Izvor: Politika, 22.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompjutersko veštačenje Šešeljevih govora
INTERVJU
Zoran Krasić, glavni pravni
savetnik Vojislava Šešelja
Prvi svedok tužilaštva u procesu protiv Vojislava Šešelja biće Entoni Oberšal, haški veštak za govor mržnje. Prema tvrdnji Zorana Krasića, glavnog Šešeljevog pravnog savetnika i poslanika SRS-a u Skupštini Srbije, Oberšal (čije koji će trodnevno svedočenje početi 11. decembra) je uzimao po dve rečenice iz Šešeljevih govora, koje je onda kompjuterski svrstavao u sedam ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osam kategorija – omalovažavanje, netrpeljivost, diskriminacija... i udarao ikseve. Na kraju je, u zavisnosti od broja ikseva, birao zaključak. Reč je o doktoru sociologije koji je prvo diplomirao fiziku, a 20 godina je proučavao plemena u Africi, i to je ono na osnovu čega će lider SRS-a osporavati njegovu stručnost i podobnost. Krasić će nastavak suđenja lideru svoje stranke pratiti iz Beograda budući da sekretar Suda Hans Holcijus nije odobrio finansiranje boravka Šešeljevih savetnika u Hagu.
Šešelj je još pre godinu dana predao sudu odgovor na veštačenje Oberšala, koristeći pri tom, kako kaže Krasić "i izjave Blera, Klintona i drugih svetskih političara koje su, po njegovoj oceni, diskriminatorne prirode". Optuženi je sudu dostavio i sintetizovanu zbirku svih govora sa prostora bivše Bosne i Hercegovine i Hrvatske pre 1991. godine i od 1991. naovamo, iz koje se vidi kako su se mediji i političari odnosili prema srpskom nacionalnom pitanju i prema Srbima, počevši od karikatura i progona dela Ive Andrića...
Oberšal je glavni veštak?
Ne. Oni imaju 10 veštaka. On je veštak za govor mržnje. Anreas Ridlmajer je veštak za verske objekte, Ives Tomić za "Veliku Srbiju" kao genocidni plan, Eva Tabo za demografiju, a ostali su za obdukciju.
Haško tužilaštvo je optužilo Vojislava Šešelja da je svojim fanatičnim i ekstremnim govorima indoktrinirao dobrovoljce Srpske radikalne stranke koje je slao u hrvatska i muslimanska sela na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine, gde su oni, u periodu od 1991. do 1993. godine, počinili zločine protiv čovečnosti u cilju stvaranja Velike Srbije. Kakva je strategija odbrane protiv tih optužbi?
Vojislav je najavio da će težište da stavi na četiri glavne stvari. Prvo će osporavati teoriju udruženog zločinačkog poduhvata. Tvrdiće da nikakav zločinački cilj nije postojao na srpskoj strani, da uopšte nije postojala bilo kakva organizacija, niti da je on učestvovao u bilo kakvom zločinačkom poduhvatu.
Drugo, osporavaće govor mržnje kao oblik izvršenja bilo kog zločina i dokazivati da je tužilaštvo izmislilo novo krivično delo, i to na bazi presedana.
Treće, negiraće svaku odgovornost za zločine koji su počinjeni na lokacijama koje su navedene u optužnici. On će da uđe u raspravu da pokaže kakav je događaj bio, ko je učestvovao itd. Na mnogim lokacijama on nije ni bio i postavlja se pitanje zašto su tužioci to pisali, tim pre što za neke lokacije tužilaštvo zna potpunu istinu. Kao za Vukovar, na primer.
I četvrto, ukazaće na sva kršenja njegovih prava koja su dovela do toga da ne postoje uslovi za fer i pošteno suđenje. Na više od sto strana je opisao kršenja njegovih prava.
Tužiteljka je najavila da će dokazati da se optuženi služio govorom mržnje i oprobanim metodama ratne propagande?
Pa, to je njena konstrukcija.
Zašto konstrukcija?
Ako iz jednog govora iz predizborne kampanje, a uzeli su njegovu kampanju 1990. godine, iako ta godina nije ni obuhvaćena optužnicom, izvučete nekoliko rečenica i njih stavite pod navodnike, možete da zaključite šta hoćete. Ili ako se uzmu u obzir vreme i mesto, događaji i u kom kontekstu je data propagandna izjava, radi izbora ili neke druge stvari, onda se dobija neka prava slika o značenju tih reči. Međutim, oni to ne gledaju tako.
Govor mržnje, kao oblik inkriminacije međunarodnog humanitarnog prava gotovo nigde ne postoji. Tužilaštvo je pokušalo da iskoristi jedan predmet Julijusa Štrajhera iz suđenja u Nirnbergu, ali ta presuda je potpuno neprimenljiva kada je u pitanju predmet Vojislava Šešelja.
Zašto?
Zato što su se tumačili 25-godišnji javni nastupi tog čoveka koji je bio gaulajter jedne oblasti, koji je bio neposredni izvršilac mnogih zločina. Tako da je ta analogija vrlo nategnuta, jer Štrajher je bio čovek vlasti, a Šešelj nije bio čovek vlasti. Štrajher je osim govora i konkretno vršio određene zločine.
Ali i sud za Ruandu je zauzeo stav da govorom mržnje može da se izvrši genocid?
Oni su nepravilno primenili presedan. Sud za Ruandu je osnovan 1995. godine i on je nadležan za sve zločine koji su se u Ruandi desili od 1. januara 1994. do 31. decembra 1994. Prvu presudu, u kojoj se govor navodno koristi kao oblik izvršenja nekog zločina, oni žele da primene u predmetu protiv Šešelja koji je optužen za neke govore u periodu 1991-1993. Samom činjenicom što žele da primene taj presedan suda za Ruandu za događaj iz 1994. na Vojislavljev predmet, koji se odnosi na period 1991-1993, pokazuju da idu nezakonito, jer ne može presedan da se primenjuje unazad. On bi mogao da se primenjuje za zločine posle 1994. godine.
Da li se u Evropi kažnjava za govor mržnje?
Evropski sud za ljudska prava je razmatrao to pitanje, ali ne kao govor mržnje, jer taj pojam do skora nije postojao. Pojavio se tek septembra 1993. godine i nešto je počelo da se radi na osnovu preporuke Ministarskog saveta tadašnje Evropske zajednice. Kasnije su donete brojne preporuke koje se tiču javnih medija i glavnih i odgovornih urednika. Bilo je nekoliko karakterističnih presuda. Jedna se tiče danskog novinara koji je u gostima imao neke skinhedse. On je oslobođen, ali on nije bio optužen za govor mržnje nego za različita dela poput podstrekavanja i izazivanja netrpeljivosti.
Karakteristično za ovaj sud jest da su oni uvek davali primat slobodi mišljenja i saopštavanja, jer ovo što mi lakonski nazivamo govor mržnje i optuživanje za govor mržnje je u dubokoj suprotnosti sa pravom svakog građanina na slobodu misli i izražavanja svojih stavova. Sa gledišta stavova Evropskog suda za ljudska prava Vojislav je potpuno relaksiran, nema ni jedne odluke koja bi mogla da posluži kao primer za optuživanje.
Spomenuli ste Vukovar. Pošto je demantovao da je ikada reko da "ni jedan ustaša ne sme živ da ode iz Vukovara", Šešelj je u sudnici upitao "a, zašto bi i jedan ustaša živ izašao". Zašto se onda uopšte trudio da demantuje?
Taj njegov komentar je pravna doskočica. Čerčil je tokom Drugog svetskog rata rekao: Ko god hoće da puca na Nemce, ja mu dajem oružje. Ta doskočica treba da ukaže da ustaša nije pogrdni naziv za Hrvata, nego da je ustaša danas sledbenik jedne nacističke, fašističke politike. U tom kontekstu je Vojislav to rekao. Zašto bih ja imao obzira prema nekom zločincu, prema nekom fašisti. To je poenta te njegove izjave.
Prvi prigovor protiv optužnice Šešelj je završio rečenicom: Zar vam se ne čini da ste me optužili zato što sam prvi antifašista Evrope. Vi ste mene optužili zato što sam pre svih prepoznao i dao pravo ime stvarima koje se dešavaju. Vojislav je prvi rekao za Franju Tuđmana da je ustaša, da sprovodi ustašku politiku...
[objavljeno: ]
