Izvor: B92, 04.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi bez zaštite
Priština -- Ombudsman za Kosovo kaže da za razliku od ostalih stanovnika Evrope, ljudi na Kosovu ne mogu da traže zaštitu prava pred sudom u Strazburu.
Marek Antoni Novicki napominje da su predstavnici međunarodne administracije potpuno zaštićeni od bilo kakve odgovornosti. U redovnom tekstu za prištinski list "Koha ditore", Novicki navodi da oko 800 miliona ljudi u Evropi uživa zaštitu osnovnih ljudskih prava kroz jurisdikciju Evropskog suda za ljudskog prava u Strazburu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali da "narod Kosova" spada među malobrojne koji su isključeni.
"Na Kosovu me ljudi često pitaju kako da iznesu svoj slučaj vezan za imovinu pred, na primer, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Kada ovi pojedinci čuju da je to nemoguće, za razliku od ostatka Srbije i Crne Gore, pitaju zašto? Jednostavno rečeno, to je zato što je Kosovo samo surogat države pod upravom UN". "Osim nedostatka rešenja konačnog statusa, jedna od najvećih prepreka ustanovljenju funkcionalnog mehanizma zaštite ljudskih prava jeste imunitet koji uživaju organizacije kao što su UNMIK i KFOR", smatra Novicki.
Na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nedavno su usvojene preporuke da Komitet ministara počne rad u pravcu osnivanja Suda za ljudska prava za Kosovo, uključujući SCG u ovaj posao. Delegacija SCG odbacila je taj predlog jer se on "ne bavi trenutnim stanjem".
Među nestalima i Bošnjaci
Na Kosovu nisu ubijeni ili nestali samo Srbi i Albanci. Prema podacima bošnjačkih političkih predstavnika, nakon dolaska mirovnih snaga nestali su i Bošnjaci, prenosi Beta.
Najveći broj ubijenih i nestalih je u Pećkom regionu. U opštini Prizren i Dragaš ubijeno je ili nestalo njih petnaestak, uključujući i četvoročlanu familiju Skenderi, ubijenu u svom domu u prizrenskom naselju "Tusus", januara 2000. Nijedan slučaj do sada nije razjašnjen. Priče o nestalima Bošnjacima su slične tragičnim pričama svih nestalih ljudi i njihovih porodica.
Fadilj Azari iz Planjana, podšarplaninskog sela od Prizrena udaljenog 15-ak kilometara, 29. juna 1999. je svojim "fićom" pošao na posao i od tada mu se gubi svaki trag. Njegova supruga Refija priča da je sutradan po nestanku muža otišla da se raspita u firmi gde je radio. Rekli su joj da Fadilj predhodnog dana nije bio na poslu. "Pošto nismo znali albanski, nismo više smeli nigde da odlazimo. Takvo je tada bilo vreme i ja sam uvek išla u našoj tradicionalnoj bošnjačkoj nošnji sa dimijama da ne bih imala problema", kaže Refija.
Amet Sagdati rodom iz Rečana je nestao iz svog stana u prizrenskom naselju Ortakol, koji je od tekstilne industrije Printeks dobio za dugogodišnji rad. "Kucali smo se na sva vrata, počevši od OVK, Crvenog krsta, međunarodnog i domaćeg. Kod nas nema ko nije bio, od policije, Kfora, predstavnika međunarodnih i humanitarnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Svi su nešto beležili i sve je ostalo na tome", kaže njegova sestra Ajra Aslani iz Rečana: "Čula sam da se neki Bošnjak iz Srbije nakon 12 godina vratio kući, iako su ga oplakali. Stalno mi je to u mislima, ali gubim nadu."
Na Kosovu je nestalo oko 3.500 Albanaca i oko 1.300 Srba. Od početka sukoba na Balkanu 1991. Međunarodni komitet Crvenog krsta je registrovao preko 32.000 nestalih, a za njih oko 22.000 još nema nikakvih podataka.
Razgovori o nestalima u februaru
Vlasti Kosova i Metohije i Srbije nastaviće tokom februara razgovore o sudbini 3.000 lica, koja se nalaze na listi nestalih u sukobima 1998. i 1999. godine. Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen rekao je nakon sastanka sa kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem da će sastanak biti održan u Bogradu u drugoj polovini februara. "Pitanje nestalih je humanitarno i zahtijeva angažovanost", rekao je Petersen.
