Izvor: Blic, 22.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećemo menjati Ustavni zakon
Demokratska stranka, kada je o izborima reč, ima dve mogućnosti. Prva je da predloži da se izbori održe do kraja godine, pa da vidimo ko to želi da ih osujeti u parlamentu. To bi verovatno dovelo do izvesne krize u koaliciji. Druga je da se nastave razgovori o datumu izbora, ali samo u okviru poštovanja Ustavnog zakona, što znači da se do kraja godine raspišu izbori. To je sve u okviru ustavnih rešenja. Preko njih ne želimo i nećemo da idemo. U naredna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dva-tri dana to mora da se prelomi, kaže za „Blic" Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS.
- Pokušavamo da argumentima uverimo DSS kako bi bilo potrebno da posao završimo do kraja godine, pre statusa Kosova, tim pre što ne znamo kada će biti pitanje statusa biti rešeno. Vezivanje izbora za rešavanje statusa je krajnje rizično i van ustavne i pravne procedure - kaže Mićunović.
Ko garantuje da će dogovor biti ispoštovan?
- Sve mora da bude potpisano i jasno. Mislim da je za DSS veći rizik da nas ne podrži. Rok za izbore mora biti definisan jer bi sve drugo vodilo u „neustavno stanje" i otvorilo mogućnost prigovora da je predsednik Srbije nelegitiman i da namerno želi da produžava vlast. Tadić neće pristati na to.
Premijer kaže da izbori mogu biti raspisani i 31. decembra. Da li je to prihvatljivo za DS?
- DS je u skladu sa zakonima tražio da se izbori održe ove godine iz više razloga. Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je i predsednik stranke, želi da poštuje Ustav i da se vidi da ne beži od izbora. Važno je da zemlja živi u normalnom ritmu. Međutim, DSS ima stav da sada ništa nije preče od Kosova. Veoma cenim napore da se očuva teritorijalni integritet, ali bez obzira kakav bude krajnji rezultat mi moramo da nastavimo da živimo.
Šta ako 10. decembra Priština ipak proglasi nezavisnost? Da li će to odložiti izbore?
- Pitanje je šta će se dogoditi 10. decembra. Ali ne možemo mi, sem da suspendujete Ustav ili uvedete vanredno stanje, da sprečimo normalno funkcionisanje pravnog poretka. Izbori se mogu suspendovati jedino u slučaju ratnog stanja. Diplomatama skrećemo pažnju da baš zbog mira i bezbednosti pitanje Kosova ne sme biti prelamano preko kolena. Verujem da Amerikanci i mnogi Evropljani imaju jak uticaj na albanske vođe na Kosovu i zato sam uveren da se ništa dramatično neće dogoditi 10. decembra.
Zašto se ipak insistira da izborni dogovor zavisi od 10. decembra?
- Pretpostavlja se da će Amerika jednostrano priznati Kosovo. Mislim da je to tehnički malo verovatno. Trojka završava posao 10. decembra, onda se sastaje Kontakt grupa i pravi predlog koji ide u Savet bezbednosti. Onda se tamo sprovode konsultacije: da li će proći preporuka Kontakt grupe i da li ona može da se pretoči u rezoluciju na koju neće biti stavljen veto. Ne vidim nikakvu mogućnost da se pitanje statusa Kosova reši do kraja ove godine.
Koji je onda pravi razlog što nema dogovora?
- Stranke u vladajućoj koaliciji vezuje napor da očuvamo teritorijalni integritet zemlje, ali i interes da Vlada opstane. U slučaju konflikta na Kosovu, moglo bi da dođe i do parlamentarne krize. Sa druge strane svaka od stranaka ima interese da se pozicionira za budućnost. Pored toga, ponekad izgleda kao da imamo dve koalicije: jednu političku koja je vezana koalicionim sporazumom i ima vladajuću većinu u parlamentu i zajedničku vladu. I drugu, rekao bih ideološku, koja se pojavi oko određenih vrednosti. Moglo se to primetiti oko rasprave o saradnji sa NATO, o političkoj dimenziji slučaja Filaret. Konzervativne partije i na vlasti i u opoziciji imaju isti nastup, a na drugoj su reformske partije. Imamo neke institucije koje su konzervativne i rigidno nacionalne i koje ne dele iste evropske vrednosti kao DS i one ne propuštaju priliku da relativizuju evropski kurs. Imamo i finansijke magnate i tajkune koji na različite načine vrše pritisak na stranke, medije i institucije.
Deo političke javnosti upozorava na „tajkunizaciju" stranaka. Da li i vi imate spor sa novim bogatašima?
- Bio sam začuđen kada sam na svečanosti BIA, pored državnih funkcionera, video i te ljude. Šta tu traže? Sem ako ne žele da prete po sistemu „vidite sa kim smo u najboljim odnosima", pa pazite kad nas kritikujete. Privatna svojina podstiče razne privredne aktivnosti i štiti slobode, ali nagomilana svojina, koja teži monopolu, ugrožava privredni razvoj i slobodu. Postoji privatna svojina da bismo imali konkurenciju koja će dovesti do toga da imamo kvalitetnu a jeftinu robu. Neprijatelji konkurenciji su monopoli i karteli. Kada se uspostave monopoli, onda oni koče privatnu inicijativu i konkurenciju. Ako napravite ogroman monopol, onda ste napravili privatnu državu. Eto, to je moj spor sa bogatašima.
Koliko stranke zavise od tajkuna?
- Najveće tajkune proizveo je poredak koji je legalizovao korupciju. Dvadesetak ljudi u Miloševićevom poretku preraspodelilo je veliki deo društvenog bogatstva. Kada su došle nove stranke u višestranačkom sistemu, bez ikakvih sredstava i zakona o finansiranju stranaka, tajkuni su počeli na razne načine da se približavaju političkim strankama.. Koja je to stranka mogla da živi od članarine? Zato su se oni uvlačili u strukture stranaka. Imali smo izbore sa veoma skupim kampanjama i stranke su postajale sve zavisnije od finansijera.
Partijska lojalnost iznad stručnosti
DS je bio protiv feudalizacije ministarstva. Zašto vam sada ne smeta feudalizacija javnih preduzeća?
- Bio sam protiv feudalizacije ministarstava. Ali, da biste to sprečili, morate da počnete sa „čiste ledine", a ne da imate situaciju da su stranke iz prethodne vlade zauzele u resorima i u javnim preduzećima sve do kurira. Kada, kao DS, dođete u neko preduzeće kao nova stranka vladajuće koalicije, imate mogućnost da kažete: raspuštamo sve i idemo na konkurse, iz početka. To nije moglo da prođe, jer su partneri nastojali da zadrže svoje kadrove. Drugi način je bio da preuzmemo odgovornost za određene oblasti. Dakle ne „deo kolača" ili „plena" već odgovornosti. Ovo nije najsrećnije rešenje i sada mislim da je bolje bilo da se išlo na konkurse. Ne bih želeo da, kao posle 2000. godine, partijska lojalnost pobedi kompetenciju.
