Izvor: S media, 30.Dec.2010, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na tri koloseka do statusa kandidata u EU
Upitnik treba da opiše stanje u zemlji, Akcioni plan da promeni nedostatke, a politička atmosfera da bude takva da postoji svest da smo na zajedničkom poslu sa EU
Vlada Srbije usvojila je juče akcioni plan radi bržeg sticanja statusa kandidata u Evropskoj uniji. Taj plan ima pedesetak strana i stotinak preporuka iz deset oblasti u kojima je Evropska komisija imala najviše primedaba. Predviđeno je da najveći broj obaveza iz ovog plana bude završen do juna 2011, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jer tadakomisija treba da počne da radi na formiranju mišljenja o srpskom zahtevu za članstvo.
„Da bi komisija napisala pozitivno mišljenje o našem zahtevu za status kandidata, koje bi potom bilo usvojeno i u Savetu ministara, i mi napravili sledeći korak da počnemo pregovore o članstvu u EU, Srbija treba da radi na tri koloseka”, kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.
Delevićeva, u intervjuu za „Politiku”, navodi da prvi kolosek predstavlja popunjavanje upitnika, do kraja januara, „tako dastanje bude prikazano jasno, tačno,proverljivo, sažeto,bez preklapanja da bi se videla naša sposobnost za dalje napredovanje”. S obzirom na to da je u Izveštaju o napretku EK imaladosta primedaba na postojeće stanje u zemlji,vladinom odlukom otvoren je, kako kaže, drugi kolosek – popravljanje činjeničnog stanja, koje podrazumeva rad na ispunjavanju Akcionog plana. Treći kolosekje stvaranje takve političke atmosfere u kojoj se odluka da Srbija napreduje ka statusu kandidata doživljava kao nešto prirodno i nesporno, što odražava svest da smo na zajedničkom poslu i u partnerskom odnosu sa EU.Samo u takvoj atmosferi će svaka država članica glasati za napredak Srbije.
Šta sadrži juče usvojeni akcioni plan radi bržeg sticanja statusa kandidata?
Sadrži mere usmerene na to da se to činjenično stanje popravi, u skladu sa preporukama koje je dala komisija u izveštaju. Mi smo ih odmah nakon objavljivanja izveštaja sistematizovali i videli da tu zapravo ima više od trista preporuka, alinisu sve takve da mogu da se ispune za godinu dana. Komisija je izdvojila listu od deset indikativnih oblasti koje će biti važne za ono čemu se mi nadamo, a to je pozitivno mišljenje o našem zahtevu za status kandidata. Te oblasti su građanima već poznate, i „Politika” ih je obrađivala u svojim nedeljnim brojevima.
Praktično, Akcioni plan sesastoji od spiska nedostataka uočenih u izveštaju, zajedno sa stranom izveštaja na kojoj su zapisani, kolonom u kojoj su predložene mere resornog ministarstva i roka u kojem će određena mera biti ispunjena.
Šta je sada važno?
Mislim da je najvažnije da se te preporuke ne doživljavaju kao lista sa koje ćemo mehanički otkačinjati stvari nego da budemo svesni da su to suštinska pitanja koja menjaju način funkcionisanja vlasti i društva. To je veliki posao koji treba da se uradi ali istovremeno i garancija građanima da će napori biti uloženi u nešto što bi oni inače želeli da se dogodi u Srbiji.
Za koje oblasti ima najviše preporuka?
Najviše iz oblasti strukturnih reformi, različitih sektorskih politika i na nekom opštem nivou. Preporuke se odnose i na zakonska rešenja koja sprečavaju praksu blanko ostavki i „otvorenih” izbornih lista, kao i na kadrovska rešenja za regulatorna tela, Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom, usvajanje određenih zakona, popravljanje prakse u različitim oblastima…
U javnost je „procurila” vest da je u toku priprema plana bilo neslaganja na prethodnoj sednici vlade..?
Mislim da je pre bio u pitanju nesporazum. Komisija ne bira rešenja u Srbiji pa ni kada je u pitanju izborni sistem. Komisija primećuje da za određene stvari ili postoji politički zahtev koji u političkom sistemu nije ispraćen na način koji podrazumeva poštovanje naših zakona i evropskih standarda ili kaže kada se krše neki evropskistandardi. Konkretno, u vezi sa našim izbornim zakonodavstvom jasno formulisana primedba u izveštaju o napretku odnosila se na praksu blanko ostavki i mogućnost da u parlament poslanici ulaze bez obzira na redosled na izbornoj listi. Da li se izborni sistem menja ili ne to je stvar nečeg što se definiše na nivou političkog dogovora, ako postoji politički „apetit” za promenama, a svakako nije zahtev Evropske komisije. U stvari, EK želi da vidi da politički proces u zemlji teče, da se nastala politička pitanja rešavaju uz poštovanje Ustava i zakona naše zemlje i evropskih standarda, a ne nametanjem gotovih rešenja koja kao takva ni ne postoje u EU.
Hoće li onda političari eventualno biti prepreka ispunjavanju reformskih obaveza?
Ovaj dokument je usvojila vlada, a sednica koju ste pomenuli upravo je bila i jedan od foruma na kojima je povećana svest o tome šta sadrži akcioni plan. To bi trebalo da znači da smo ušli u ispunjavanje preporuka iz akcionog plana svesni obaveza koje smo time preuzeli.
Ako u junu bude ocenjeno da je zemlja uspela da sprovede Akcioni plan, šta sledi?
U svakom slučaju nas čeka još posla. Paralelno ćemo raditi i na stvaranju takve političke klime u EU u kojoj se odluka da Srbija napreduje ka statusu kandidata doživljava kao nešto prirodno i nesporno i da je svaka zemlja članica spremna da za nju glasa. To znači takvo ponašanje da EU na nas računa kao na dugoročnog, pouzdanog i predvidivog partnera sa kojim u komunikaciji rešava otvorene probleme na način koji pretpostavlja da ćemo se jednog dana naći u istoj organizaciji kao članovi.
Biljana Čpajak
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
.jpg)
