Izvor: S media, 28.Jun.2010, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari na dve stolice
Privatna praksa sve je češća u zrenjaninskoj zdravstvenoj zaštiti. Jedni ocenjuju da se ona razvija na račun javnog sektora i uskraćivanjem prava pacijenata, drugi tvrde da su privatnici u neravnopravnom položaju jer ne mogu da se naplaćuju iz državnih fondova. Ipak, najveća zamerka kada je reč o odnosu između državnog i privatnog sektora jeste da se zloupotrebljava zakonska mogućnost da lekari mogu da rade na obe strane.
Posledica je da se pacijenti bez velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << opravdanja iz ovdašnje bolnice šalju kod privatnika gde rade isti lekari, ali se usluge naplaćuju. Izvesno je da se pregledi u bolnici, naročito oni koji zahtevaju modernu medicinsku opremu, zakazuju unapred za nekoliko meseci pa su oboleli prisiljeni da odlaze u privatne ordinacije. Zrenjaninci ističu da su lekari koji rade na dva mesta privilegovani, da to remeti odnose u javnom sektoru zbog čega ispaštaju pacijenti.
Dr Dušan Velisavljev, direktor za medicinske poslove u bolnici „Đorđe Joanović”, kaže za „Politiku” da ova zdravstvena ustanova brine o zdravlju 220.000 građana i ima 171 stalno zaposlenog lekara.
– Od tog broja svega 12 radi i u privatnoj praksi, i to strogo poštujući propisane norme. Lekar ima pravo da 20 odsto svog radnog vremena provede i kod tog poslodavca, ali prethodno mora da dobije odobrenje Ministarstva zdravlja, posebne komisije i Stručnog saveta. Podrazumeva se da on, pre svega, na svom radnom mestu mora da ispuni norme u pogledu broja intervencija, operacija, zahvata i drugih medicinskih poslova. O tome brine njegov neposredni šef. Pošto 20 odsto vremena provede na radu na drugom mestu, ovde su mu za toliko i umanjena primanja – kaže Velisavljev, naglašavajući da sadašnje angažovanje u privatnoj praksi ne ugrožava standardne procese.
Ovde se navodi i primer da su dva lekara odustala od angažovanja kod privatnika i opet kompletno radno vreme provode u ovoj bolnici. Čelnici bolnice tvrde da angažovanje njihovih lekara u privatnim ordinacijama nije razlog što se dugo čeka na neke preglede. Za hitne slučajeve nema zakazivanja i pregledi se obavljaju odmah, pa pacijenti nisu oštećeni – kažu oni.
Na području Zrenjanina ima 86 privatnih bolnica, apoteka, ambulanti ordinacija. Među njima je i opšta bolnica „Sveti Jovan”, prva i jedina banatska zdravstvena ustanova ovog tipa koja radi u Zrenjaninu skoro jednu deceniju. Ima pedesetak zaposlenih, a angažuje osam lekara koji ovde provode 20 odsto svog radnog vremena.
Načelnik ustanove dr Laslo Torde kaže da bi građani trebalo da budu zadovoljni što se dobri lekari koriste i na ovaj način.
– Kada se govori o odnosima između javnog i privatnog sektora, na prvom mestu trebalo bi da bude naš neravnopravan položaj. Mi sada ne možemo da naplatimo nijedan dinar iz Fonda zdravstvenog osiguranja i ne može biti reči o nekakvoj tržišnoj utakmici u kojoj su izjednačeni uslovi. Čudno je da se pitanja angažovanja radnika sa strane postavlja samo kod nas i ni u jednoj drugoj profesiji – kaže Torde.
Direktor zrenjaninske filijale Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja dr Zlatko Kozlovački kaže da naše društvo još nije spremno za potpuno slobodnu tržišnu utakmicu u zdravstvu jer se pre toga traži precizno uspostavljanje normativa. Ovaj lekar je neko vreme proveo u inostranstvu i kaže da ni u svetu u ovom sektoru nije sve prepušteno tržištu.
– U Švedskoj jedan lekar ne može da u isto vreme radi u državnoj i privatnoj bolnici. Oni su to imali i taj model napustili jer se pokazao kao loš. Ja sam skeptičan jer su moguće zloupotrebe. Naravno, treba dati veći prostor privatnicima i dozvoliti im da svoje usluge naplaćuju preko fondova, ali se u tom slučaju pravi plan i uzmu u obzir svi zdravstveni kapaciteti pa se unapred izvrši podela poslova. Taj proces je kod nas već počeo. Zdravstvo je osetljiva oblast i ne može ništa da se prepusti stihiji. Mislim da bi naši građani trebalo da znaju da je zdravstvo veoma skupa delatnost i da je ono i u razvijenim zemljama veliki teret. I sam sam bio iznenađen kada sam došao do saznanja da se u zemljama severne Evrope, poznatim po brizi o čoveku, na ultrazvučne preglede čeka i po nekoliko meseci. U Norveškoj, na primer – kaže Kozlovački.
Đuro Đukić
