Izvor: Blic, 20.Mar.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica: Još jedan pogrešan korak SAD
Posle odluke Džordža Buša, predsednika SAD, da se Kosovu isporuči američko oružje, u pokrajinu će, prema izvorima iz SAD, stići oprema i naoružanje malog kalibra namenjeno razbijanju demonstracija i sličnih akcija. Priština, tvrde predstavnici SAD, neće dobiti opremu za stvaranje armije i ofanzivne operacije. Ovaj potez SAD, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić, pre svega je politička poruka Srbiji da ne može silom da se umeša u sadašnje prilike na Kosovu. Ni direktno ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podrškom radikalnom delu Srba na Kosovu.
- Albanci već imaju enormne količine oružja u rukama, a Amerikanci nemaju nameru da dozvole debalans vojne moći na Balkanu. Ali šalju jasan stav Srbiji kada je reč o nezavisnosti Kosova koji nosi ozbiljnu političku težinu: mi stojimo iza njih - navodi Radić.
Iako naši izvori tvrde da slanje oružja ne mora biti siguran i brz proces, ukoliko se poruka pravilno shvati, i da to zavisi od poteza Srba na Kosovu, iz Bele kuće pojašnjavaju da će Kosovo „u skladu sa planom Martija Ahtisarija imati lako naoružane snage bezbednosti, koje će brojati 2.500 ljudi i delovati pod nadzorom NATO".
- Kosovu će to omogućiti da ima „malo jaču žandarmeriju" i potvrditi da je nezavisnost Kosova nadgledana - tumači Brus Džekson, direktor američke nevladine organizacije „Projekat za demokratiju".
Za Zorana Dragišića, vojnog analitičara, Bušova odluka ne ide u prilog stabilizaciji prilika u regionu. Ovaj potez vidi kao pozadinu stvaranja kosovske vojske, ali ubeđen je da to ni u kom slučaju ne nosi naznake uvlačenja Srbije u novi rat. Smatra da se to ni Albancima ne isplati, a da one snage u Srbiji koje to vide kao izazov nemaju mogućnost da svoje namere ostvare.
Dušan Spasojević, državni sekretar Ministarstva odbrane, međutim, upozorava:
- Formiranje vojske nekakvog nezavisnog Kosova crvena je linija koju nismo spremni da tolerišemo i da preko nje pređemo. Bilo bi to opasno za bezbednost Srbije i čitavog regiona. Srbija treba da nastavi na miran i dostojanstven način da brani teritorijalni integritet i nacionalne interese.
Vojni analitičari smatraju da stvaranje kosovske vojske ne bi smelo da prođe bez odgovora Srbije, te da je državi sada nametnut imperativ nastavka reformi vojske, njenog tehnološkog opremanja, modernizacije, ali pre svega i preispitivanje odluke o vojnoj neutralnosti. Ubeđeni su da Srbija sada mora preko „Partnerstva za mir" da ojačava svoje pozicije, naoročito kada se uzme u obzir da za nekoliko dana Albanija, Hrvatska i Makedonija postaju članice NATO.
SAD su spremne brzo da isporuče velike količine naoružanja i da pošalju instruktore, na šta se odnosi stavka „usluge", koji bi obučili korisnike oružja, organizacijski potpomogli stvaranje vojske, ali, tvrde naši izvori, da li će se ova najava sprovesti u delo zavisi od tsnja na terenu.
Ninoslav Krstić, bivši komandant združenih snaga na jugu Srbije, podseća da na Kosovu ionako ima previše naoružanja i ovaj potez ne bi doprineo stabilizaciji i bezbednosti regiona. On navodi da, prema izvorima međunarodne zajednice, Kosovo u ilegali ima od 350.000 do 450.000 dugih cevi, koje je Kfor i Unmik trebalo da pokupi i povuče sa tog prostora, lako streljačko naoružanje, nekoliko stotina minobacača i bestrzajnih topova, nekoliko helikoptera, čija je trenutna namena za gašenje požara, i protivavionskih mitraljeza, kao i najsavremenije snajpersko oružje. Krstić kaže da kosovski Albanci imaju i svoje pripadnike na obuci u Francuskoj, Engleskoj i Americi na raznim vrstama naoružanja. Naglašava da je slanje oružja kosovskim Albancima direktno kršenje Rezolucije 1244 i poništavanje uloge Unimka i Kfora, čiji je upravo zadatak demilitarizacija i oduzimanje ilegalnog naoružanja.
Milan Mijakovski, dugogodišnji načelnik Katedre za bezbednost na Vojnoj akademiji, dodaje da se skladišta oružja ne nalaze samo na Kosovu već i u Albaniji i Makedoniji, i da je to neuporedivo manje naoružanje u odnosu na Vojsku Srbije, ali da je to i bez dodatnog naoružanja sasvim dovoljno oružja za oružanu pobunu u svakom trenutku.
Nedavna dešavanja u Kosovskoj Mitrovici, ubeđena je potpredsednica Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Rada Trajković, dala su povod Vašingtonu da svetu prikaže kako je Srbija, u stvari, faktor nestabilnosti na Balkanu.
- Ja to razumem kao „daćemo Albancima oružje, pa se sada tucite sa Srbima ako ne umete da razgovarate na drugi način, jer što bismo stradali mi iz međunarodne zajednice". To me jako zabrinjava i podseća na hrvatsku „Oluju" - strahuje Rada Trajković.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice Nebojša Jović traži da UN i Rusija spreče američku isporuku oružja, jer je ta vest dodatno ogorčila Srbe na Kosovu. Upozorava da se tim potezom aktivira bure baruta koje tinja, ali na sreću nije eksplodiralo.
- Ako Amerika dostavi oružje Albancima, onda Srbija ima puno pravo da sama, ili sa Rusijom, dostavi oružje Srbima na Kosovu - navodi on.
Koštunica: Prave NATO državu
Za premijera Vojislava Koštunicu odluka o slanju američkog naoružanja, međutim, samo potvrđuje da se radi o opasnom planu stvaranja prve NATO države na svetu. On kaže da Kosovu ne treba novo oružje već novi pregovori, te da je uspostavljanje međunarodnog prava na Balkanu, a ne slanje oružja, jedini garant očuvanja mira i stabilnosti u regionu.
Rogozin: Daju oružje u ruke teroristima
Rusija je zatražila hitan sastanak Saveta NATO-Rusija zbog američkog plana o slanju oružja na Kosovo, izjavio je ruski predstavnik u NATO Dmitrij Rogozin. On je optužio juče SAD da, pružanjem vojne pomoći Kosovu, naoružavaju „bivše teroriste". Takav potez može da dovede do novih terorističkih sukoba na Balkanu, upozorio je Rogozin. I šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je odluku SAD da pruže vojnu pomoć Kosovu, ocenivši da se radi o kršenju međunarodnog prava i rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se zabranjuje isporuka oružja na Kosovu, osim opreme za Kfor. Prema rečima Lavrova, odluka Vašingtona će uticati na destabilizaciju Balkana, javlja AP.
Ambasada SAD: Rutinska odluka
Predsednik Buš potpisao je odluku koja Kosovo kvalifikuje kao primaoca odbrambenih artikala i odbrambenih usluga prema članu 503 (a) Zakona o pomoći inostranstvu iz 1961. godine, objašnjava ataše za štampu Ambasade SAD Rajan Heris.
- U pitanju je rutinska odluka koju su SAD donele ne samo za Kosovo. Ona već postoji i za Srbiju, kao i za većinu zemalja u svetu - kaže Heris.
On dalje podseća da je po Ahtisarijevom planu, koji je osnov za kosovsku nadgledanu nezavisnost, Kosovu dozvoljeno da ima lako naoružane bezbednosne snage koje broje 2.500 članova, kao i 800 rezervista.
- Ovo je otprilike jednako jednoj desetini Vojske Srbije. Ahtisarijev plan takođe ne dozvoljava kosovskoj vladi da jednostrano osniva sopstvene bezbednosne snage - podseća Heris između ostalog u pisanoj izjavi za „Blic".
.jpg)
