Izvor: Blic, 27.Jun.2009, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ministre niko ne dira, činovnici idu na popravni

Ocenjivanje činovnika u državnoj administraciji na osnovu kog mogu izgubiti posao ili pak napredovati trebalo bi da radi nezavisna komisija. U suprotnom, ostavlja se mogućnost da šefovi iskažu svoju samovolju.



Kontrola učinka nije loš mehanizam kojim se nastoji dobiti efikasnija i manja administracija, međutim, problem u Srbiji je to što je većina zaposlenih na to mesto došla stranačkom pripadnošću. Otuda bi, ako na taj način treba smanjiti administraciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prema proceni analitičara, vrednovanje rada moglo da bude prvenstveno obračun sa stručnjacima i zaposlenima čija stranka trenutno nije u vlasti.

Vlada Srbije namerava da otpočne sa ocenjivanjem rada zaposlenih na svaka tri meseca i za to ima osnovu u Zakonu o državnim službenicima. Do sada činovnici su ocenjivani na godinu dana i to najkasnije u februaru. Međutim, takav pristup se pokazao nedovoljno efikasan. Kako u Vladi kažu za „Blic", „jednostavno niko nije napredovao niti nazadovao". Postoji sistem ocenjivanje po kome ministri ocenjuju rad ministarstva, a svaki šef svoje radnike. Iako i ministri na svaka tri meseca podnose svoje izveštaje, ocenjivanje činovnika zvuči kao radikalnija mera. Kada je reč o ministrima u Vladi, kao opravdanje iz rukava izvlače da „ministri imaju direktnu političku odgovornost koja se proverava na izborima".

Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za „Blic" da je protiv ocenjivanja rada službenika: „Pa da vas ocenjuje partijski drug! Ko bi tu prvi stradao? Oni koji nisu ta partija ili stručnjaci."

- To nije dobar pristup. Radnici će biti u pometnji da će izgubiti posao, a šefovima se ostavlja prostor da budu nemilosrdni. To ocenjivanje je pružanje šansi za samovolju šefovima - kaže Čupić.

Profesor dodaje da se pre bilo kakvog ocenjivanja moraju znati kriterijumi, a to jedino mogu biti stručnost, dosadašnji rad i mora se napraviti socijalni karton zaposlenih.

- To bi trebalo da budu tri kriterijuma koja treba razraditi i, naravno, ne da se šefovi time bave, već nezavisna komisija koju bi činili poznavaoci te oblasti, eksperti iz viših organa, kao i neko od zaposlenih o čijem bi se predlogu zaposleni izjašnjavali. Inače, ovaj način ocenjivanja pojedini su mogli da osete i do sada, i to kroz visok stepen samovolje - kaže Čupić. On pojašnjava zašto bi trebalo da komisija određuje učinke, dodajući: „Prvo, mi i ne znamo ko su šefovi, da li su to partijski poslušnici ili su to ljudi koji su inače znali da se snalaze u svim situacijama, u svakoj vlasti."

- To ocenjivanje je strah koji se uvodi u ljude - kaže Čupić.

Ipak, Vlada je namerna da se činovnici ocenjuju i da to bude jedan od načina smanjivanja broja zaposlenih. Ne ostavlja se mogućnost tome da emocije šefa budu presudne.

Čupić kaže da je s ministrima drugačije jer je njihov položaj pitanje političke volje. Ali dodaje da bi podnošenje izveštaja i procena rada morali da budu stalni vid nadzora i kontrole. On dodaje da u sadašnjim uslovima ministar, naravno, ne može ostati bez posla.

- I osnovni razlog su vlade formirane na osnovu široke koalicije. Tako svaki učesnik može, ako se dovodi u pitanje neki njegov čovek, da dovede do pada vlade. To je posledica lošeg izbornog sistema i zakona koji je nova vlast još 2000. godina bila obećala da će izmeniti. Pa, imali smo ministra u prošloj vladi koji je dovodio u pitanje čak i javni ukus, pa ništa. Ko je uopšte hteo da pokrene pitanje smene? Zato su neophodni novi uslovi, novi izborni zakon i da imamo manji broj aktera u vladajućoj koaliciji, a time i veću odgovornost svakog u vlasti - zaključuje profesor Čupić.

Direktorka konsultantske kuće „Top karier" Sonja Sagranov dvadeset godina se bavi kadrovima, a u vreme pokojnog premijera Zorana Đinđića bila je angažovana kao čelni čovek Agencije za državnu upravu.

Da bi se utvrdio višak zaposlenih, navodi Sagranov, nije dovoljno samo bazirati se na broj radnih mesta.

- Da bi to bilo suštinski, mora se utvrditi šta ti ljudi zaista rade. Na nekom radnom mestu neko pada s nogu od posla i tu ih treba dvoje, a negde ih ima petoro, a dovoljan je jedan. Za takvu reformu treba vremena - kaže Sagranov.

Kriterijumi: Kvalitet, efikasnost i napredovanje

Sagranov objašnjava da sistem procenjivanja rada državnih službenika može biti način ako se pravilno sprovede takva namera.

- Ali ono što je vrlo važno jeste na koji način mi procenjujemo ko kako radi i koliko je viškova, jer reč je o zaposlenima, a ne tek tamo o nekom broju. I zato je mnogo važno da se utvrde kriterijumi, a to je kvalitet rada, učinak u smislu efikasnosti. Treći važan kriterijum je stručnost, odnosno stručno napredovanje. To su kriterijumi koje treba procenjivati kada se ocenjuje da li je neko fantastičan, ili nije dovoljno dobar, ili trenutno ne radi koliko bi mogao ili pak neće da radi već drži šustiklu na kompjuteru - kaže Sonja Sagranov.

Nastavak na Blic...