Izvor: Politika, 20.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menjam savet za agenciju
Ilić (G17 plus): Savet za antikorupciju nije napravio ozbiljan pomak i treba ga ukinuti. – Barać: Dinkić korumpiran, poveo hajku na Savet
Jedna od važnijih tema koju forsiraju stranke u predizbornoj kampanji jeste i borba protiv korupcije, a u nastupima političara mogu se čuti i izjave o neophodnosti formiranja "nezavisne agencije za borbu protiv korupcije".
Srbija, inače, oko pet godina ima Savet za borbu protiv korupcije, ali ovo telo do sada nije moglo da se pohvali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velikom podrškom ni jedne od tri demokratske vlade, zbog čega je više članova tog saveta od njegovog osnivanja podnosilo i ostavke. Najviše nesporazuma između saveta i vlasti izazivali su izveštaji ovog tela u kojima su se pominjale sumnjive privatizacije, odnosno uloga pojedinih ministara ili drugih državnih i stranačkih funkcionera u tim poslovima.
Na osnivanju nove agencije za sada najviše insistiraju Demokratska stranka i G17 plus, čiji je lider Mlađan Dinkić i prekjuče u Somboru ponovio tu ideju i pozvao ostale stranke da je podrže. Dinkić se, inače, zalaže za agenciju koja bi mogla da kontroliše i samu vladu.
Međutim, Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije "Transparentnost Srbija", kaže da u poslednjim izjavama političara ne može da prepozna ono što piše u nedavno usvojenoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije:
– U Nacionalnoj strategiji, kada je reč o novom telu, agenciji, vidimo samo nadzornu funkciju, predlaganje i izmenu propisa, međunarodnu saradnju, kao i regulisanje sukoba interesa i finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja. Bilo je predloga da nova agencija raspolaže određenim represivnim mehanizmima, ali taj koncept nije usvojen.
A Vladimir Ilić, član Predsedništva G17 plus i državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže za naš list da "postojeći Savet za borbu protiv korupcije nije dao očekivane rezultate" i da je "izgubljen smisao njegovog postojanja":
– Očigledno je da nema ozbiljnijeg pomaka u tom delu i da Savet za borbu protiv korupcije treba ukinuti.
Međutim, Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, u Ilićevim rečima vidi obračun te stranke sa Savetom:
– To što govore ne bazira se na činjenicama i može vrlo lako da se proveri. Borba protiv korupcije je i prevencija i edukacija i sankcionisanje, što je i stav Saveta Evrope. Ne postoji takvo telo, koje bi bilo utemeljeno u Nacionalnoj strategiji, a koje će da istražuje, progoni, optužuje i presuđuje – tvrdi Verica Barać i dodaje:
– Samo sistem dobro povezanih i dobro opremljenih institucija u stanju je da se obračuna sa krupnom, sistemskom korupcijom u kojoj bi, recimo, ministri bili glavni akteri.
Božidar Đelić, ministar finansija u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i kandidat za poslanika DS-a, kaže za "Politiku" da postoji "velika razlika između najava koje potiču iz G17 plus i koncepta stvaranja nezavisne nacionalne agencije za borbu protiv korupcije, za koji se zalaže Demokratska stranka":
– Podsetio bih da sam sa svojim saradnicima bio kreator sadašnjeg Saveta za borbu protiv korupcije. Neke kolege su me i kritikovale da sam "napravio Frankenštajna", koji umesto da nam samo pomaže u donošenju antikorupcijskih zakona koristi svoju institucionalnu poziciju da nas napada. Nisam se sa time složio, a ova naša institucionalna kreacija bila je visoko vrednovana u izveštajima EU i OEBS-a.
Savet za antikorupciju obrađivao je mnoge slučajeve za koje se sumnjalo da sadrže elemente korupcije. Između ostalih, i stečaj "Sartida", šverc šećera, koji su, recimo, snažno uzdrmali vladu Zorana Živkovića. Ipak, navedeni slučajevi nisu dobili sudski epilog, ali su stavili trajan beleg na prve dve demokratske vlade.
Sa aktuelnom vladom, ili, preciznije rečeno, jednim njenim delom, Savet je, prema rečima Verice Barać, došao u sukob posle objavljivanja izveštaja o Nacionalnoj štedionici (NŠ).
– To je najkrupniji primer korupcije u Srbiji posle 5. oktobra 2000. Zbog toga, Dinkić je krenuo u pravu hajku protiv Saveta – tvrdi Verica Barać i dodaje:
– Dinkić je najviše i umešan u korupciju u slučaju NŠ, pa je to je njihova osveta. Naravno da imam dokaze za ovu tvrdnju. Oni su dostupni i javnosti, na našem sajtu. Mi smo to nazvali "prevarni posao" – kada je grupa ljudi oko Dinkića napravila za sebe privatnu banku od potpuno državnih resursa. Dobili su državni novac (ekskluzivno pravo isplate stare devizne štednje), poslovni prostor tadašnjeg ZOP-a (sa svom opremom i nameštajem), zaposlene ZOP-a (koje je plaćala vlada, a radili su u NŠ) – na tri godine besplatno, po ugovoru sa Dinkićem! Pošto to, na njihovu žalost, ne mogu da ospore, onda Dinkić i Ilić pričaju kako Savet nije opravdao svoje postojanje.
Ocena Verice Barać da su Mlađan Dinkić i on krenuli u hajku protiv Saveta, nakon izveštaja o NŠ, neprihvatljiva je za Vladimira Ilića:
– Ni protiv Saveta ni protiv gospođe Verice apsolutno nemam ništa. Jednostavno, neko je opšte uverenje da Savet nije obavio misiju zbog koje je osnovan. Mi nemamo ozbiljan pomak u borbi protiv korupcije.
A o navodima Verice Barać da je "Dinkić najviše umešan u korupciju u slučaju NŠ", Ilić kaže:
– To što ona kaže mora da se dokaže i na sudu. Za mene su sve to obične pretpostavke.
Verica Barać dalje kaže da Dinkić i vlada "već tri godine ne dozvoljavaju da se formira nezavisna revizorska institucija koja bi kontrolisala budžet i fondove, pa zato i ne podnose završni račun budžeta":
– Da ne podsećam da smo jedina država u Evropi koja nema takvu revizorsku instituciju i gde apsolutno niko ne kontroliše javne finansije, za koje su, podsetila bih, zaduženi baš Dinkić i Ilić. Kako je moguće takvo ponašanje u institucijama koje finansiraju građani, a uz to imati puna usta "borbe protiv korupcije"?
Ocenu da ne postoji kontrola trošenja budžetskih sredstava Ilić naziva "potpuno paušalnom":
- Budžetska kontrola se bavi kontrolom trošenja tih sredstava i ne vidim tu nikakav problem. Svakako da je neophodna i centralna državna revizorska institucija.
-----------------------------------------------------------
Reči i dela
Na inicijativu DS-a i G17 plus o formiranju agencije za borbu protiv korupcije iz Ministarstva pravde su uputili primedbu da "umesto da se Dinkić, a odskora i Dušan Petrović, bave idejama o osnivanju agencije za borbu protiv korupcije, jednostavnije je bilo da su došli u Skupštinu kako bi omogućili izglasavanje Zakona o nezavisnom antikorupcijskom telu".
"Ako Dinkić kaže da nije postojala iskrena volja u vladi za borbu protiv korupcije, onda neka objasni zašto je bio uzdržan po pitanju usvajanja Nacrta zakona o nezavisnom antikorupcijskom telu – agenciji. Jedini posao koji iz te oblasti nije urađen, prema izveštaju GRECO (tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije), jeste zakon o nezavisnom revizorskom telu, što je bila obaveza Ministarstva finansija. Reč je o telu koje bi kontrolisalo i samo Ministarstvo finansija", stoji u saopštenju.
O reakciji iz Ministarstva pravde Vladimir Ilić kaže:
– Mi ćemo svakako doći da glasamo za zakon. Imamo nekoliko primedbi, između ostalog da predlog za članove novog tela ne sme da da vlada, kao što je predviđeno sadašnjim nacrtom.
Međutim, šansa da će se poslanici pre izbora sastati da izglasaju taj zakon gotovo da i ne postoji.
-----------------------------------------------------------
Đelić: Nismo za ukidanje Saveta
U vreme mandata Božidara Đelića, u Ministarstvu finansija je razrađivan plan za stvaranje, pored Saveta, i agencije za antikorupciju, kao i specijalizovanih timova na terenu. Đelić tvrdi da se u tim planovima DS-a nije ništa bitno promenilo:
– Pripremali smo i taj, završni antikorupcijski paket, ali je obaranje reformske vlade od strane G17 plus to onemogućilo. Novo antikorupcijsko telo, agencija, ne bi bilo nova policija, ali bi raspolagalo operativnim ovlašćenjima u vođenju istrage, naročito kada je reč o dodiru politike, biznisa i medija. Naš plan je u tri dela. Prvo, formirati nezavisnu agenciju za borbu protiv korupcije. Drugo, Savet za borbu protiv korupcije ne treba ukinuti, već on treba da daje savete novoj agenciji. I treće, formiranje napokon nezavisne revizorske institucije za sve oblike javne potrošnje. Mislim da bi fantastičan kandidat za to mesto bio gospodin Dejan Popović, doskorašnji rektor BU.
Bojan Bilbija
[objavljeno: 20.12.2006.]
