Izvor: Politika, 13.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lakše do načina nego do datuma izbora
Zvaničnici vladajućih stranaka tvrde da još nema nikakvih dogovora između koalicionih partnera o nastupu "na lokalu"
Tačno vreme održavanja lokalnih izbora još nije poznato, ali sve veće stranke uveliko se pripremaju za to. Od usvajanja novog Ustava, naime, zna se da izbori za odbornike u skupštinama opština i gradova moraju biti raspisani do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teritorijalna organizacija Republike Srbije, lokalna samouprava, lokalni izbori i položaj glavnog grada. Ako se budu poštovali ovi rokovi iz Ustavnog zakona, izbori za lokalne organe vlasti biće održani najkasnije u martu sledeće godine.
Lokalni izbori već u oktobru, kako se spekuliše u nekim medijima, teorijski su mogući, navode izvori "Politike" iz jedne od vladajućih stranaka, ali, realno, teško je očekivati da se svi pomenuti zakoni mogu usvojiti u sledeća dva meseca.
Ono što izaziva posebnu pažnju – kako će stranke koje su formirale Vladu Srbije nastupiti na lokalnim izborima biće, po svemu sudeći, nepoznanica bar do septembra. Dogovori između Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Nove Srbije, prema nekim nezvaničnim izvorima, tek su na početku i krajnje su neformalni dok prema zvaničnim izjavama još nisu ni počeli. I Jelena Marković, portparol DS-a, i Dubravka Filipovski, potpredsednik NS-a, kažu da još nema nikakvih pregovora između koalicionih partnera. Dubravka Filipovski ističe da će razgovori o lokalnim izborima početi posle letnje pauze vlade (koja će najverovatnije biti, kako kaže, kao i prošle godine – u prvoj polovini avgusta).
Prema nezvaničnim izvorima iz Demokratske stranke Srbije, zajednički predizborni nastup "na lokalu" stranaka koje čine Vladu Srbije teško je zamisliv i jedino eventualna jedinstvena podrška Borisu Tadiću na predsedničkim izborima ima realne osnove.
– Ono što je sada nejasno, a što će odrediti aktivnosti i svih drugih stranaka jeste kako će novim setom zakona biti precizirani lokalni izbori – kaže Jelena Marković i dodaje da DS ostaje pri principu da "politički program mora da bude iznad učestvovanja u vlasti", odnosno da se sa nekim političkim partijama ne mogu praviti koalicije ni na lokalnom nivou.
Poznato je da, zvanično, DS ne želi saradnju sa radikalima i socijalistima, G17 plus ne želi još ni sa Pokretom snaga Srbije, dok DSS i NS nipošto ne bi u koalicione odnose sa Liberalno-demokratskom partijom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Stoga, ako Demokratska stranka bude insistirala na svom "nultom principu" koji je afirmisala u vreme pregovora o vladi (a koji podrazumeva da stranke takozvanog demokratskog bloka ne mogu ni na jednom nivou biti u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Srpskom radikalnom strankom ), može se očekivati da će i DSS–NS i G17 plus uzvratiti svojim uslovima o nesaradnji na bilo kom nivou (lokalnom i pokrajinskom) sa LSV-om, LDP-om i PSS-om.
Osim pitanja predizbornih i postizbornih koalicija, o kojem u strankama kažu da je još preuranjeno da se govori, vladajuća koalicija biće na iskušenju i prilikom utvrđivanja seta zakonskih predloga koji se odnose na lokalnu samoupravu. Potreba definisanja broja i veličine gradova i opština, organizacije jedinica lokalne samouprave, nadležnosti organa lokalne vlasti, načina njihovog izbora i brojni drugi detalji, biće prilika za sučeljavanje različitih koncepcija stranaka koje čine većinu u Skupštini Srbije.
Tako, recimo, Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže da je praksa pokazala da su neke opštine u Srbiji prevelike da bi uspešno funkcionisale, te da je potrebno taj problem razmotriti novim setom zakona. Međutim, Milan Marković (DS), ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prošlog meseca je rekao da trenutno ne bi trebalo menjati broj opština i gradova u Srbiji, jer bi "reforma sistema opština u Srbiji zahtevala jedan sveobuhvatan posao i velike izdatke".
Važno pitanje koje mora da se reši zakonom o lokalnim izborima jeste i način izbora gradonačelnika. Prema poslednjim izjavama zvaničnika pojedinih stranaka, to, izgleda, neće biti veliki problem (kako bi se moglo zaključiti na osnovu stavova predstavnika DS-a posle usvajanja Ustava, koji su govorili da će se zalagati da ostane neposredan izbor gradonačelnika). To pitanje će, rekla je Jelena Marković juče za "Politiku", biti predmet kompromisa, a ne interesa. DS, ističe ona, nije "zakovana" ni na jednoj poziciji kada je reč o načinu izbora gradonačelnika.
DSS i SRS su i ranije bili za to da se predsednici opština i gradonačelnici biraju u lokalnim parlamentima, a ne na neposrednim izborima. Portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže za naš list da je to pitanje za sada otvoreno, jer "nije reč samo o načinu izbora, nego o sistemu ovlašćenja".
I Mladenović i Jelena Marković, ali i Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a, ističu da je dosadašnja praksa pokazala mnogo nedostataka u važećem zakonu, odnosno da mora da se nađe model koji će obezbediti efikasno funkcionisanje opština i gradova i stabilnost sistema na duži period. Svi pomenuti sagovornici "Politike" većinu problema u funkcionisanju nekih gradova i opština, blokade u njihovom radu i uvođenje prinudnih uprava pripisuju neadekvatnim zakonskim rešenjima.
"DSS će u narednom periodu (ne pre septembra) izaći sa svojim viđenjem rešenja problema funkcionisanja lokalne samouprave. Smatramo da do konačnog zakonskog predloga treba doći konsenzusom što većeg broja parlamentarnih stranaka da bismo imali stabilnost bar za dva-tri mandata", ističe Mladenović.
Uz podsećanje da je upravo na insistiranje radikala novim Ustavom precizirano da predsednike opština biraju lokalni odbornici (iako neki smatraju da ustavna definicija po kojoj "skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine, u skladu sa zakonom i statutom" ostavlja otvorenim i način izbora predsednika opštine), Dragan Todorović je za naš list istakao da na taj način treba birati i gradonačelnike izrazivši očekivanje da će i stranke koje su u vladi sada biti za isto rešenje.
Navodeći razloge za to, Todorović ponavlja nešto o čemu se nezvanično neko vreme govori u političkim kuloarima, a što zvaničnici vladajuće koalicije demantuju – da će DS, DSS–NS i G17 plus ići na izbor gradonačelnika u skupštinama gradova zbog toga što se pribojavaju pobede Aleksandra Vučića, generalnog sekretara SRS-a, koji će se, u slučaju neposrednog izbora gradonačelnika, sigurno opet kandidovati za prvog čoveka Beograda.
"Mogu samo da pretpostavljam da će u ovoj situaciji vlast, koja bi ranije izbegla da se gradonačelnici biraju u skupštinama gradova, sada ići upravo na to – samo zbog SRS-a. Na parlamentarnim izborima 21. januara pobedili smo u Beogradu i naš kandidat bi i sada dobio najviše glasova. U Novom Sadu se to već desilo, a desilo bi se i u drugim gradovima. Sa takvim realnim ishodom, vladajuća koalicija će ići na rešenje koje smo mi uvek zagovarali, samo će biti interesantno kakvo će obrazloženje dati", kaže Dragan Todorović.
Zalaganje stranaka za ponovnu promenu izbornog sistema za lokalne organe vlasti Đorđe Vuković iz Cesida objašnjava njihovom željom da lakše kontrolišu stvari.
"Ta priča o negativnim posledicama sadašnjih zakonskih rešenja nije tačna, to prosto ne postoji kao pravilo. Te blokade rada nisu pitanje načina izbora nego nemogućnosti postizanja konsenzusa zbog međusobnih animoziteta. Blokada je bilo i kod starog modela. To je lažni argument. Ja mogu da nabrojim 50 opština i gradova koji su funkcionisali dobro kao Beograd i Inđija. Generalno se pokazalo da je ovo dobro rešenje, koje omogućava efektivne, efikasne i brze reakcije. Pri tom, neposredno izabrani gradonačelnik ima legitimitet koji mu daju građani i ne mora da zavisi od partijskih interesa", ukazuje Vuković dodajući da se ovaj model svuda u svetu manje-više koristi, naročito u većim gradovima.
-----------------------------------------------------------
Stav SKGO
Prema rečima Đorđa Vukovića, stav Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) jeste da set zakona o lokalnoj samoupravi treba da se menja u nekim segmentima, kao što je status imovine, ovlašćenja, nadležnosti, ali trebalo bi nastaviti u započetom smeru, dati predsednicima opština i gradova veća ovlašćenja da bi mogli lakše da rade.
"Kod važećeg modela građani znaju kome da upute pohvale ili kritike, znaju ko je odgovoran za funkcionisanje grada ili opštine. Pored toga, više vole da glasaju za ljude nego za stranke", ističe Vuković.
Biljana Baković
[objavljeno: 13.07.2007.]
