Izvor: Politika, 07.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne nudim ništa, ljudi sami dolaze
Imamo mnogo afera. Evo, da li je iko preispitao uvoz nafte. Otkud stalno isti ljudi uvoze naftu. Zašto se stalo sa šećernom aferom
INTERVJU
Na poslednjim redovnim lokalnim izborima Nova Srbija osvojila je pet mesta predsednika opština. Sada ih ima čak 18, pošto su mnogi koji su pobedili kao kandidati grupa građana ušli u NS. Na pitanje šta ih to privlači u Novu Srbiju, Velimir Ilić, prvi čovek stranke i ministar za kapitalne investicije, u intervjuu za "Politiku" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spremno odgovara: "Počeli smo da realizujemo dobre projekte i građani to prepoznaju, prihvataju i dolaze nam. Ima puno i poslanika koji su se nudili, širom Srbije, koji žele da se nešto u njihovim sredinama radi i završi."
Ko su oni? Iz kojih stranaka?
– Iz svih stranaka, ali nije korektno da kažem ko su, jer nisam želeo da uzimam nečije poslanike. To mi je ispod časti. Više volim da pobedimo na izborima.
Hoćete li računati na njih na nekim sledećim izborima?
– Videćemo. Moguće je. Nekome, međutim, smeta kad pobeđujem, pa kaže: "Evo ga Ilić daje put, pa će da dobije na izborima". A mi gradimo širom Srbije, pa moramo raditi i tamo gde se ponavljaju izbori. A kad pobedite, oni koji izgube nađu razlog zašto su izgubili, pa kažu: "Ilić došao i pravio im puteve". Pa, što oni nisu došli i nešto drugo radili.
Ali sami kažete da se ljudi nude, jer bi voleli da im se nešto uradi u kraju.
– Ne samo to, vole i da učestvuju, da se gradi, radi i uradi. Nije to povezano. Ljudi žele bliži kontakt, saradnju, da reše životna pitanja.
A da li je jedini način da reše životna pitanja da dođu kod Vas?
– Nije baš. Pa, što ne kažu: "Idemo kod Tome, kod Pere..." Evo, čujem napade Tome Nikolića. A kad je on bio potpredsednik vlade, zašto nisu išli kod njega.
Ima i drugih stranaka u vlasti, pa što ne idu u G17 plus ili u DSS?
– Ne znam.
Da li im Vi nešto nudite? Kažu da ste za ulazak u stranku obećavali izgradnju puteva po selima.
– Nisam, voleo bih da mi neko lično kaže da sam to nudio i obećavao. Nisam ponudio ništa. Ljudi jednostavno sami dođu.
U Žitorađi je prošle godine bio organizovan doček i za Vas i za Smiljka Kostića. Novine su pisale da su terali ljude da izađu i ponesu pola litre rakije i da "gaze put koji im je Velja dao".
– Šta ću ja kad ljudi dođu. Ne znam ko ih dovede. Neka dovedu i drugi ako mogu. Nemam ništa protiv. Ne mogu da teram ljude... Drago mi je da gde god dođem toliko mnogo ljudi dođe i da me čuje i da se pozdravi. To je dokaz da radim dobro. Niko mi nije nešto dobacio. Rekao ružnu reč, opsovao, zviždao. Niko.
Možda se plaše?
– Nije tako. Ja sam dobroćudan.
Dobroćudni ste? Malo ste se primirili u poslednje vreme, ali ste ipak za Slobodana Draškovića, predsednika Opštine Medveđa, u maju rekli da je hohštapler, vucibatina i prevarant.
– I ostajem pri tome. To je sve tačno. Ne mogu da shvatim da za Srbina glasa 800 Šiptara koji se dovezu autobusima sa Kosova. Svi glasaju za Srbina, a imaju kandidata Albanca. Šta je razlog tome? Da ga ne vole mnogo?
A šta je razlog?
– Pa, saradnja u mnogim poslovima, u trgovini, u kriminalnim radnjama...
Imate li dokaze za te kriminalne radnje ili su to samo pretpostavke?
– Pretpostavki uvek ima i objasnite vi meni zašto će Albanac da glasa za Srbina, ako ima svog kandidata.
Možda mu se dopada to što Srbin nudi.
– Ma slušajte, to su priče za malu decu.
Mislite da to toliko ima veze sa nacionalnom pripadnošću i jednih i drugih?
– Pa, bogami ima. Što nije u Bujanovcu glasao Albanac za Srbina? Ili u Preševu?
I Vaše ministarstvo optuživano je za nenamensko trošenje novca – da su pare za regionalne i magistralne puteve trošene za lokalne puteve.
– Put je put. Zavisi ko šta smatra da je potrebno. Ministar je taj koji može da preporuči šta treba da se uradi.
Samo da preporuči ili da naredi?
– Ne, ministar može da predloži i vladi i javnom preduzeću da je nešto prioritet, da građani i opština traže pomoć ministra.
Kritikovali su Vas i za netransparentnost u radu?
– Vi samo pričate o kritikama. Ispada da ovo ministarstvo ništa ne radi. A treba da zapamtite da je ovo ministarstvo tri godine za redom dobilo podršku kao najbolje ministarstvo u vladi.
Vratimo se na transparentnost. Da li je Ministarstvo uradilo informator o radu, što je zakonska obaveza?
– Naravno, to rade nadležne službe. Mi smo veliko ministarstvo i to nije baš sasvim jednostavno.
Da li ste u Radincu kod Smedereva u predizbornoj kampanji rekli da Vama nije nikakav problem da ukradete pet kilometara autoputa kako biste asfaltirali prilaze selu?
– To nikada nisam rekao. Objasnio sam da ako se u Srbiji uradi koji kilometar autoputa manje, a njegova izgradnja košta sedam miliona evra, Srbija neće zameriti, ali će zato 100 sela širom Srbije dobiti po kilometar asfalta i oni će biti zadovoljni. Ja sam to rekao, ali je neko to sve komentarisao na svoj način.
Priznali ste da je bilo propusta u nabavci vozova iz Švedske.
– Da, bilo je propusta u administraciji. Rekao sam da je to trapavo odrađeno. Trebalo je da se odradi pedantnije i efikasnije i da se ne da prilika da se o tome toliko raspravlja.
A da li je neko odgovarao zbog toga?
– Pa, jeste, neki su ljudi smenjeni. Ne znam sad napamet ko, ali njih nekoliko.
Ovim slučajem bavio se i SBPOK, a i Vi ste rekli da očekujete njihov izveštaj. Da li ste ga dobili?
– Nisam. Usmeno su mi rekli da je i po njihovim nalazima bilo nekih propusta, ali da nije bilo elemenata za gonjenje.
Rekli ste da afere kreiraju ljudi koji se najviše bave kriminalom, kako bi skrenuli pažnju sa sebe. Na koga ste mislili?
– Imamo mnogo afera, a evo, da li je iko preispitao uvoz nafte. Koliko se zaradi na jednom tankeru i otkud stalno isti ljudi uvoze naftu.
Ko to uvozi naftu?
– Ne znam, vi to znate bolje od mene
A da li ste Vi na sednici vlade postavili to pitanje?
– Ma, ne, mene to ne interesuje, ne bavim se ja tim. MUP radi svoj posao.
Da li ste pričali sa ministrom Jočićem o tome?
– Ma, Jočić radi, vidite šta se otkriva – i putna mafija i telekomunikacije i niz drugih stvari.
Jedan od ljudi koji su otvarali afere je i ministar finansija Mlađan Dinkić. Hoćete da kažete da i on ima nešto da krije? Reč je o aferama "Pancir", "Satelit"...
– Ne, ne komentarišem kolege. To jesu bile velike afere.
Ali nema razrešenja?
– Ona su u toku, policija je odradila svoje, a sad je red na sudovima.
Na koje ste još afere mislili kada ste rekli da mnoge velike afere još nisu pokrenute?
– Pa, evo nije mi jasno šta je bilo sa tom šećernom aferom. Zašto se tu stalo. Kome je u interesu da ćuti.
A da li ste Vi nekada na sednici vlade nekoga podsetili na to pitanje?
– Ne, nemam ja vremena da se bavim time. Ja se bavim investicijama.
-----------------------------------------------------------
Šta sam ja sve rekao
Rekli ste da ima još ekstraprofitera. Ko su oni?
– Pa, dobro bre, šta sam ja sve rekao, samo ispada da ja tu radim kao neki istražni sudija...
Ali Vi ste to rekli, a ne neko drugi.
– Kad sam to rekao, možda pre dve godine.
Ne, pre desetak dana u intervjuu jednom nedeljniku.
– Dobro, moguće, moguće... Pa ima ih, uvek ih ima.
Ko su oni?
– Ih, pa vi to znate bolje od mene. Kako ne znate? Znate vi to dobro, a drugo, zašto bih ja sad nabrajao ekstraprofitere.
-----------------------------------------------------------
Ne plašim se poreznika
Plašite li se unakrsne kontrole imovine koju počinje Poreska uprava?
– Ne znam zašto bih se plašio. Živim na istoj adresi otkako sam se rodio. Jedino ako promenim fasadu na kući, okrečim, promenim crep... Tolike godine bio sam privatnik i pre nego što sam ušao u politiku. Ja nisam kupio nijedno preduzeće otkako sam ministar...
A da li ste kupili stan, kao neke vaše kolege ministri?
– Ne. Imao sam dovoljno stanova pre nego što sam postao ministar. Imao sam pet kuća, i danas ih imam, nisam imao potrebu da kupujem nešto novo. Ja samo od zakupa imam mesečna primanja od 6.000 evra, na koja uredno plaćam porez.
I za to ste da i svi drugi kažu šta imaju i kako su to stekli?
– Neka kažu.
Da li ste pitali kolege ministre kako su kupili stanove od po 100 i više hiljada evra?
– Ne, ne znam ni ko je kupio. Volim da svi ljudi imaju, ali da to zarade pošteno.
Ali ste se ljutili kada su vam novinari došli na vrata da vide vašu imovinu, pa ste ih oterali.
– Osnovni je red da se nekome najaviš. Evo, ako želite, možete da dođete kad god želite i bićete mi drag gost. Ali ne volim da mi dođete na kvarno. To nije lepo. Ali mogu da ih primim kad god hoće, i da snime sve, nije to nikakva tajna.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 07.08.2006.]
