Izvor: Politika, 09.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac: Investicijama protiv statistike
Kragujevac – „Na investicijama se ne sme štedeti”, u ovoj izjavi gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, na nedavnoj konferenciji za novinare, oličeni su svi napori gradske vlasti da u vreme krize prevaziđe probleme i ostvari započete i predviđene projekte. Podstaknuti ovakvim razmišljanjem i elanom prvog čoveka grada, odbornici lokalnog parlamenta izglasali su pre par dana odluku da grad podigne novi kredit i zaduži se za još 500 miliona dinara (nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više od pet miliona evra).
Ova sredstva, kako je predočeno, biće upotrebljena za obnovu starih i izgradnju novih saobraćajnica, izgradnju nove komunalne mreže i Operativno-tehničkog centra „Vodovoda”, kao i za stanogradnju, odnosno za rušenje baraka i raseljavanje žitelja Stare radničke kolonije.
Iako je grad kod banaka zadužen sa 15 miliona evra (glavnica duga iznosi 12 miliona evra, a kamate su tri miliona evra), Stevanović smatra da budžet nije ugrožen. U pitanju su dugoročni krediti, objasnio je prvi čovek grada i dodao da će se u par narednih meseci u gradsku kasu sliti oko devet miliona evra, gotovo tri puta više nego što su obaveze koje grad ima.
Kritikujući odluku Vlade Srbije da opštinama i gradovima uskrati 15 milijardi dinara sredstava iz republičkog budžeta, u izjavi za Informativnu službu Skupštine grada Stevanović je rekao: „Kragujevac je visoka peć obnove srpske privrede i ona ne sme da se ugasi. Kada bi Kragujevac bankrotirao, to bi značilo finansijski kolaps nacionalne ekonomije”.
Prioriteti lokalne uprave su autoput ka Batočini i Lapovu, za šta je iz NIP-a obezbeđeno 800 miliona dinara, kao i Petrovačka magistrala, čija se izgradnja finansira zajedničkim sredstvima grada i države u odnosu pola-pola. Šta će biti sa ostalim investicijama, kao što su severna i južna obilaznica, pokrivenim bazenima i nekim drugim projektima, znaće se polovinom maja. Tada se, prema Stevanovićem rečima, može očekivati rebalans republičkog budžeta.
Gradska vlast će, međutim, uskoro morati da se suoči sa još jednim daleko komplikovanijim „rebalansom”.
Naime, ako se slede evropski standardi, koji propisuju da na hiljadu stanovnika „ide” jedan administrativac, u kragujevačkoj upravi, s obzirom da u gradu živi oko 200.000 građana, ne bi smelo da bude zaposleno više od 200 činovnika. Njih je, međutim, 750.
I pored razlike od čak 550 službenika u odnosu na norme EU, prvi čovek grada je na nedavnoj konferenciji za medije izjavio da u gradskoj upravi ima svega 15 odsto viška radnika. Napominjući da gradu nedostaju kvalitetni kadrovi, Stevanović je izrazio sumnju da će se „bilo ko od zaposlenih prijaviti za dobrovoljni odlazak iz gradske uprave pod uslovima koje je predložilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu”. (Inače, prosečna plata zaposlenih u lokalnoj administraciji je na nivou gradskog proseka, odnosno 36.000 dinara.)
Doduše, i na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje postoji „višak” radne snage. U Kragujevcu je, prema poslednjoj kontroli, bez 23.808 nezaposlenih, što je gotovo trećina radno sposobnog stanovništva.
Brane Kartalović
[objavljeno: 10/04/2009]
