Izvor: Politika, 02.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj procesa u kome su nestajali svedoci
U Haškom tribunalu danas će biti izrečena presuda bivšem komandantu OVK i kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju optuženom za zločine protiv čovečnosti
Sudsko veće Haškog tribunala danas će izreći još jednu presudu za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja koji su počinjeni na Kosovu i Metohiji. „Radi se o slučaju koji neki nisu ni želeli da vide na sudu, slučaju u kojem smo imali veoma malu podršku i na međunarodnom, i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lokalnom nivou”, rekla je pre napuštanja dužnosti bivša tužiteljka Karla del Ponte.
Proces bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova i premijeru Ramušu Haradinaju od samog početka se odvijao kao nesvakidašnji pravni slučaj. Iako je tužilaštvo nameravalo da izvede 98 svedoka i zatražilo kaznu od 25 godina za zločine počinjene od marta do septembra 1998. godine, suočilo se sa nepremostivim strahom svedoka da u sudnici govore o zločinima svog sunarodnika.
Del Ponteova je u oktobru prošle godine u intervjuu nemačkom nedeljniku „Špigl” rekla da u slučaju Haradinaja „gubi svedoke na sve strane”. „Njima se upućuju ozbiljne pretnje, i u ovom smislu Albanci su gori od Srba”, navela je tada glavna tužiteljka tribunala.
U knjizi „Lov, ja i ratni zločinci”, čije je delove prošlog meseca prenela Beta, Del Ponteova je navela primere zastrašivanja svedoka, koje je počelo i pre nego što je tribunal početkom 2003. objavio prve optužnice protiv pripadnika OVK, a zatim i primere pokušaja ubistva onih koji su nameravali da svedoče u tim procesima. Bivša tužiteljka pominje ubistvo Tahira Zemaja, koji je trebalo da bude svedok u slučaju protiv Ramuša Haradinaja i piše da su kasnije ubijena još dvojica policajaca koji su istraživali smrt Zemaja.
U februaru 2007. godine, takođe, pod nerazjašnjenim okolnostima, u Podgorici je poginuo i Kujtim Beriša, svedok „broj 1”, čije ubistvo u saobraćajnoj nesreći nije bilo predmet istrage zato što Haški sud „nije bio u stanju da vodi paralelnu istragu”. Pre isteka mandata bivša tužiteljka otvoreno je optužila misiju UN na Kosovu i Metohiji da je ometala saradnju sa tribunalom odbijajući da zaštiti svedoke, isporučujući zahtevane dokumentu na kojima su najvažniji podaci bili zatamnjeni i pružajući otvorenu podršku optuženom premijeru.
Ramuš Haradinaj, za koga tužilac Dejvid Re tvrdi da je dokazano da je odgovoran za smrt najmanje 40 kosovskih Srba i nealbanaca u selu Glođani i Radonjićki lug, šest godina pre nego što je 2004. godine postao kosovski premijer imao je kontrolu nad zloglasnom jedinicom „Crni orlovi” i logorom „Jablanica”. Kada je Haradinaja tribunal 2005. godine optužio za ubistva, progone i silovanja, tadašnji šef Unmika Seren Jesen Petersen ispratio ga je sa prištinskog aerodroma u Hag rečima: „Prijatelju moj, želim ti brz povratak”.
Haradinaj, za koga se smatra da i dan-danas ima apsolutnu kontrolu u pojedinim delovima Metohije, vratio se iz pritvora nakon četiri meseca na privremenu slobodu i do februara 2007. godine boravio na Kosovu kao jedini haški optuženik kome je bilo dozvoljeno da se bavi politikom i javno nastupa dok je bio na privremenoj slobodi.
Del Ponteova se, istina, protivila njegovom privremenom puštanju na slobodu i davanju odobrenja da može da se bavi politikom, ali će javnost tek iz njene knjige, koja treba da izađe iz štampe ovih dana, saznati da je smatrala da „pristrasnost međunarodne zajednice prema jednoj strani na Kosovu predstavlja ozbiljnu prepreku u radu tribunala”.
Iako iz objavljenih delova knjige javnost saznaje da je Del Ponteova imala nameru da optuži i NATO zbog gađanja civilnih ciljeva na Kosovu, ipak nije imala uspeha u dokazivanju optužnica koje su podignute još pre devet godina. Bivša tužiteljka navodi da nije uspela da od Severnoatlantske alijanse dobije snimljene razgovore između pilota i baze, iako je transkripte tih razgovora Slobodan Milošević koristio u procesu pred tribunalom (a bili su emitovani i nekoliko puta na domaćim TV-stanicama).
Koliko „pristrasnost međunarodne zajednice prema jednoj strani na Kosovu predstavlja ozbiljnu prepreku u radu tribunala” i koliko naknadnog pravdanja NATO kampanje nad SR Jugoslavijom ima u knjizi bivše tužiteljke, vidi se i iz toga što Del Ponteova nije 2002. godine iskoristila izveštaj o korišćenju osiromašenog uranijuma i kasetnih bombi tokom bombardovanja Kosova i Metohije. Miloševićev advokat u Hagu Zdenko Tomanović tvrdi da se na osnovu mape Kosova jasno vidi da je bivša tužiteljka Miloševića optužila za zločine samo u onim delovima pokrajine koji su bili izloženi masovnom bombardovanju kasetnim bombama i bombama sa osiromašenim uranijumom, a ne za one delove na kojima nisu korišćena takva sredstva.
Biljana Mitrinović
----------------------------------------------------------------------
Tomanović: Nacionalni interes u službi NATO
Zdenko Tomanović, branilac pokojnog Slobodana Miloševića u Hagu, kaže za „Politiku” da je imao u rukama i lično čitao sadržaj razgovora između NATO pilota i komande u njihovoj bazi. „Iz sadržaja tih razgovora da se videti da je postojala koordinacija na terenu i da je sugerisano da se ne gađaju određene oblasti, ’pošto su pod kontrolom OVK’”, kaže Tomanović i dodaje: „od državnih institucija sam tražio te transkripte, kako bih mogao da ih koristim na sudu, ali je moj zahtev odbijen”.
„Moj zahtev je odbijen, a usmeno sam dobio obaveštenje da to može da naruši nacionalne interese”, kaže Tomanović i dodaje da su mu pojedina vojna lica u privatnim razgovorima sa žaljenjem govorila da to „može biti samo interes NATO-a, a ne naše zemlje”.
[objavljeno: 03/04/2008.]
.jpg)
