Izvor: Politika, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miščević: Sporazum sa EU po ubrzanoj proceduri
Srbija bi mogla po ubrzanoj proceduri da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali pod uslovom da završi saradnju sa Hagom, izjavila je juče Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU.
- Procedura koja prethodi potpisivanju sporazuma je zamašna. Zbog obimnog posla u vezi sa prevođenjem dokumenta svaka zemlja je bar četiri do šest meseci posle parafiranja sporazuma čekala na njegovo potpisivanje - rekla je Miščevićeva agenciji Beta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dodajući da bi u slučaju Srbije procedura mogla da se ubrza s obzirom na to da je naš sporazum u velikoj meri usaglašen sa sporazumom koji je Crna Gora potpisala sa Unijom i koji je već preveden na sve zvanične jezike EU.
Obistine li se želje naše vlade da već u januaru potpiše ovaj sporazum i da, onda, Srbija krajem sledeće godine dobije status kandidata za EU, ovdašnjem državnom aparatu predstoji zaista ogroman posao - od pripreme pregovora o pristupanju Uniji do usklađivanja našeg sistema sa evropskim standardima.
Imajući u vidu činjenicu da je Evropska komisija, pre desetak dana, u svom godišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija posebno pohvalila naše administrativne kapacitete moglo bi se reći da je ovdašnja administracija spremna i za složenije ispite. S tim u vezi, Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, ipak upozorava na to da niko ne sme da se zavarava da su, sada pohvaljeni, kapaciteti dovoljni za nastavak ovog procesa.
U proteklim pregovorima sa stručnjacima Evropske komisije učestvovalo je, kako saznajemo, stotinak eksperata iz svih ministarstava, koji su, istini za volju, zbog jednogodišnjeg zastoja u pregovorima sa EU, imali i "dodatno vreme" da se pripreme za letošnju završnicu.
Međutim, pored tih stotinak ljudi koji su učestvovali u pregovorima, naša kancelarija je u protekle tri godine organizovala i obuku na temu evropskih integracija za još tri hiljade ljudi iz državne uprave, i to sa svih nivoa, kaže Majstorović, dodajući da će obuka državnih službenika biti nastavljena.
Na našu opasku da domaća administracija ranije nije dobijala tako visoke ocene iz Brisela, pa ni u Studiji izvodljivosti pregovora, donetoj pre dve i po godine, Majstorović podseća na to da smo mi ranije bili nepoznanica za Evropsku komisiju.
- Razlog zbog kojeg Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju ističe ne samo da Srbija ima administrativne kapacitete, potvrđene u procesu pregovaranja o sporazumu, nego čak i kapacitete za primenu tog sporazuma (što je, stepenica više u hijerarhiji ciljeva) jeste taj što smo u toku pregovora pokazali da možemo da budemo aktivni partneri u razgovorima sa kolegama iz Evropske komisije - naglašava naš sagovornik.
Priznanje Evropske komisije ovdašnjoj administraciji stiglo je - prema mišljenju Marka Slokara, Slovenca, koji je, evo, već godinu i po, u srpskoj kancelariji tvining savetnik, imenovan od strane EU da pomogne u jačanju ovdašnjih državnih kapaciteta - zbog toga što je Srbija "veoma brzo uspela da pripremi tehnički deo SSP". Na pitanje da li pohvalu Evropske komisije upućenu srpskoj administraciji shvata i kao svoju zaslugu, on odrično odgovara navodeći da je pomoć EU u ovoj oblasti upućena tek lane.
Međutim, za razliku od Majstorovića, koji tvrdi je nedavna visoka ocena iz Brisela stigla i zbog toga što Srbija ima znanje i visoko obrazovanu klasu državnih službenika, Slokar smatra da se ta ocena odnosi, pre svega, na kvantitet srpske administracije. On pretpostavlja da je Evropska komisija takav stav izrazila i na osnovu poređenja sa drugim državama u okruženju, recimo sa Crnom Gorom, kojoj se, prebacuje da nema dovoljno ljudi sposobnih da se bave evropskom integracijom.
A, to kako će Srbija iskoristiti svoj administrativni kapacitet kada postane kandidat, po mišljenju Slokara, sasvim je druga priča.
Inače, sledeći prioritetni zadatak države u ovoj oblasti jeste, kako kaže Slokar, priprema nacionalnog plana za integraciju, odnosno plana za kompletan prenos evropskog prava u naše zakonodavstvo.
"Politika" saznaje da bi o ovom dokumentu, koji bi trebalo da bude "Biblija naše evropske integracije", uskoro trebalo da raspravlja Vlada Srbije.
Kada Srbija postane i zvanično kandidat za člana EU, taj plan, kaže naš sagovornik, biće pretvoren, automatski, u nacionalni program za preuzimanje evropskog zakonodavstva, a obaveza prihvatanja evropskih propisa i standarda nastaje tek kada sporazum sa EU bude zaključen.
- Čekamo da vlada donese odluke u vezi sa tim planom - objašnjava Slokar.
U Sloveniji je izrada ovakvog plana trajala devet meseci. Srbija je namerila da svoj posao brže okonča. Hoće li tu tome uspeti - videćemo. Kao što ćemo, istovremeno, videti i njenu administraciju "u novoj vatri".
[objavljeno: ]
