Izvor: Blic, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misija EU na Kosovu je u interesu Srbije
Srbiji se više isplati da na Kosovu bude evropska uprava, da manje zavisimo od Amerike, a više od država koje su nam naklonjene i boje se secesionističkih procesa - kaže profesor Vojin Dimitrijević, stručnjak za međunarodno pravo i direktor Beogradskog centra za ljudska prava, u intervjuu za „Blic", procenjujući da je zalaganje Srbije da raspravu o Kosovu zadrži u Savetu bezbednosti više u interesu Rusije nego našem.
Vojin Dimitrijević
Profesor Dimitrijević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedno od naših najcenjenijih pravničkih imena u svetu, tvrdi da je interes Srbije da Rezoluciju 1244 tumači suštinski.
Da li se slanjem misije EU na Kosovo krši Rezolucija 1244?
- U administraciji Kosova postoji nekoliko stubova vlasti, od kojih je EU imala uvek bar jedan. Stvar je tumačenja da li odluku o zameni američkih trupa, koje su Americi potrebne na drugim mestima, mora da donese Savet bezbednosti ili je SB to predao UN, na čijem je čelu generalni sekretar koji može o tome da odlučuje. Mi smo se naoštrili na to da on ne može to da odluči, ne vodeći računa o suštini. Imam utisak da ovde niko ne čita celu Rezoluciju 1244 i misli da samo mi možemo da je tumačimo.
Kako procenjujete naše šanse da nastavimo raspravu o Kosovu u UN?
- Naši argumenti se oslanjaju na jedno od dva tumačenja međunarodnog prava koje se tiče bespoštedne odbrane teritorijalnog suvereniteta i po kome je nemoguće odvajanje teritorija radi stvaranja nove države. U UN je pravo na nacionalno samoopredeljenje podjednako jak argument. Pominjali su ga i Srbi u Hrvatskoj, a sada Albanci. Jedna rezolucija iz 1985. upravo govori o tome i kaže se da pravo na samoopredeljenje nije automatsko pravo na otcepljenje, ali ako etnička grupa nije dovoljno zastupljena u upravljanju državom, onda može da traži otcepljenje. Međunarodno pravo je protivrečan instrument i utoliko je politička snaga važnija. Imaćemo podršku od država koje imaju problem sličan nama i boje se secesionizma.
Koliko Rusija može da nam pomogne u tome?
- Pitanje je da li Rusija ima neki svoj interes na Kosovu. Ona koristi priliku da se afirmiše kao zemlja bez koje se ne može i zato želi da sve ostane u okvirima SB UN, gde ima veto. Sukob između Rusije i SAD mi percipiramo kao borbu za očuvanje naše suverenosti na Kosovu. Šta je interes Rusije da nas podržava i koliki je naš interes da se za jednu neizvesnu podršku toliko žrtvujemo i Rusima nudimo ekonomske privilegije i preduzeća bez tendera? To pitanje treba posmatrati u svetlu istorije naših odnosa sa Rusijom. Ruska diplomatija ide na neku varijantu novog Berlinskog kongresa, gde bi svi problemi, ne samo na Balkanu već i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, bili rešeni odlukama velikih sila, kao što su 1878. rešili pitanje Balkana.
U Prištini se najavljuje i referendum za pripajanje Albaniji. Kakve bi posledice imao taj čin?
- Najgori scenario bi bio da Srbija odbije da uđe u EU, a da Kosovo proglasi nezavisnost, zatraži prijem i bude primljeno u EU. I onda Kosovo bude u Uniji, a mi ne i to zato što nećemo. Referendum koji najavljuju Albanci ne bi mogao da znači ništa bez Albanije i susednih zemalja. Od priključenja Albaniji se boje svi susedi, a i sami Albanci iz Tirane. To bi u albansku politiku unelo neravnotežu koja bi Albaniji samo smetala i to su moji utisci iz Tirane. To će mnogi da spreče.
Podela Kosova je opcija koju mnogi ovde zastupaju, ali naša diplomatija odbija da je pokrene. Koliko je verovatan taj scenario?
- Verujem da će princip fakticiteta pobediti i da će doći do podele. Teško je zamisliti nezavisno Kosovo koje bi moglo da uspostavi vlast nad severnom Kosovskom Mitrovicom. Međutim, podela KiM je nešto što ni Kontakt grupa neće za sada da čuje, verovatno zbog straha od priliva izbeglica.
Nova rezolucija traži da sporazum sa EU bude „u funkciji" teritorijalnog integriteta Srbije. Šta to znači?
- To „u funkciji" svašta može da znači. Svaki međunarodni ugovor je u funkciji samoodržanja vlade. Radi se o kompromisu između DS i DSS, kojim je odložen odgovor, a pitanje prebačeno na teren tumačenja. Za neke znači da ne šteti suverenitetu, a za neke suprotno.
Vlada se obavezuje i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju ustavnih nadležnosti na KiM. Da li je i to moguće?
- To je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, po kojoj samo nekoliko stotina vojnika može da dođe na Kosovo da uklanja mine i stane na granice. Ne možete tamo jačati vlast, jer je ona Rezolucijom 1244 ustupljena UN.
Nema vajde od sudova
Kako možemo da pokrenemo tužbe pred Međunarodnim sudom u Hagu i nacionalnim sudovima zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova, kako je to pominjao predsednik Tadić?
- Međunarodni sud pravde rešava sporove između država i u slučaju da neka država prizna nezavisno Kosovo možemo da je tužimo zato što je prekršila međunarodno pravo. Muka je što međunarodno pravo nema nikakve propise o priznavanju. To je politička odluka i možete da priznate koga hoćete, ali Međunarodni sud ne može da kaže: „Vi niste smeli da priznate tu državu". Drugi način je da SB UN traži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde da li je priznanje Kosova kao nezavisne države kršenje međunarodnog prava. To je, međutim, nemoguće jer je u SB UN za takvu odluku potrebno da glasa devet članova, od čega sve stalne članice. Dovoljno je da jedna od stalnih članica stavi veto. Da bi pred ustavnim sudovima država koje priznaju nezavisno Kosovo pokrenuli pitanje osude akcije vlade što je protivpravno priznala drugu državu, treba naći građanina te države da to pitanje pokrene. Vrlo je neučtivo i nemoguće da strana država tuži vladu neke države kod njenog sopstvenog suda. To opet ima malo izgleda na uspeh. Recimo, američki sud ima konzistentnu praksu po kojoj se u državni akt sud ne može petljati. Ako predsednik i Stejt department odluče da nekoga priznaju, onda to sud ne može da ispituje sa gledišta ustavnog prava.
