Izvor: 011vodič.com, 14.Feb.2015, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lav Tolstoj i nedovršena priča
Vronski Pukovnik Rajevski
Saga Lava Nikolajeviča Tolstoja se nastavlja…
Kraj najveće ljubavne priče svih vremena dogodio se na obroncima srpskog sela Adrovac na kojima je poginuo Grof Vronski čuveni ljubavnik Ane Karenjine braneći Srbiju od Turaka.
Na mestu gde je prestalo da kuca humano srce ovog junaka sagrađena je ruska crkva čije se šarenilo nazire iza stoletnih lipa,dok lišće šumi priču o tragičnoj ljubavi Ane Karenjine i Grofa Vronskog.
Nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << časova pre pogibije pukovnika Vronskog sa njim je razgovarao doktor Vladan Đorđević.Susret je bio izuzetno zanimljiv,o njemu postoji zapis.
On opisuje pukovnika kao sumornog i ćutljivog čoveka,ali navodi da je baš tog dana kada je poginuo bio veoma veso i živahan,čak je zbijao šale.
Odjahao je u smrt u poderanoj uniformi srpskog pukovnika dobacivši da će braniti čast svoje slavne porodice.Tako započinje legenda o Rajevskom…
Prema toj legendi Rajevski je imao 3 srca.Dva su ostala u Rusiji-jedno je praipalo otadžbini,drugo misterioznoj ženi zbog koje je otišao iz Rusije,a treće je pripalo Srbiji.
Nakon što se Karenjina bacila pod voz Grof Vronski se prijavio u dobrovoljce i otišao u ratz u Srbiju.Tolstoj time završava priču,a život Nikolaja Rajevskoga se okončao pogibijom u bici sa turcima 20.avgusta 1876 godine. kod sela Gornji Androvac. nedaleko od Aleksinca.
Prema legendi samo nekoliko minuta pre pogibije Rajevski je ručao,pio crno vino i rekao:“Ako poginem srce mi sahranite u Srbiji,a telo prenesite u Rusiji“.
Isto kao i Arčibald Reis.
Odjahao je u smrt obučen u pohabanu uniformu srpskog pukovnika, dobacivši mu da će braniti čast svoje slavne porodice. Tako počinje legenda o Rajevskom..
Prema toj legendi, Rajevski je imao tri srca. Dva su ostala u Rusiji – jedno je pripadalo otadžbini, drugo misterioznoj ženi, zbog koje je otišao iz Rusije. Treće je pripalo Srbiji. Kažu da je Rajevski ostavio zavet da se njegovo telo sahrani na mestu gde pogine, ali ostalo u porti manastira Sveti Roman
A na mestu pukovnikove pogibije u Gornjem Androvcu 1903. podignuta je crkva Svete Trojice, u narodu poznata kao ruska crkva ili crkva ljubavi, od čijeg su ulaza do puta zasađeni drvoredi lipa donetih sa imanja Rajevskih u Ukrajini. U knjizi “Vronski, čast i ljubav” Budimir Potočan je zabeležio da je mesto za gradnju crkve obezbedila srpska kraljica Natalija koja se “lično starala da iz svog džepa pravično obešteti seljake od kojih je otkupljena zemlja”, dok je izgradnju platila grofica Marija Rajevska, pukovnikova snaha, koja je “nesebično dala trostruko više dukata nego što je moglo biti utrošeno za podizanje hrama”.
I ako je priča o srcu grofa Vronskog delom iznikla iz narodnih predanja, za način sahrane dr Arčibalda Rajsa (1875-1929), takođe čoveka koji je izuzetno zadužio Srbiju, postoje verodostojni dokazi. Ovaj švajcarski forenzičar i hemičar, profesor Univerziteta u Lozani, na poziv srpske vlade došao je 1914. u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad srpskim narodom. Za kratko vreme zavoleo je našu zemlju i do kraja života ostao u Srbiji. Sa srpskom vojskom je učestvovao u proboju Solunskog fronta, prešao Albaniju, a posle rata značajno pomogao modernizaciju kriminalističke službe srpske policije.
U svom testamentu Rajs je tražio da se njegovo srce “stavi u bokal i jednom zgodnom prilikom odnese na Kajmakčalan i ostavi kod kapele”. Želju mu je ispunio prijatelj i saborac, slavni pilot srpske armije Sava Mikić. Arčibald Rajs je sahranjen na Topčiderskom groblju, a njegovo srce, stavljeno u teglu, pa u mermernu urnu, odneto je u spomen-kapelu palim srpskim borcima na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže na granici Makedonije i Grčke.
“Ja sam voleo srpsku zemlju, i drago mi je kad pomislim da će moje srce počivati
na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, pored drugova koje sam gledao kako umiru”, piše u Rajsovom testamentu.
Na sramotu srpskog naroda Rajsova urna na Kajmakčalanu već decenijama je prazna, a tegla sa srcem ukradena. Kao da se neko urotio protiv ovog izuzetnog čoveka koji se, razočaran negativnim pojavama u društvu, ubrzo po završetku Prvog svetskog rata povukao iz javnog života i do smrti živeo skromno u svojoj vili. Koliko je bio razočaran svedoče reči iz njegovog poslednjeg intervjua “Politici” u kom je priznao da razmišlja o napuštanju Srbije jer se njegov rad “toliko ometa i bagateliše” i jasno mu se stavlja do znanja da više nije potreban. Ipak ostao je ovde do smrti ostavljajući nam svoj politički testament, sjajnu analizu srpskog mentaliteta: „Čujte Srbi, čuvajte se sebe! Hrabri ste, ponosni, samilosni, bistri, ali niste previše radni i veliki ste ljubitelji vođa, sebičnih i podmitljivih političara koji će vam, ako dozvolite da vaša lepa duša propadne u tom đubretu, iskvariti zemlju“, poručio nam je Arčibald Rajs. Do danas – nismo ga čuli.
The post Lav Tolstoj i nedovršena priča appeared first on Politika.
.jpg)
