Izvor: Blic, 30.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo argument u svađi svetskih sila
Slučaj Kosova postao je jedan od temeljnih argumenata u nadmetanju Rusije sa Zapadom povodom sukoba na Kavkazu. Diplomate i stručnjaci upozoravaju da je situacija veoma delikatna za Srbiju, jer „u sukobu velikih stradaju mali". Ipak, i pored toga što smo se našli u centru neprijateljstava, cela situacija može povoljno uticati na našu poziciju u UN i na dugoročne ciljeve u odnosu na Kosovo i Republiku Srpsku.
Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Gruziji preksinoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se vodila žestoka rasprava. Ruski ambasador Vitalij Čurkin odbacio je optužbe Zapada kao neosnovane, pozivajući se na priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
- Neke članice SB UN ističu važnost poštovanja rezolucija Saveta i principa teritorijalne celovitosti - a gde ste vi, drage kolege, bili kada smo razgovarali o Kosovu - upitao je šef ruske misije pri UN i podsetio na Rezoluciju iz novembra 2007. kojom je potvrđen princip teritorijalne celovitosti država bivše Jugoslavije. On je upitao prisutne zašto nisu potvrdili taj princip nekoliko meseci kasnije kada je Savetu bio predstavljen Ahtisarijev plan. Ruski diplomata je, poredeći situaciju na Kakvazu i na Balkanu, naglasio da Abhazija i Južna Osetija imaju daleko više osnova za nezavisnost od Kosova, kako istorijski, tako i pravno.
- Kad bi se u našoj sali pojavio vanzemaljac i čuo našu diskusiju, srce bi mu se ispunilo ponosom prema članicama SB. Kakvi principijelni ljudi! Kako dosledno štite visoke principe međunarodnog prava - rekao je ironično Čurkin.
Dušan Lazić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova, kaže za „Blic" da će Rusija nastaviti da Kosovo koristi kao svoj argument u nadmetanju sa Zapadom i da upravo zbog toga ne treba očekivati da promeni svoj stav, mada je potpuno suprotno postupila kada je priznala Južnu Osetiju i Abhaziju.
- Ruski „entuzijazam" u odbrani teritorijalnog integriteta Srbije posle rata na Kavkazu ne može više biti tako jak jer gubi na uverljivosti. Međutim, Rusija neće lako prodati svoj stav o Kosovu jer to nije u njenom interesu dogod je situacija ovako zaoštrena. I mada nama cela situacija sa konfrontacijom velikih sila ne ide u prilog, činjenica da se velika većina zemalja distancirala od ruskog poteza i založila da se međunarodni sukobi rešavaju mirnim putem mogla bi da bude povoljna za nas. Posle kavkaskog rata mnoge zemlje u svetu će biti veoma uzdržane u priznavanju bilo koje nove države, pre svega Južne Osetije i Abhazije, ali i Kosova. To bi moglo da uveća podršku našoj inicijativi u UN da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova - kaže Lazić.
Istoričar Čedomir Antić smatra čak da bi Srbija veštom diplomatijom mogla da izvuče korist iz globalnog konflikta.
- Rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije dugoročno odgovara Srbiji jer joj snaženje nacionalnog principa za stvaranje države otvara vrata da na isti način pristupi rešenju statusa Republike Srpske, s jedne strane, a sa druge, da se sa Albancima na Kosovu konačno dogovori o podeli Kosova - kaže za „Blic" Antić iz Naprednog kluba i ističe da bi srpska diplomatija to mogla da iskoristi kada bi se odrekla dosadašnje politike prema Kosovu i prema RS.
On kaže da velike sile po pravilu nemaju prijatelje, nego samo interese i da bi Rusija u jednom trenutku mogla da odustane od veta u UN i prizna nezavisnost Kosova. Tokom istorije, Rusija je u nekoliko navrata izneverila, ali isto tako i pomagala Srbiju kada to nije bilo u njenom direktnom interesu. Na primer, 1812. su nas prepustili na milost i nemilost Turskoj vojsci, 1878. je svoje i Bugarske interese pretpostavila interesima Srbije, koja joj je bila saveznik, 1948. su nas ostavili između dva velika vojna bloka. U prvoj polovini 19. veka smo zahvaljujući njima dobili samostalnost, podržala nas je u Balkanskim ratovima, 1914. su ušli u rat iz lojalnosti prema slovenstvu.
Ponoš: Zaoštravanje nije dobro za nas
Ništa što zaoštrava odnose Rusije i SAD i što liči na hladni rat nije dobro za male zemlje poput Srbije, ocenio je juče Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije posle susreta sa svojim makedonskim kolegom Miroslavom Stojanovskim.
- Nije vreme da se Srbija raduje i da likuje, pošto se pokazalo da je bila u pravu kada je upozoravala da će priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova dovesti do ozbiljnog narušavanja principa bezbednosti i stabilnosti ustanovljenih završnim aktom iz Helsinkija - rekao je Ponoš.
Pominjano i bombardovanje Srbije
Čurkin je podsetio na NATO bombardovanje SR Jugoslavije, ističući da Rusija nije tim metodama radila protiv Gruzije.
- Da li smo mi bombardovali televizijski toranj u Tbilisiju? Ne. A NATO je uzeo i bombardovao toranj u Beogradu, jer mu se nije sviđalo kakve se emisije tamo prave. I nisu žalili ni srpske ni strane novinare - rekao je Čurkin.
