Izvor: Politika, 09.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krastev: Srbija ne može biti uslovljena priznavanjem Kosova
Predsednik Centra za liberalne strategije iz Sofije smatra da bi kao rešenje „dobrosusedskih odnosa” Brisel prihvatio nemački model
Od Srbije se ne može tražiti da prizna nezavisnost Kosova, niti je bilo slučajeva u istoriji EU da se sličan zahtev – odustajanje od dela sopstvene teritorije – postavio pred neku državu koja je želela da postane članica ove organizacije, kaže za „Politiku” Ivan Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Sofije. Kao jedan od boljih poznavalaca političkih prilika u Jugoistočnoj Evropi, Krastev je bio izvršni direktor Međunarodne komisije za Balkan (predsednik Komisije je bio bivši italijanski premijer Đulijano Amato) koja je aprila 2005. godine objavila izveštaj o „evropskoj budućnosti Balkana” sa čuvenom tezom o „nezavisnosti Kosova u četiri faze”. Sticanje kosovske nezavisnosti, bez pravog suvereniteta sve do ulaska u EU, po toj je zamisli moglo biti ostvareno jedino u okviru procesa evropske integracije celog Balkana.
Da li bi odbijanje Srbije da prihvati nelegalan čin proglašenja kosovske nezavisnosti, i prizna Kosovo kao zasebnu državu, moglo da onemogući njen ulazak u EU?
- Ono što EU traži od Srbije jeste razvijanje dobrosusedskih odnosa i saradnje, ali to ne podrazumeva zvanično priznanje kosovske države. Naime, kao i u svim ranijim slučajevima, Unija od svojih potencijalnih članica zahteva da pre prijema u EU reše svoje međusobne nesporazume, i da održavaju dobre političke, ekonomske i duge odnose.
A šta je sa diplomatskim odnosima?
- To pitanje se može rešiti na način koji je još prošle godine predložio Volfgang Išinger, tadašnji predstavnik EU u posredničkoj „trojci” Kontakt grupe. Njegova je ideja bila da se primeni iskustvo podeljene Nemačke nakon Drugog svetskog rata.
Vlasti Zapadne Nemačke nisu formalno priznale Istočnu Nemačku, u svim svojim zvaničnim dokumentima, pa i u Ustavu tretirale su je kao deo teritorije sopstvene zemlje (što je olakšalo kasnije ujedinjenje), nisu sa njom uspostavile diplomatske odnose, ali su održavale dobrosusedske političke i trgovinske odnose, što je 1972. godine bilo regulisano i Berlinskim ugovorom. Mislim da bi EU bila sasvim zadovoljna da takvu vrstu aranžmana Srbija uspostavi sa Kosovom.
I neke sadašnje članice EU, pa i Bugarska, imale su nerešena pitanja sa susedima, ali to nije smetalo njihovom učlanjenju u Uniju. Da li bi slučaj Srbije mogao biti presedan?
- Ne verujem. Kad bi EU tako postupala, omogućila bi da zemlja koja postane članica pre neke druge, blokira prijem potonje i ucenjuje je dok ova ne udovolji svim njenim zahtevima. Brisel neguje drugačiji pristup: on nagrađuje svaki napor da se izbegnu sukobi, da se nesporazumi reše mirno, sporazumno, u duhu kompromisa, tolerancije i uzajamnog razumevanja. Tako su postupile Rumunija i Mađarska u vezi sa pitanjem položaja mađarske manjine u Rumuniji, i Bugarska kad je priznala makedonsku državu (mada ne i naciju i jezik). Cilj je da se dogovor o nerešenim problemima postigne dok traju pregovori, kako se u članstvo ne bi ulazilo sa „neraščišćenim računima”.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 10/05/2008]
