Izvor: Politika, 12.Mar.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mlade i danas privlači Đinđićeva energija
Ako neko želi da iz njegovog nasleđa izvuče neku pouku, ona bi se sastojala u ovome: budimo brzi u otvaranju prema svetu i reformisanju svog društva, da ono liči na moderan svet
Povodom 11 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića, predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović ističe da je Đinđić bio okrenut modernosti i da ga je strašno bolela zaostalost Srbije, kao i njega uostalom, ali i da je bio „čovek za brze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluke i brza rešenja”.
Ocenjujući da je Srbija počela, na neki način, da gubi tu modernost i da se, nažalost, kreće veoma sporo, Mićunović kaže: „Prema tome, ako neko želi da iz Đinđićevog nasleđa izvuče neku pouku, ona bi se sastojala u ovome: budimo brzi u otvaranju prema svetu i reformisanju svog društva, da ono liči na moderni svet u kojem postoji vladavina naroda, demokratija, na svet u kojem se poštuju institucije, u kojem je vladavina prava ključ odnosa u jednom društvu.”
Naš sagovornik na današnji dan ne želi da analizira ko je i koliko na aktuelnoj političkoj sceni Srbije nasledio Đinđićeve ideje, a šturo govori i kad je reč o aktuelnim prepucavanjima između nekadašnjih i današnjih demokrata, danas svrstanih u više redova.
Danas se u Beogradu u dve kolone – šetnjom koju u 11 sati predvodi LDP i skupom Demokratske stranke na Trgu republike, gde će u 18 časova biti održan završni predizborni skup te stranke – obeležava godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića. Kako to komentarišete?
Zločin koji se odigrao duboko je potresao Srbiju. I to je nešto što se ne zaboravlja i, naravno, taj kult će se dosta dugo održavati. Nasilje, teror, zavere – sve je to nešto što ostavlja dubok trag u tkivu jednog društva. Ostaje, naravno, da se analizira i situacija u tom društvu, namere koje je tada Đinđić imao, šta je tada mogla da uradi vlada, šta je uradila, ko su bili kočničari i koji je bio onaj opasni milje oko svega toga. To je sada zadatak istoričara, a uspomena na Đinđića će živeti vrlo dugo, s obzirom na to da je on bio veoma energičan, veoma moderan mlad čovek koji je ulivao optimizam. I to je nešto će naročito mladi svet vrlo, vrlo dugo impresionirati.
U pozivu za okupljanje, DS navodi da je sećanje na Đinđića „podsećanje na zadatke koje je pred nas postavio”. Koji su to zadaci?
Pre svega, potreba za društvenim reformama. Danas se mnogo govori o reformama, juriša se u reforme, ali se one ne definišu. Ono što je karakterisalo politiku DS-a koju je Đinđić sprovodio bilo je da se reforme konkretizuju. To su bile, pre svega, promene u političkom razumevanju društva, u širenju sloboda, u stvaranju institucija, u jednom okretanju budućnosti, okretanju Evropi…Dakle, što je najvažnije, promene i institucija i ponašanja i naravno ekonomskog života. Sve je to vrlo, vrlo konkretno. DS je prva opoziciona stranka koja je plasirala jedan moderan, proevropski program na ovom tlu. I taj program je nešto što danas veoma mali broj ljudi osporava. Zato je pozivanje DS-a na svoje korene nešto što je potpuno legitimno i istovremeno, mislim, društveno korisno, jer se onda vraćamo na pravi sadržaj reformi društva, koje treba da obuhvate sve segmente.
Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, kaže da smo zemlja bez vizije. Koliko vas pogađa takva ocena?
To je predizborna kampanja. Ima mnogo vizija. Ja nisam razumeo ni njegovu viziju, koja je, rekao bih, vrlo jednostavna, biznismenska. Ali ne bih hteo da komentarišem. Svako ima pravo da sebe hvali, a da druge kudi u predizbornoj kampanji.
S druge strane, Boris Tadić, lider Nove demokratske stranke i bivši predsednik DS, izjavio je da oni koji se takmiče za Zoranovog naslednika imaju problem sa vlastitom autentičnošću i kaže da bi Zoran bio zapanjen time. Zanima me vaše mišljenje o tome, s obzirom na to da Tadić, pri tome, očigledno misli na DS?
Ja sad ne bih hteo da analiziram ko je koliko naslednik. Zoran je bio moj naslednik. Kako ostali to zamišljaju – to je sada nevažno. Ali ono što je bitno, i zato sam u DS i dalje, jeste da ona nastavlja jedan kontinuitet politike sa kojom je započela. I u tom pogledu ne bih nikome osporavao pravo da se poziva na nju, ali, istovremeno, ne bih smatrao pristojnim da se bilo ko diskvalifikuje u ovoj stranci.
Kad je reč o diskvalifikaciji, Tadić, opet, preporučuje vama i Vidi Ognjenović da sugerišete Draganu Đilasu da pročita neku knjigu iz političke teorije kako bi mu se pojasnilo šta izgovara. Istina, idu izbori, ali nije li to napad?
Ne bih u ovom trenutku upotrebio ovaj razgovor, koji je na izvestan način vezan za uspomenu na Đinđića i odavanje neke vrste pošte Đinđiću, za predizborna prepucavanja. Pogotovu ne na taj način – ko je šta pročitao i ko šta treba da pročita.
Ali, bilo je i napada s druge strane, pa je Đilas za Tadića rekao da, kad neko otpadne od DS, logično je da je oslabljen politički i moralno?
Ja sam pre nekoliko minuta razgovarao sa Đilasom. On tvrdi da nikada takvu rečenicu nije izgovorio, da je to potpuno izmišljeno i da služi u određene svrhe. Dakle, on to demantuje.
Tadić kaže i da bi se Đinđić stideo Đilasa, tvrdeći, povodom spota DS koji se ovih dana pojavljuje na televiziji, da je DS napustila misiju onih koji su tu stranku gradili. Vi ste jedan od tih graditelja, pa vas pitam šta kažete s tim u vezi?
Opet bih se vratio na to da ovo nije prilika da razgovaramo o tome ko je naslednik i ko bi se više stideo ili ne. To je stvar predizborne kampanje. A ne znamo ko bi se koga stideo. Najvažnije je da čovek sam zna da li da se stidi ili ne, odnosno da se ponaša tako da ne mora da se stidi. To je dovoljno. A sad, kako ko koga procenjuje, to je stvar kampanje i ne bih to komentarisao.
Biljana Čpajak
objavljeno: 12.03.2014.
