Izvor: B92, 18.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je čest veto u SB UN
Njujork -- Dosadašnja praksa u radu UN pokazuje da za pravom veta nijedna stalna članica Saveta bezbednosti ne poseže tako lako.
Uoči nove runde pregovora Beograda i Prištine koja počinje u sredu u Beču, sve su češće ocene da je malo šansi za kompromis, tako da analitičari ocenjuju da će sudbinu Kosova morati da oblikuje Savet bezbednosti UN. Zbog toga se sa posebnom pažnjom prate stavovi stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Kina) koje raspolažu pravom veta.
Problemima nastalim raspadom bivše SFRJ i ratovima na tim prostorima Savet bezbednosti UN u proteklih petnaestak godina posvetio je više od 150 rezolucija, a samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od zemalja uložila veto.
Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.
Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, uz obrazloženje da dešavanja u regionu više nisu pretnja po stabilnost i mir u Makedoniji.
Glavni razlog kineskog veta bila je, međutim, prethodna odluka Makedonije da prizna Tajvan, kao nezavisnu državu. Usledila je odluka Pekinga da prekine diplomatske odnose sa Makedonijom i, zatim, i veto u SB. Rusija je tom prilikom bila uzdržana.
SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda, glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH, kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom koji ne priznaju.
U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999. tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, ali ne zbog veta, već zbog protivljenja većine.
Nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti podržale su samo Rusija, Kina i Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta bezbednosti glasalo "protiv".
Tokom prve dve decenije postojanja UN, veto je u Savetu bezbednosti ubedljivo najčešće ulagao predstavnik Moskve, ali su, posebno od pada Berlinskog zida i raspada SSSR, taj primat preuzele SAD.
Od 1989. do danas u Savetu bezbednosti veto je uložen 26 puta, od čega su 20 puta to učinile SAD, četiri puta Rusija i tri puta Kina (jednom zajedno sa Rusijom).
Posle raspada SSSR, Ruska Federacija, kao naslednica "stalnog mesta", veto je uložila svega četiri puta - dva puta zbog kiparskog pitanja (1993. i 2004), jednom zbog bivše Jugoslavije (1994) i u januaru ove godine, zajedno sa Kinom zbog Mjanmara (nekadašnja Burma).
Predstavnik Pekinga sprečio je usvajanje neke rezolcije u Savetu bezbednosti ukupno pet puta od 1972. do danas: 1972. Kina se usprotivila prijemu Bangaldeša u UN, 1973. zajedno sa SSSR-om glasala je protiv rezolucije o jomkipurskom ratu, 1977. veto je upotrebljen zbog Gvatemale, 1999. zbog Makedonije, a u januaru ove godine Kina se zajedno sa Rusijom, suprotstavila rezoluciji u kojoj se osuđuje Mjanmar zbog nepoštovanja ljudskih prava.
SAD su prvi put pribegle korišćenju veta 1970, zbog krize u Rodeziji a prvi put su to učinile samostalno 1972. da spreče usvajanje rezolucije protiv Izraela.
Od sredine sedmadesetih godina, Vašington sve češće blokira donošenje odluka u Savetu bezednosti UN, a od pada Berlinskog zida u potpunosti preuzima primat u tome.
Od 1989. do danas SAD su 20 puta blokirale donošenje neke odluke u Savetu bezbednosti UN, uglavnom kada su na dnevnom redu bile rezolucije koje se tiču Izraela, jednom povodom BiH (2002) i jednom povodom Paname.
Francuska je u istoriji svetske oprganizacije retko koristila pravo veta, a i kada jeste, najčešće je to činila sa Britanijom i SAD. Francuzi su se samostalno, ulaganjem veta, usprotivili nezavisnosti Komora 1976. godine, a 2003. su pretili vetom zbog iračkog rata.
Britanci su pravo veta koristili uglavnom sa SAD, zajedno sa Francuzima sprečili su usvajanje rezolucije o sueckoj krizi, 1956. a sedam puta su ulagali veto samostalno, zbog Rodezije.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na određeni period, a pet "stalnih stolica", uz pravo da vetom spreče usvajanje neke rezolucije, imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina.
Pravo veta uvedeno je kako bi se sprečilo da se nadglasavanjem donose odluke koje bi mogle izazvati poremećaje na globalnom nivou. To pravo ne važi na proceduralna pitanja, što znači da niko ne može da spreči da se o predloženoj rezoluciji raspravlja.
Ukoliko proceni da joj se otvoreni sukob s ostatkom sveta ne isplati, a ne želi da odustanu od svog stava, stalna članica Saveta bezbednosti UN može se odlučiti i da bude uzdržana od glasanja čime "čuva obraz", ali ne sprečava usvajanje rezolucije.
.jpg)
