Izvor: Blic, 23.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miodrag Perišić: Srbija platila cenu
Miodrag Perišić: Srbija platila cenu Ambasador SRJ u Kanadi Miodrag Perišić izjavio je u razgovoru za 'Blic' da ovih dana vrši pripreme u vezi sa zvaničnom posetom ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića. Ambasador Perišić je dodao, da pored nasleđenih krupnih deficita u odnosima naše zemlje i Kanade, u svim oblastima - od ekonomije do kulture, postoji dosta velika srpska zajednica, koja se još nije socijalno razvila i integrisala u kanadsko društvo, i nije izgradila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mrežu uticaja na kanadske političke ustanove. Govoreći o aktuelnoj političkoj situaciji u našoj zemlji, Perišić je rekao:
- Građani su očekivali velike promene nakon pobede koalicije DOS. Međutim, jedan deo dojučerašnje opozicije kao da je bio zbunjen činjenicom da mora da vrši vlast, pa su pojedini stranački prvaci nastavili da se služe i opozicionom retorikom i opozicionim delovanjem. Razlozi neuspeha opozicionih partija, na svim izborima u minuloj deceniji, počivali su na činjenici njihove fragmentarizacije. Bila je sasvim razumna bojazan da ćemo možda i dobiti takvu vlast, što se nažalost i dogodilo. Danas DOS funkcioniše kao koalicija, bez svoje ključne karike - DSS. Stara je izreka, da je lanac čvrst onoliko koliko je čvrsta najslabija karika u njegovom nizu. Na osnovu ove izreke imaćemo jasnu predstavu koliko je danas DOS snažan. Da li je međunarodna zajednica direktno uticala na stanje u našoj zemlji?
-Kada je l988. godine postalo jasno da postoji čvrsta volja da se krene bombama na Srbiju i Crnu Goru međunarodna zajednica nije započinjala relevantan dijalog sa opozicionim strankama. Raspad Koalicije 'Zajedno' razočarao je međunarodne činioce do te mere da su digli ruke od opozicije. Komunikacija je vođena sa Miloševićem i njegovim predstavnicima i ona se svodila na nekoliko jasnih zahteva. Vlade velikih sila nisu se interesovale za demokratiju u Srbiji i Crnoj Gori, koliko ih je zanimao status nacionalnih manjina i odnosi prema susedima, a naročito prema krhkim državama bivše Jugoslavije. Nakon bombardovanja komunikacija sa opozicijom je započela. U toj komunikaciji su učestvovale sve stranke DOS, izuzev stranke Vojislava Koštunice, odnosno njenog najužeg rukovodstva, koje nije imalo kvalitet sistematske komunikacije, kao druge političke grupacije. To se danas vidi i u međunarodnoj percepciji i političkih snaga i političkih prvaka. Jedni su omiljeni, a drugi su više kritikovani. Međutim, ta percepcija bi bila mnogo harmoničnija i pravednija, da se nova politička elita drugačije organizovala i drugačije preuzela posao. Šta bi trebalo preduzeti da se prevaziđe sadašnja situacija?
- Nasleđe koje su ostavili SPS i JUL bilo je katastrofalno. Mogu i sada da ponovim da je Miloševićev režim uveo zemlju u atmosferu građanskog rata i sistematsko pljačkanje i države i građana. Kada bi sudovi i tužilaštva radili danonoćno nekoliko godina, ne bi mogli da kazne prethodni režim za sve krivice. Njihov zločin protiv vlastitog naroda ima istorijske i epohalne razmere. Upravo zbog toga trebalo je početi drugačije i stvarati političke i društvene saglasnosti oko projekata društva, države i ekonomije, koji bi bili lekoviti i za ustanove i građane. Trebalo je u potpunosti promeniti model političkog funkcionisanja. Međutim vođe partija i njihove vojske nastavile su međusobnu komunikaciju na nekvalitetan način, kao kad su bili opozicija. Sve procese sa stranim faktorima, radili su nezavisno jedni od drugih, unutar zatvorenih partijskih krugova, dok su vršili vlast, kao neko privremeno delovanje, dok se ne pripreme za konačnu političku pobedu. Državni resori i vlast podeljeni su među strankama. Pojedine partije dobile su političke monopole, prema interesovanjima njihovog prvog ešalona. Niti je bilo strateškog dogovora, niti planiranja. Možda nekom u Srbiji razlike i sukobi izgledaju načelni i opravdani, ali kada se to gleda iz daljine odakle sada posmatram, ta vavilonska buka izgleda besmisleno. Jedini kriterijumi delovanja sa pozicija državne vlasti su interesi države, naroda i građana. Od pada Berlinskog zida, vodeće političke snage u svetu rade jedan posao, koji naši politički prvaci nisu do kraja razumeli, naravno zbog toga što su zabavljeni sobom i svojim viđenjem sveta. Međutim niko nema vremena da nas čeka i niko nema strpljenja da razume naše beskrajne priče i svađe. Čekaju nas reforme, mnogo aktivnije učešće u međunarodnim organizacijama, jer se naše sadašnje učešće svodi na molbe za omogućavanje preživljavanja.Naši politički prvaci bez ostatka moraju da shvate, da ne mogu imati privilegovan odnos sa nekom stranom državom. Međunarodni odnosi su jasni, sa utvrđenim pravilima i načelima. Ako je neko imao bolju komunikaciju sa političkim strukturama strane države dok je bio u opoziciji, sada je dužan da je stavi na raspolaganje svojoj demokratskoj vladi i čitavom društvu.
Kako ocenjujete novu državnu zajednicu Srbije i Crne Gore?
- Srbija je platila veću cenu očuvanja zajedničke države, ali smatram da je to korisna investicija. Kada se strasti smire, kada individualna psihologija prestane da bude faktor javne društveno korisne politike, tek onda će mnogi odahnuti sa olakšanjem shvatajući u kakvu su katastrofu gurali svoje zemlje i svoj narod, nastojeći da ponovo prekomponuju Balkan. Naša regija mora da počne da se smiruje i da sarađuje ukoliko želi da ima budućnost. Poruka važi i za sadašnje političke elite u Beogradu i Podgorici. Baćo Ćetković
