Izvor: Politika, 23.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumnisti "Politike" o mogućim koalicijama
1. Koalicija DS-DSS-G17 plus (ukupno 130 mandata, procena RIK-a)
Slobodan Antonić, politički analitičar: Najverovatnija je vlada DS, DSS i G17 plus. Već posle mesec dana biće jasno da li je moguće formirati takvu trojnu vladu. Sudeći prema izjavama političara datih posle saopštavanja rezultata, vrlo će teško ići pregovori o novoj vladi, ali ne treba zaboraviti da su te izjave date u euforiji i da su promene moguće.
Ako uspe ta varijanta, premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će biti Vojislav Koštunica, G17 plus i DSS mogli bi da imaju polovinu mandata, a druga polovina, u kojoj će biti i ključni resori, pripala bi DS-u. Moguće je da demokratama pripadne i više od polovine resora. Pod ključnim resorima mislim na policiju, ali i na ekonomska ministarstva, jer sledi završetak procesa privatizacije.
Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena": To jeste najverovatnija opcija, koja daje većinu od 131 poslanika (po Cesidu), a čine je stranke centra i malo levo ili desno od centra. Problemi bi mogli da nastanu oko personalnih rešenja, jer ne verujem da bi u DSS-u pristali da DS-u pripadnu i predsedničko i premijersko mesto. S druge strane, nikad nisam ni bio uveren u iskrenost DS-a kad je predložio Božu Đelića za mandatara, tako da mislim da bi pristali da to mesto ponude nekom drugom, ali ne verujem da bi bili srećni da Vojislav Koštunica ostane na toj funkciji. Možda bi u nekoj kombinaciji u celoj priči mogao da profitira Mlađan Dinkić, kome bi možda mogli da ponude mandat za sastav vlade. U svakom slučaju, pregovori neće ići brzo, a zavisiće od tri faktora – pritiska međunarodne zajednice, ali i od unutrašnjeg pritiska ljudi čiji je materijalni interes iskazan kroz politiku ovih stranaka. Treći faktor je stranački instinkt za samoodržanjem, koji će ih naterati da sastave vladu, jer shvataju da na novim izborima mogu da izgube ono što su dobile na upravo održanim.
Zoran Avramović, naučni savetnik: Ovo jeste najverovatnija varijanta, ali će na njeno formiranje više da utiče ne programska usaglašenost, već kadrovska politika koja bi mogla da dovede do zastoja u pregovorima. Naravno, ne treba zaboraviti ni pritisak koji će sigurno da usledi iz inostranstva da ovakva vlada bude formirana. Njen opstanak će, međutim, da bude doveden u pitanje već na pitanju rešavanja statusa Kosova.
Nebojša Katić, finansijski konsultant: U vođenju ekonomske politike od oktobra 2000. godine, učestvovale su, u određenim periodima, i DS i DSS i G17 plus. Ta politika je loše koncipirana, a njeni negativni efekti su prikriveni prodajom državne imovine, donacijama i prilivom deviza po osnovu zaduživanja u inostranstvu. Račun bi mogao stići na naplatu verovatno 2008. godine, kada više ne bude bilo državne imovine za prodaju. Bilo bi dobro i pravedno da se ove stranke nađu u vlasti kada račun, kakav god on bio, stigne. To bi bio i prvi pravi test umešnosti upravljanja ekonomijom. Ako se test pokaže neuspešnim, a bojim se da bi tako moglo biti, ove tri partije ne bi mogle jedna na drugu da prebacuju odgovornost. Istovremeno, samo ova koalicija može da napravi potreban zaokret u ekonomskoj politici, ako odluči da se suoči sa ekonomskom realnošću koja je tokom izborne kampanje ostala vešto skrivena. Ovde mislim na katastrofalno stanje platnog bilansa, na visoku zaduženost, nizak nivo investicija, nizak nivo industrijske proizvodnje itd.
-----------------------------------------------------------
2. Koalicija DSS-SRS (ukupno 127 mandata, po proceni RIK-a)
Slobodan Antonić, politički analitičar: Ako varijanta DS-DSS-G17 plus ne uspe, rezervna varijanta je DSS, SRS. Prva varijanta je verovatnija, jer SRS je rekla da neće sa DSS-om.
Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena": Bila bi to politički nepristojna vlada, a ako uzmemo u obzir i verovatno ubrzavanje rešavanja pitanja Kosova – i neverovatna.
Zoran Avramović, naučni savetnik: Sudeći po izjavama stranačkih prvaka, ova varijanta teško je izvodljiva. Sa stanovišta izbornih principa, međutim, ona bi bila najutemeljenija. Ne bi je činilo puno koalicionih partnera i imala bi traženu stabilnost. Ta vlada imala bi čvrstinu stava koji je Srbiji u ovom trenutku potreban.
Nebojša Katić, finansijski konsultant: Ne očekujem mogućnost formiranja takve vlade. Ona bi bila nepopularna u inostranstvu, a i pitanje je i da li bi imala dovoljno kadrova da popuni sve ekonomske resore u vladi.
-----------------------------------------------------------
3. Manjinske vlade
DS-G17 plus-LDP-manjine (106 mandata) uz podršku DSS-NS (46)
ili DSS-G17 plus-SPS-manjine (88) uz podršku DS (69)
Slobodan Antonić, politički analitičar: Sve druge varijante, manje su verovatne. Postoji, naravno, mogućnost, formiranja manjinske vlade, ali ne vidim nečiji interes da takvu vladu podrži. Ali suviše je rano o tome govoriti, kao i o novim izborima.
Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena": Ne vidim realnu mogućnost za sastavljanje nekakve manjinske vlade.
Zoran Avramović, naučni savetnik: Ovakve vlade su utopija, postoje samo u bajkama. Teško da bi imale i uporište u biračkom telu. Vlada u kojoj bi bio LDP sigurno nikada ne bi dobila podršku DSS-a. Varijanta u kojoj bi bile DSS-G17-SPS i manjine je za nijansu verovatnija, ali je i ona utopija, ako računamo na minimum doslednosti kod aktera na političkoj sceni.
Nebojša Katić, finansijski konsultant: Mala je verovatnoća formiranja bilo kakve manjinske vlade. Ako bi se i formirala, takva vlada ne bi mogla biti dugog veka.
-----------------------------------------------------------
4. Novi izbori
Slobodan Antonić, politički analitičar: Novi izbori jesu mogući, ali ne verujem da će do njih doći. Pre će stranke da se dogovore oko vlade, nego da idu na izbore koji mu dođu kao opšta pretnja. Strankama predstoji podela moći i novca, koji su kao šargarepa za njih, a izbori kao štap koji ih podseća na to da je bolje da se dogovore.
Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena": Novi izbori su mogući, ali mislim da će da prevagne instinkt stranaka za samoodržanjem i da će da formiraju vladu.
Zoran Avramović, naučni savetnik: Novi izbori doneli bi potpuno drugačiji raspored snaga. Birači bi nemogućnost stranaka "reformskog" bloka da sastave vladu ocenile kao neuspeh i na novim izborima bi verovatno dali glasove onima za koje misle da bi to mogli da učine.
Nebojša Katić, finansijski konsultant: Ta mogućnost postoji, ali ona ne bi odgovarala nikome. Ne verujem da bi održavanje novih izbora dovelo do bitnijeg pomeranja u biračkom telu. Najveći gubitnik u tom slučaju bi svakako bila Srbija, jer bi u izbornom haosu provela bar još šest-sedam meseci, a za to se nema vremena.
[objavljeno: 23.01.2007.]
.jpg)
