upitnik. Neće ni Srbija. I zato će se u 2011. pokazati da EU na Srbiju gleda sa mnogo manje optimizma nego što naša vlast gleda sebe. Ogledalce...
Dragan Bujošević
-------------------------------------------------
Šta smo prognozirali za 2010.
Na ovom mestu smo u prazničnom broju „Politike” pokušali da predvidimo politički kalendar 2010. godine. Evo šta smo tada prognozirali za 2010. godinu:
Neće biti parlamentarnih izbora – nije ih bilo
Naprednjaci će morati da pokažu šta je njihova politika – nisu pokazali
Kopnjenje radikala i narodnjaka – nastavili su da gube snagu
LDP će biti sigurnosni ventil vladajuće koalicije – LDP je u nekoliko navrata dao veštačko disanje vladajućoj koaliciji
Blagi politički zemljotres posle odluke Međunarodnog suda pravde – bio je blag, najviše ga je osetio Vuk Jeremić
Ekonomija važnija od politike – to će tek da važi u 2011.
objavljeno: 31.12.2010.
