Izvor: B92, 16.Apr.2011, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neefikasan nadzor stranačkog novca
Beograd -- Zakonski osnov za kažnjavanje stranaka ako ne dostave na vreme Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaje o finansiranju u prošloj godini i dalje ne postoji.
Ni posle 7 godina primene ovaj nedostatak nije promenjen u zakonu o finansiranju stranaka.
U petak je istekao rok da političke stranke u Srbiji dostave Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaje. Koliko stranaka je dostavilo izveštaje o finansiranju znaće se tokom nedelje, kada stignu i dokumenti koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su poslati poštom.
Ipak, zakon koji je usvojen još 2003. godine nije predvideo do kada stranke treba da podnesu izveštaje, već je 15. april ustanovljen kao neformalni rok.
Strankama je tako praktično ostavljeno na dobru volju da li će nadležnim institucijama dostaviti izveštaje o tome kako su trošile novac koji građani Srbije kroz budžet izdvajaju za njihovo finansiranje, ili o tome koji su pojedinci, ili firme pomagale njihov rad.
Homen: Ili prijave ili kazne
Homen: Zaista je krajnje vreme da svi moraju da podnesu prijave. U suprotnom, slede oštre kazne, a verujem, pored oštrih kazni - i veliki pritisak javnosti, što stvara dodatnu odgovornost političkih stranaka.
B92: Kažete oštre kazne, ali koje kazne i po kom zakonu pošto u zakonu ne postoji propisan rok da podnesu izveštaje?
Homen: Postoje prekršajne predviđene kazne i po njima će agencija podneti prijave prektršajnom sudu. Ona je ta koja sada tumači zakon i sprovodi zakon i ukoliko su oni odredili kao rok 15. april političke stranke moraju da poštuju taj rok i imaju puno pravo da podnesu prijave.
B92: Ali ne postoji u zakonu, o tome vam govorim. Ne postoji u zakonu i agencija je sama rekla da ne može da reaguje?
Homen: Bez obzira na postojanje određenog zakona precizne formulacije, agencija može kao organ, koji tumači i sprovodi zakon, da donese odluku.
Stojiljković: Rok ne postoji u zakonu
U Agenciji, međutim, kažu da ne mogu da kazne stranke zbog probijanja roka koji ne postoji u zakonu.
Iako su na ovaj nedostatak nezavisne institucije godinama ukazivale, za 7 godina primene, stranke nisu izmenile ovaj propis.
"Pazite da vam kažem, ne radi se često o nestručnosti. Parlamentarci kada odlučuju o tome mogu namerno da naprave nefunkcionalno rešenje. Šta reći više o tome da nemate fiksirani rok, i da imate RIK, gde sede predstavnici stranaka, da odlučuje o finansiranju kampanja, a odbor za finansije o redovnom finansiranju i kako drugačije da tumačite da niko nije sankcionisan za ovih pet godina dok nije preuzela agencija?", kaže Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Pojedine stranke su, međutim, već objavile svoje finansijske izveštaje.
Tako Demokratska stranka u izveštaju koji se nalazi na njihovom sajtu navodi da je u prošloj godini od donacija prikupila 21,7 miliona dinara. Od pravnih lica DS-u su najviše pomogle firme "Direkt Media" i "Multikom group" - sa 4,2 odnosno 4,3 miliona dinara. "Multikom grupa" u kojoj 25 odsto vlasništva ima aktuelni gradonačlenik Beograda Dragan Đilas, većinski je vlasnik "Direkt media".
Interesantno je da, za razliku od prethodnih godina, u izveštaju nema donacija visokih stranačkih funkcionera.
.jpg)
