Izvor: Blic, 01.Nov.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne može se vlast skrivati iza tajni
Da bi zaštitnik građana mogao da bude garant poštovanja sloboda i prava, za šta ga je parlament i izabrao, on mora biti u mogućnosti da lično proveri da li se slobode i prava građana zakonito i pravilno ograničavaju i privremeno ukidaju. A upravo to moglo bi biti zakinuto Vladinim Predlogom zakona o tajnosti podataka, koji je predvideo da baš ombudsmanu i povereniku za informacije neki podaci od značaja za zaštitu prava građana budu tajna. I to da budu tajna samo njima, ali ne i drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državnim organima i funkcionerima.
Zato su Saša Janković, ombudsman, i Rodoljub Šabić, poverenik, podneli amandman na pomenuti Predlog zakona. Janković za „Blic nedelje" objašnjava ovu inicijativu.
– Ne možemo građaninu koji traži zaštitu svojih prava odgovoriti da ona nisu prekršena ako to zaista nismo ustanovili. Shvaćeno i sprovedeno pravilno, to znači da zaštitnik građana neće onom ko je nezakonito pritvoren reći da su mu neka prava i slobode suspendovani, ako se uverio da je to učinjeno u skladu sa zakonom i pravilno, ali svi građani treba da znaju da ih državni organ nezavisan od aparata sile štiti od zloupotreba vlasti uvek, pa i u takvim situacijama – objašnjava Janković.
Vladin Predlog zakona o tajnosti podataka, inače, onemogućava zaštitniku građana i povereniku pristup tajnim podacima koje su upravo oni dužni da kontrolišu. Predlog takođe daje slobodu da se ombudsmanu i povereniku uskrate informacije koje su bitne i od kojih zavisi ocena da li se prava građana poštuju ili ne, kaže Janković.
– Konkretno to znači da, recimo, u situaciji u kojoj postoje proverene informacije da državni organ drži nekoga u pritvoru mimo zakona, a ombudsman proverava rad tog organa, on jednostavno može da kaže zaštitniku građana – akcija je u toku, sve radimo po zakonu i pravilno, dođite nam, da se malo našalim, ponovo. Ustav i zakon, međutim, kažu da ombudsman mora da utvrdi da li se prava i slobode građana pravilno i zakonito ograničavaju.
Šta očekujete od Skupštine sad kad ste podneli amandman na Predlog zakona?
– Usvajanjem ovog amandmana brisalo bi se ograničenje. Amandmanom bi bila zaštićena bezbednost tajnih podataka jer bi posebno osetljivim informacijama imali pristup samo oni koji prođu odgovarajuću bezbednosnu proveru, uključujući tu i ombudsmana i poverenika (od provere bi, ipak, bili izuzeti predsednik države, predsednik skupštine i predsednik vlade). Amandman predviđa i obavezu i ovlašćenje za sve koji su tajnim podacima pristupili da ih na svaki neophodan i primeren način sačuvaju kao tajnu i spreče štetu po interese i bezbednost ljudi i društva, odnosno države.
Kako je ovaj problem rešen u zemljama EU?
– Upravo na principima koje sam izneo.
Brojnim institucijama se danas preklapaju nadležnosti (Zakon o sprečavanju diskriminacije predviđa poverenika za tu oblast, Zakon o zaštiti prava deteta predviđa dečjeg ombudsmana). Kakav je vaš stav o tome?
– Ono što nije dobro je razlika koju su zakoni napravili između dva poverenika – kolega Šabić donosi rešenja i druge akte koji su i formalno-pravno obavezujući za druge državne organe – akte sa „imperijumom", dakle akte vršenja vlasti, a „novi" poverenik moći će da da samo mišljenje o tome da postoji diskriminacija. Takva nekonzistentna rešenja unose konfuziju i među građane i u institucionalni život.
Koliko ste do sada primili pritužbi građana?
– U protekle dve godine institucija Zaštitnika građana je zaživela u svesti građana. U tom periodu primili smo 3.065 građana, telefonski razgovarali s građanima u 6.734 slučajeva i primili 1.077 elektronskih podnesaka. Ukupno je za oko dve godine postojanja ove institucije, do 23. oktobra rešeno 2.403 slučajeva. To, međutim, ne znači ni da su se u svima njima građani opravdano žalili, niti da se rešenje jednog slučaja odnosi samo na pojedinca – po pravilu je drugačije – polazeći od konkretnog primera, od organa uprave tražimo da promeni način rada prema svima koji se nađu u istoj situaciji. Ministarstvo prosvete je ovih dana sprovelo jednu našu preporuku i tako omogućilo ostvarenje prava svim studentima na master studijama, a to je statistički jedan predmet. Koristili smo do sada 12 puta i pravo da predlažemo izmene propisa koji negativno utiču na ostvarivanje zagarantovanih prava građana, a odredbe jednog zakona osporili smo i pred Ustavnim sudom.
I ja se ponekad žalim građanima
Janković smatra da se situacija s institucijama koje treba da štite građane sporo ali ipak menja, i to nabolje, i dodaje:
– Mi se trudimo da naš kapacitet gradimo što brže da bi sustigao velika i rastuća očekivanja građana. To, međutim, ne zavisi samo od nas, zbog toga se i ja ponekad „žalim" građanima. To je najveći problem koji imamo – još uvek ne stižemo da sve pritužbe razmotrimo u roku koji građani od nas s pravom očekuju.
