Izvor: Blic, 01.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne krivite Evropu
Ne krivite Evropu
Politika okrivljavanja drugih ne vodi nikuda. Izručivanje haških optuženika je vaša obaveza koju ste sami prihvatili i sadašnje zapomaganje Vlade Srbije i pokušaj da se okrive drugi neće rešiti problem, kaže za 'Blic' Ana-Maija Korpi, ambasadorka Finske u Beogradu. Finska je zemlja koja je od 1. jula preuzela predsedavanje Evropskom unijom.
- Postati deo EU ne znači da vi sami postavljate uslove. Uslovi postoje oduvek, i važe za sve. Oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ne mogu menjati. Nama je jasno da su pred Srbijom bolne odluke i podržavamo je da istraje u tome. Evropsku budućnost Srbije niko ne dovodi u pitanje - kaže Ana Maija Korpi. Da li je među prioritetima u narednih šest meseci, koliko će Finska biti na čelu EU, i zapadni Balkan?
- Finska podržava proširenje Unije i nastavićemo da radimo na putu koji je zemljama zapadnog Balkana zagarantovan još na samitu u Solunu. Očekujete li da će sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti potpisan za vreme finskog predsedavanja EU?
- Nadam se da će pregovori biti nastavljeni. Jedini uslov je potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. Važno je uspostaviti dobru saradnju čemu će doprineti i akcioni plan, a na Srbiji je da povuče konkretne poteze.
Hoće li se tokom predsedavanja Finske Unijom okončati pregovori o viznim olakšicama za pojedine kategorije građana Srbije?
- Nastaviće se razgovori, ali ne verujem da će biti završeni do kraja godine. Srbija sa svakom zemljom EU pojedinačno treba da potpiše sporazum o readmisiji, i da istovremeno ima aktivnu saradnju u vezi sa suzbijanjem organizovanog kriminala i trgovine oružjem i ljudima. Premijer Srbije nedavno je zatražio jednak vizni režim kakav već EU ima sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom.
- Rumunija i Bugarska uskoro postaju članice, Hrvatska je kandidat za članstvo, a Srbija još nije dostigla taj nivo na putu evropskih integracija. Zato ne bi trebalo da misli da su njeni građani kažnjeni. Da li je moguće da primer autonomije Olandskih ostrva, koja su sastavni deo Finske, posluži kao rešenje za kosovsku krizu?
- Ne. Istorijski, geografski, kulturno i tehnički to je potpuno drugačija situacija od one na Kosovu. Olandska ostrva sačinjava grupa ostrva koja pripadaju Finskoj, ali na kojima stanovnici govore švedskim jezikom. Separatistički zahtevi postojali su početkom proslog veka, ali više ne postoje. Ipak, mnoge stvari iz olandskog iskustva mogu se primeniti u slučaju Kosova. Da li Finska deli britansko mišljenje da je nezavisno Kosovo neminovnost?
- Ishod će biti poznat tek na kraju pregovora. Zbog toga lideri putuju svetom i dolaze u Srbiju da vam pokažu da niste izolovani, ali da morate da gledate u budućnost. Slušajte svoje političke lidere, ali istovremeno pogledajte na čijoj strani su činjenice i gde leži budućnost, ali bez velikog osvrtanja na prošlost.
Ivana Cvetković
