Izvor: Blic, 13.Nov.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mićunović: DS će opet dati čelnike i države i vlade
Postoje stranke sa kojima ćemo, verovatno, ići i u predizbornu koaliciju, a u postizbornu koaliciju su dobrodošle sve stranke iz sadašnje koalicije. Kriterijum mora biti programski utvrđen. To znači da su dobrodošle one stranke koje članstvo u EU smatraju svojim strateškim ciljem, koje usvajaju evropske demokratske vrednosti, demokratski poredak, poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava, koje poštuju utvrđenu politiku koalicione vlade i koje nemaju ucenjivačke manire, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic“ Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog odbora Demokratske stranke i jedan od njenih osnivača.
Mićunović napominje da DS još nije u političkoj kampanji, niti da je izašla sa operativnim programom. Međutim, budući da je u pitanju stranka na vlasti, njen program je, kako ističe - to što je ostvarivala protekle četiri godine.
- DS će izaći sa svojim rezultatima. Obično se mnogo bolje vide nedostaci nego ostvarenja. Biće potrebno da sve saberemo i, uprkos svim nedostacima i krizama, pokažemo da postoje i rezultati kako na zakonodavnom, društvenom i infrastrukturnom planu, tako i na planu privrede.
Gde vidite DS nakon izbora?
- Na čelu državne organizacije, sa funkcijama predsednika države i predsednika vlade. Mislim da će DS morati ponovo da obrazuje koalicionu vladu i nastavi sa reformama privrede i društva u skladu sa strateškim ciljem punopravnog članstva u EU i svestranog razvoja Srbije.
Zašto kažete da koalicija DS i SNS nije moguća ako smatrate da je njihov program zapravo identičan programu DS?
- Ne verujem u koaliciju DS i SNS iz nekoliko razloga. Iako je na rečima SNS prihvatila proevropsku politiku uz obrazloženje „šta ćemo, mora se", u konkretnim potezima nema uverljive odlučnosti da se prihvati „evropski put". Kopiranje programa DS sa prošlih izbora samo svedoči da ta stranka, odbacujući radikalski program, još nije pronašla svoj, niti poverovala u njega. Suviše brzi preobražaj čelnika ove stranke od velikosrpskih Šešeljevih radikala u liberalne proevropljane mora da izaziva opasnost i podozrenje. Prirodna politička evolucija je obično mnogo duža. Naravno, bliskost programa uvek olakšava oblike saradnje koji ne moraju da budu koalicioni.
Kako komentarišete ponašanje SPO koji je stao uz LDP i insistira na potpunoj promeni državne politike?
- SPO i LDP su dramatično zahtevali preokret u spoljnoj politici, ka potpunom priklanjanju realnosti i trenutnom odnosu snaga u svetu, bez obzira na reakciju građanstva ovde i na Kosovu. To u politici nije uvek moguće, treba koristiti dijalog i pregovore dok je god moguć povoljniji ishod, vodeći, naravno, računa i o realnosti.
Šta je realno da Srbija dobije 9. decembra na samitu šefova država i vlada EU?
- Realno je da dobije status kandidata za članstvo u EU, moguće i obećanje za brzo određivanje datuma za pregovore. To zavisi pre svega od ispunjenosti svih uslova reformskih zahvata, što mislim da će biti učinjeno. Ne verujem da će se tražiti nešto više od nastavka pregovora sa Prištinom i normalizacije stanja na administrativnim prelazima.
Koliko se svetske sile mešaju u našu državnu politiku i šta kažete povodom istupa ambasadora Aleksandra Konuzina na mitingu naprednjaka?
- Velike sile se uvek mešaju u politiku malih zemalja. Nismo mi nikakav izuzetak. Smešno je samo kad jedne stranke kritikuju druge za „nepatriotizam" i „saradnju sa stranim ambasadama" same jure pod skute druge velike sile i postaju direktni promoteri politike druge države. U principu nije dobro da diplomatski predstavnici budu agitatori pojedinih stranaka na stranačkim skupovima.
Šta kažete na kampanju belih listića?
- Ušli smo u fazu preteranog skepticizma. Stvoreno je javno mnjenje opšteg nezadovoljstva, a postoje određeni medijski i drugi krugovi koji šire beznađe, što je uvek loše za politički život. Tu spada teza o tome da ne treba glasati, da treba cepati listiće, što je jedna od najmorbidnijih političkih ideja. Građani jedino imaju pravo na to da glasaju i da se politički organizuju. Tako da vi svim tim nezadovoljnim ljudima možete savetovati da se politički organizuju, da formiraju front nezadovoljnih, da se nazovu narodnim spasiocima ili kako već hoće, pa da to ima neku perspektivu. Ovako, šta se dešava ako, recimo, ne uspeju izbori jer, recimo, 90 odsto ljudi bojkotuje izbore? I?! Šta je rezultat toga?!
Mislite da ta grupa intelektualaca koja je pokrenula tu kampanju nije sposobna da pruži neku alternativu?
- Da je sposobna, već bi to odavno uradila. A ovako je to neka vrsta voajerizma, gde se posmatra i zaključuje da ništa nema smisla, da je politika pokvarena, da elite ne postoje... Izvinite, ali to je tako neaktivno i neodgovorno.
I mi smo nezadovoljni
Kako tumačite izjavu Borisa Tadića koji je rekao da bi bio i on nezadovoljan da nije predsednik Srbije?
- Ovu izjavu treba razumeti u kontekstu u kome je data: da smo i sami nezadovoljni usporenim razvojem, rastom nezaposlenosti i niskim standardom i nesrećom da Evropa i svet idu iz jedne ekonomske krize u drugu, uvlačeći i nas.
Povezane vesti: Koketiranjem sa SNS PUPS sebi diže cenu Dušan Petrović: DS će dati sledećeg premijera Čedomir Jovanović: Hoćemo sa DS-om samo ako se oslobode parazita Petrović: Neće biti izbora pre 2012. godine Mićunović: Ne treba bojkotovati izbore na Kosovu
