Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2023, 16:26

Ministri EU o povratku neregularnih migranata u zemlje porekla

Ministri unutrašnjih poslova EU okupili su se danas na sastanku u Stokholmu da bi razgovarali o načinima za povećanje povratka neregularnih migranata u njihove zemlje porekla, uključujući dalje ograničavanje izdavanja viza državljanima zemalja koje ne sarađuju u toj oblasti.

"Vidimo da se broj neregularnih dolazaka povećava. Vraćanje onih kojima je odbijen azil u Evropi je veoma važno pitanje", rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je švedska ministarka za migracije Marija Malmer Stenergard, čija je zemlja u januaru preuzela šestomesečno predsedavanje EU.

Od približno 340.500 odluka o povratku u zemlje porekla izdatih 2021. godine u evropskim zemljama, 21 odsto je zaista sprovedeno, prema podacima Evrostata koje je citirala Komisija.

Imamo veoma nisku stopu povratka. Moramo da povećamo njihov broj i da ubrzamo procese, izjavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanšon, dolazeći na današnji ministarski sastanak.

Evropska komisija predstavila je ovog utorka novu operativnu strategiju koja ce pokušati da poveća, kroz veću koordinaciju, povratak neregularnih migranata, koji je godinama ostao na veoma niskom nivou.

Johanson kaže da je Fronteks otkrio više od 330.000 neregularnih dolazaka prošle godine, a to je povećanje od 100.000.

Uglavnom su to ljudi kojima nije potrebna međunarodna zaštita, ali su mnogi podneli zahteve za azil. To stavlja prijemne sisteme pod veliki pritisak, objasnila je komesarka.

Prema Fronteksu, neregularni dolasci su danas najviši od 2016 godine, sa oštrim povećanjem na zapadnobalkanskoj ruti.

Johanson je u utorak izjavila da je Srbija ključna zemlja kada se radi o zapadnobalkanskom putu migracije, ali da je saradnja sa Srbijom veoma dobra.

Srbija je uskladila svoju viznu politiku sa najvažnijim trećim zemljama. Tako da mogu da kažem da je saradnja veoma dobra sa Srbijom u upravljanju iregularnom migracijom sa Zapadnim Balkanom. Mi smo spremni da nastavimo rad i još bližu saradnju i u drugim oblastima kao što je raspoređivanje Fronteksa na srpskim granicama, izjavila je Johanson za Tanjug.

Danska, Holandija i Letonija su zemlje koje traže veći pritisak na zemlje porekla migranata, putem viza i razvojne pomoći.

To se odnosi na oko 20 zemalja, uključujući Irak i Senegal, za koje EU smatra da ne sarađuju na povratku svojih državljana koji nisu dobili pravo da ostanu u EU.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser je istakla da se zalaže za sklapanje migracionih sporazuma, posebno sa zemljama Severne Afrike, koji omogućavaju s jedne strane legalne kanale (migracije), a sa druge strane efektivne repatrijacije".

Trenutno samo jedna zemlja, Gambija, podleže sankcijama EU zbog nedostatka saradnje". Uslovi za izdavanje vize za Šengen državljanima ove zemlje su pooštreni, pa cena vize iznosi 120, umesto dosadašnjih 80 evra.

Austrija, podržana od Holandije, nedavno nije dala saglasnost za ulazak Bugarske u Šengen prostor i traži da se napravi pogranična ograda između Bugarske i Turske a da to finansira EU. Ova ideja je dosad bila izolovana u EU. Međutim, holandski ministar Erik van der Burg rekao je da je otvoren za EU finansiranje graničnih barijera.

S druge strane, Johanson smatra da ne smeju da se troše pare na zidove i ograde.

Komisija je 2021. godine predložila i restriktivne vizne mere protiv Iraka i Bangladeša. Prema rečima komesarke Johanson, pretnja sankcijama podstakla je Bangladeš da sarađuje.

Vlasti ove zemlje sada su "politički otvorene da vrate sve svoje državljane", rekla je ona nedavno na konferenciji za novinare.

Komisija takođe predlaže da se uspostave bliže veze sa razvojnim inicijativama i nacionalnim strategijama u zemljama koje nisu članice EU, kako bi pomogli u povratku, readmisiji i reintegraciji svojih građana.

Komisija je već usvojila strategiju o dobrovoljnom povratku i reintegraciji 2021. godine. Šefovi država i vlada EU u decembru 2021.godine su pozvali su na upotrebu svih relevantnih evropskih alata, uključujuci razvojnu pomoć, trgovinu i vize kao poluge u sprečavanju ilegalne migracije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...