Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2017, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Navodnjavanje je potrebno ali i rizično

Navodnjavanje je uslov za visok prinos i postrnu setvu, ali je i opasnost ukoliko nema dovoljno stajnjaka. Problem predstavlja i nerazvijeno tržište, jer je za prodaju viška proizvoda biljne proizvodnje neophodna jača prerađivačka industrija.

U Vojvodini se malo navodnjava. Postoje agroekonomski razlozi za to, kaže savetodavac u novosadskoj Poljoprivrednoj stanici Janko Pap.

On podseća da je preduslov za navodnjavanje korišćenje stajnjaka. Međutim, znamo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kakvom je stanju stočarstvo. Imamo simboličan broj grla stoke I simboličan broj farmi koje bi mogle da proizvedu dovoljne količine stajnjaka za navodnjavane površine.

Međutim nije to jedini ograničavajući faktor. Mi nemamo mogućnost da prihvatimo višak proizvoda koje bismo dobili navodnjavanjem, upozorava Janko Pap.

U ovom trenutku najisplativije je navodnjavati semenske useve, u prvom redu kukuruza I nekih povrtarskih kultura, ocenjuje Janko Pap. On podseća da idemo na postrne useve koje praktično nemamo gde da realizujemo.

Najbolje bi bilo da se to realizuje putem spravljanja silaže, ili proizvodnjom povrća od kupusnjača do cvekle, ocenjuje Pap. On tvrdi da nemamo prerađivačke kapacitete koji bi primili veću proizvodnju na njivama kao rezultat navodnjavanja.

Imali smo kapacitete za preradu u Srbobranu, Titelu, Rumi, Kikindi. Ja ne znam nijedan od tih kapaciteta da ima potrebu za tim proizvodnjama, kaže Janko Pap.

Sledeće što je veoma bitno kod navodnjavanja je kvalitet zemljišta, tvrdi Pap. Ako navodnjavamo zemljišta koja su bogata humusom sa oko 4 odsto, ali navodnjavamo bez dodavanja stajnjaka, za desetak godina možemo smanjiti humus I do 50 odsto.

Problem navodnjavanja je I kvalitet vode. Kod nas majstori za taj posao kopaju bunare I kažu to je dobra voda. Retko ko radi analizu vode na sadržaj gvožđa, kalcijum karbonata I drugih soli. Često su to inertne vode bez dovoljno kiseonika I neophodnog kvaliteta, što veoma brzo pokvari kvalitet zemljišta, kaže Janko Pap.

Problem navodnjavanju pravi I razuđenost parcela, pa jedan ratar koji radi 100 - 200 hektara radi I na tridesetak parcela. Nedostaju I atarski putevi koji su neophodni za obilazak parcela koje su pod sistemima za navodnjavanje.

Nedostaje I struja u ataru koja je najjeftiniji energent. Zato proizvođači pre nego što se odluče za navodnjavanje treba da sagledaju mogućnost tržišta da private njihovu proizvodnju, kao I da li ima stajnjaka kako bi navodnjavanje imalo pun efekat, zaključuje Janko Pap.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...