Izvor: Blic, 06.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lov na izazov
Lov na izazov
Kandidat za ambasadora u Pekingu izjavio je ovih dana da je to posao koji se 'ne odbija'. Izazov kome se 'ne može odoleti'. Nije, naravno, jedini. Moglo bi se čak reći da su njegove reči stereotip koji se već mnogo puta čuo. Redovno čak kada se nude ambasadorska ali i druga visoka zvanja. Ne mislimo, naravno, da ne bi bilo nesporazuma, kako ta mesta ne iziskuju određena znanja i umenja. Posvećenost poslu i trud. Ali ne toliki da bi se opisivali kao žrtva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Niti još manje kao izazov.
Niko, najzad, od budućih ambasadora ne traži da preplivaju kanal Lamanš ili da se popnu na Mont Everest ili pređu preko Sahare. Niti da rade u rudniku. To bi zaista bio izazov. Kakav je, naprotiv, izazov da se prihvati tako ugledan posao? Koji, uz to, što bi klinci rekli, u odnosu na većinu plebejskih zanimanja nije ni loše plaćen.
Nije, prema tome, istina da se takav posao 'ne može odbiti'. Niti još manje da je izazov kome se 'ne može odoleti'. Ne može svako da prepliva Lamanš niti da se popne na Mont Everest. Ali da odbije ambasadorsko mesto i te kako može.
Zbog čega nam tada buduće 'ekselencije' izmamljuju suze? Zbog čega prihvataju da se žrtvuju i zlopate kada postoje toliki drugi zaista 'izazovni' poslovi zbog kojih ih bar javnost neće sažaljevati?
