Izvor: Blic, 13.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kundakom na prava
Kundakom na prava
Srbija, zima Gospodnja 2006. Blato nije do kolena, al’ se seljaci i dalje bodu noževima. Treba li razlog? Može, al’ ne mora. Dovoljno je podići glas. Glas za svoja prava.
Obični, ovdašnji borac za bilo kakva prava pretvara se u Don Kihota kojeg vetrenjača, k’o u starom dobrom horor filmu, počinje da proganja, besno vitlajući onim kracima što se na vetru okreću, onako propelerski.
Dakle, domaći Don Kihot (čitaj: vrsni, popularni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i priznati umetnik) digne glas kako bi se u njegova nedra vratilo ono što mu po svakom, iskonskom, pravu i zakonu pripada. I gle čuda, samo jedan glas donosi, automatski, kopču na temenu (minimum tri-četiri komada).
Trenutno stanje stvari ne sme da se dira, objašnjavaju krupni momci u tamnim odelima, s 'kaubojski’ opasači’'. Ko ne shvata - razumeće. Objašnjava se drškom pištolja. Don Kihot se i dalje bori. Ono što se nespretno naziva institucijama sistema ima pametnija posla. Uvek imaju ta pametnija posla.
A Don Kihot... danas Vlado Georgiev, sutra neko drugi.
'Oni' i dalje smeju da biju. Samo jedno pitanje. Hoće li se tabadžije izvući?
