Izvor: Politika, 21.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalne manjine za jednokratnu upotrebu
Bošnjaci, Albanci i Hrvati razočarani ukidanjem odredbi o garantovanim mandatima, izdejstvovanim neposredno uoči referenduma
Da li se u Crnoj Gori može dogoditi takav politički obrt da oni koji su presudno pomogli crnogorskoj vlasti da na referendumu ostvari nezavisnost, na izborima 10. septembra, "širom otvore vrata" odlasku sadašnjeg režima, tako što će mu, ovoga puta, uskratiti svoje glasove?
Sudeći samo prema aktuelnom raspoloženju partija nacionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manjina u Crnoj Gori, koje je podstaknuto odlukom Ustavnog suda Crne Gore o proglašenju odredbi Zakona o manjinskim pravima neustavnim, takvu mogućnost ne bi trebalo isključiti. Jer, tim aktom, usvojenim samo desetak dana pre referendumskog izjašnjavanja, a koji je bio preloman za odluku o većinskoj podršci pripadnika nacionalnih manjina ideji o crnogorskoj samostalnosti, bili su garantovani poslanički mandati u crnogorskom parlamentu Bošnjacima-Muslimanima, Albancima i Hrvatima. Ekspresnim poništavanjem tih "povlastica", koje su obezbeđivale tzv. pozitivnu diskriminaciju, oni se sada osećaju vrlo razočaranim. I ovih dana žestoko reaguju.
Mandati uz uslov
Vladajuća Demokratska partija socijalista kao "nadoknadu" za ustavno-pravničku odluku, a zbog nove računice, partijama koje okupljaju manjinske narode ponudila je poslaničke mandate iz svoje kvote, uz uslov da te stranke uđu u predizbornu koaliciju sa DPS-om.
Nema konačnog odgovora na to da li će manjinske partije ipak prihvatiti tu ponudu. Ali, ovih dana ima saopštenja i izjava u kojima se naglašava da ponuđeni mandati nisu jednako vredni onima zagarantovanim zakonom.
Ustavni sud Crne Gore je filijala DPS-a kojom rukovodi njihov bivši šef partijske operative Mladen Vukčević, objasnio je predsednik Građanske partije Krsto Pavićević agenciji Mina.
Bošnjačka stranka, koja je sve do početka maja, dakle do poslednjeg trenutka, uslovljavala poziv svojim biračima da glasaju za samostalnost upravo ovim zakonom i kada ga je izborila pristala na potpunu lojalnost, ocenila je da dva ponuđena poslanička mandata u koaliciji sa DPS-om "iz prinude" nisu adekvatna kompenzacija ni za jedan poslanički mandat koji bi proisticao iz prava naroda na neposrednu reprezentaciju. A po poništenom zakonu o manjinama trebalo je da Bošnjacima pripadnu tri mandata.
Ističući da insistira na pravu bošnjačkog naroda na autentično predstavljanje, a "ne na milosrđu moćnih političkih partija prema njemu i njegovim političkim reprezentima", u saopštenju ove stranke je ipak navedeno da je ta stranka zahvalna DPS-u na nastojanju da ublaži negativne efekte presude Ustavnog suda na koju "nije mogla da utiče".
Demokratska zajednica Muslimana-Bošnjaka Crne Gore iz Bijelog Polja bila je, međutim, znato oštrija. Po nekakvom čudnom kriterijumu, manjinama u Crnoj Gori, kroz odabrane partije, nude se nekakvi mandati, tako da se položaj i status manjina pokušava rešiti, umesto zakonom, separatnim dogovorom DPS-a i Bošnjačke stranke, saopštili su oni. Muslimanima-Bošnjacima, a i drugim manjinama, prava treba da garantuje država, a ne bilo koja partija, pa DZMB ne prihvata nikakve dogovore te vrste.
Osude su stigle i iz albanskih partija. Proglašenje neustavnim odredbi Zakona o manjinskim pravima i slobodama je gorka realnost i velika prevara, izjavio je Mehmed Bardhi iz Demokratskog saveza u Crnoj Gori, a predsednik Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinoša upozorio je da će oni, ukoliko ovako bude ostalo, staviti do znanja i međunarodnim faktorima da "ovde nešto ne valja".
Zemlja čuda
Prema mišljenju koje vlada u crnogorskoj opoziciji (koja je i pre usvajanja tog akta uveravala građane da je samo reč o "ciljanoj širokogrudosti"), a iz čijih je redova i poslata inicijativa za proveru ustavnosti ovog zakona (to je učinila Narodna stranka), mogućnost da razočarani uskoro "kazne" vlast "zbog prevare" ipak nije velika, bez obzira na ozbiljan politički sukob sa njom.
Smatrajući da je Ustavni sud potpuno pravilno postupio usvajajući njihov predlog, Dragan Šoć iz NS-a u izjavi za naš list kaže da je, iz načina na koji je taj zakon napravljen i imajući u vidu kada je donet, više nego očigledno da je imao "samo kratkoročnu upotrebnu vrednost, da bi se vlast predstavila manjinama kao neko ko im, eto, garantuje sigurnost i reprezentativnost u parlamentu, svesni da to, ipak, nije u skladu sa crnogorskim ustavom". U to ih je, kaže, najviše uverila činjenica, koja je promakla široj javnosti, da je istoga dana kada je Ustavni sud doneo odluku o neustavnosti pomenutih odredbi, Filip Vujanović, predsednik Crne Gore, raspisao izbore.
– Time je on, praktično onemogućio da se slični zahtevi oko tih manjinskih prava nađu u Zakonu o izboru poslanika i odbornika – podvlači on, podsećajući da nakon raspisivanja izbora nema promena u izbornom zakonodavstvu.
Komentar Nebojše Medojevića, predsednika Pokreta za promene, kratko glasi:
– Ništa tu nema novog. Ko god je u poslednjih 17 godina poverovao u istinske, iskrene namere DPS-a bio je obmanut.
Ističući da su iz njegove partije na to upozoravali, pre svega građane manjinskih nacionalnosti, da Crna Gora mora da bude građanska država u kojoj su svi građani jednaki, bez obzira na to da li su Crnogorci, Srbi, Albanci, Bošnjaci ili Hrvati, i da je Crna Gora isuviše mala da bi se pretvorila u nacionalna geta, navodi da DPS naprosto priznaje Bošnjake, ali samo one koji su lojalni DPS-u.
– On (DPS) želi DPS-Crnogorce, DPS-Srbe, DPS-Albance, DPS-Bošnjake – tvrdi Medojević.
Znači li ovo da postoji opasnost da vlast ostane bez glasova koji su je pre dva meseca "gurnuli" do cilja? Naši sagovornici u ovakvu logiku ne veruju. Medojević prvo ističe da bi u svakoj normalnoj državi bilo upravo tako, ali da je Crna Gora "zemlja čuda". Ne veruje u to, "ne zato što su ih u tom pitanju prevarili, već zato što su ih prevarili u svim mogućim pitanjima".
– U tom pogledu, Pokret za promene pozvaće ovih dana predstavnike Bošnjačke stranke da razgovaramo o mogućim postizbornim zajedničkim dogovorima, u cilju promena i smene ove vlasti – kaže on.
Šoć ne isključuje mogućnost da glasovi pripadnika nacionalnih manjina ovog puta odu strankama bivšeg bloka za zajedničku državu ili Medojeviću, mada "dosadašnje iskustvo pokazuje da bi to bilo više nego iznenađenje na političkoj sceni Crne Gore".
– Ali, ako bi se to desilo, onda bi se pokazalo da pripadnici nacionalnih manjina u Crnoj Gori stiču političku zrelost i da nisu spremni da se njima manipuliše – dodaje on, uveren da poslednji popis u Crnoj Gori, posebno kada je reč o Bošnjacima ili Muslimanima, svedoči da "oni bez ikakvih problema mogu da izbore značajnu zastupljenost u crnogorskom parlamentu, naravno uz uslov da se politički organizuju i da ne rasipaju svoje glasove".
Rifat Rastoder, potpredsednik Socijaldemokratske partije, rekao je, međutim, kako prenose "Vijesti", da je već dogovorena koalicija sa DPS-om i da je samo pitanje da li će joj se pridružiti Bošnjačka stranka i Hrvatska građanska inicijativa, a to bi, kaže, trebalo da bude poznato do kraja ove sedmice.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 21.07.2006.]
